Tri pa jedan

Pi­ta­nje iz­bo­ra udi­ce ko­jom će­mo na­o­ru­ža­ti svo­je va­ra­li­ce jed­no je od onih oko ko­jih se ri­bo­lov­ci te­ško mo­gu slo­ži­ti. Na­i­me, kao i u mno­go če­mu dru­gom, ni u ovo­me naj­če­šće ne po­sto­ji sa­mo jed­no re­še­nje ko­je se po­ka­za­lo do­brim, a sko­ro sva­ko ima bar ne­ku lo­šu stra­nu. Naš eks­pert za va­ra­li­ča­re­nje ot­kri­va ko­ja on re­še­nja sma­tra naj­bo­ljim za raz­li­či­te vr­ste ve­štač­kih ma­ma­ca

Mno­gi od nas sre­li su se bar ne­ka­da sa ko­le­gom ko­ji na­kon što upe­ca­na ri­ba uspe da is­pra­vi ili od­ba­ci udi­cu i po­beg­ne, ka­že: »Tre­ba i ri­bi da­ti šan­su«. Iskre­no, ni­sam si­gu­ran da bi­lo ko od nas ko­ji pe­ca­mo za­i­sta una­pred bi­ra pri­bor ta­ko da ri­bi pru­ži šan­su za beg, i to zbog ne­ka­kvog fer pri­stu­pa. Ne­ka­da je gu­bi­tak ulo­va po­sle­di­ca to­ga što je ri­ba lo­še uze­la ma­mac, ali se če­sto ra­di o gre­ška­ma pri iz­bo­ru pri­bo­ra, bi­lo zbog ne­zna­nja ili ne­is­ku­stva, ili o pra­vlje­nju kom­pro­mi­sa ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa sport­skim pri­stu­pom – sla­be udi­ce, na­i­me, ne­ki ri­bo­lov­ci sta­vlja­ju sa­mo za­to da bi sma­nji­li broj ki­da­nja pri za­pi­nja­nju za pre­pre­ke, za­pra­vo se una­pred mi­re­ći sa mo­gu­ćim gu­bit­kom krup­ni­je ri­be. A ako iskre­no že­li­mo da ri­bi da­mo pri­li­ku da pre­ži­vi, on­da tre­ba da lo­vi­mo ta­kvim pri­bo­rom sa ko­jim će­mo ima­ti naj­ve­će šan­se da je za­ka­či­mo bez pre­te­ra­nog po­vre­đi­va­nja i da je iz­va­di­mo što si­gur­ni­je i br­že (za­ma­ra­nje, tj. bor­ba, za nju je ve­li­ki fi­zič­ki na­por, ko­ji mo­že bi­ti i fa­ta­lan ako pre­vi­še po­tra­je), te da je na­kon oslo­ba­đa­nja od udi­ce (i even­tu­al­nog fo­to­gra­fi­sa­nja) pa­žlji­vo i sa što ma­nje po­vre­da vra­ti­mo u vo­du. Spas do kog do­đe na­kon du­gog na­te­za­nja, to­kom kog do­ži­vlja­va ve­li­ki stres i gu­bi mno­go sna­ge, po­seb­no ako je pra­ćen ve­li­kim po­vre­da­ma od udi­ce, a još vi­še ako ri­ba ode sa njom ili va­ra­li­com u usti­ma, mo­že za­pra­vo bi­ti sa­mo uvod u ugi­ba­nje u mu­ka­ma.

Zbog sve­ga to­ga, ja sam pri­sta­li­ca ko­ri­šće­nja pri­bo­ra pri­me­re­nog vr­sti i ve­li­či­ni ri­be ko­ja se lo­vi i kon­kret­nim uslo­vi­ma. A u va­ra­li­ča­re­nju, kao i u sva­kom dru­gom vi­du tzv. sport­skog (re­kre­a­tiv­nog) ri­bo­lo­va, naj­va­žni­ji deo opre­me je udi­ca. Mo­del, ve­li­či­na, oštri­na i ja­či­na, kao i na­čin mon­ta­že, pre­sud­ni su za efi­ka­snost ubo­da i nje­go­vu po­u­zda­nost. Ri­bo­lo­vac naj­ma­nje mo­že uti­ca­ti na to ko­li­ko će ri­ba agre­siv­no uze­ti ma­mac i gde će bi­ti me­sto ubo­da, ali ako zna na ko­ji na­čin ona na­pa­da ma­mac, upo­tre­bom od­re­đe­nog ti­pa va­ra­li­ce na­o­ru­ža­ne udi­com (ili udi­ca­ma) od­go­va­ra­ju­ćeg ob­li­ka i ve­li­či­ne, mo­že sa ve­li­kom ve­ro­vat­no­ćom ra­ču­na­ti na nje­no du­bo­ko uba­da­nje. A već do­bro pro­di­ra­nje udi­ce je ne­ret­ko do­volj­no da se pred­u­pre­di nje­no otva­ra­nje ili spa­da­nje ri­be. Na­rav­no, tre­ba ima­ti u vi­du da unu­tar če­lju­sti gra­blji­vi­ce po­sto­je do­bra i lo­ša me­sta za ubod. Svi de­lo­vi ži­la­vog tki­va su do­bra me­sta, a ko­šta­ni i op­na­sti de­lo­vi su lo­ši. Ka­ko, da­kle, do­brim iz­bo­rom i mon­ta­žom udi­ce obez­be­di­ti si­gu­ran i »no­siv« ubod, spre­či­ti spa­da­nja, a ne na­ne­ti ri­bi ne­po­treb­ne ozle­de?

KOD DŽIG VA­RA­LI­CA, ko­je se uglav­nom ko­ri­ste za ri­bo­lov pri dnu, stvar je naj­ja­sni­ja. Džig udi­ca je jed­no­stav­nom mon­ta­žom po­sta­vlje­na ubod­nim de­lom na­go­re i ve­ća je od udi­ca ko­ji­ma se opre­ma­ju osta­li mo­de­li va­ra­li­ca. Ri­ba je na­pa­da naj­če­šće od­o­zdo ili iz iste rav­ni, a naj­re­đe od­o­zgo, ta­ko da je ve­ro­vat­no­ća uba­da­nja vi­so­ka, a udi­ca se naj­če­šće za­bi­ja u nep­ce, što obez­be­đu­je do­bro dr­ža­nje (»no­siv ubod«) uz naj­ma­nje po­vre­de. Ne­ke ko­le­ge ma­lo »otva­ra­ju« džig udi­ce, po­ve­ća­va­ju­ći ti­me ubod­ni ugao, što sa jed­ne stra­ne po­ve­ća­va ve­ro­vat­no­ću ka­če­nja, ali sa dru­ge sma­nju­je du­bi­nu ubo­da i po­ve­ća­va op­te­re­će­nje udi­ce pri­li­kom za­ba­da­nja u tvr­de de­lo­ve če­lju­sti (pa ti­me i šan­se da se udi­ca otvo­ri). Ako ko­ri­sti­mo udi­cu aber­din ti­pa (od sa­vi­tlji­ve ži­ce) za broj ve­ću od re­al­no po­treb­ne, sa du­gom i kva­li­tet­nom oštri­com, ot­ko­va­nu na sa­vi­je­nom de­lu, ova­kva in­ter­ven­ci­ja do­pri­no­si uspe­šno­sti, ali ni­je pre­po­ruč­lji­va kod kva­li­tet­ni­jih ter­mič­ki ob­ra­đe­nih udi­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 407-)