I kada su uslovi za ribolov na našoj najvećoj i najlepšoj planinskoj reci loši, verzirani plovkaroši koji uz pomoć domaćih ribolovaca ili na osnovu vlastitog iskustva izaberu dobro mesto, odaberu pravilan pristup i budu uporni mogu da računaju na dobar ulov
Sa dvojicom drugova dogovorio sam se da period pred porast Drine zbog predstojećeg topljenja snega i najavljenih prolećnih kiša, za kojim sledi zabrana pecanja većine ribolovno atraktivnih ciprinidnih vrsta mrenskog regiona, iskoristimo za jednodnevni izlazak na tu reku kod Bajine Bašte. Da ne bismo mnogo lutali, pre polaska smo telefonom kontaktirali s Rajkom Pavlovićem, vlasnikom bajnobaštanskog motela Belvi (Bellevue), iskusnim drinskim ribolovcem i dugogodišnjim izveštačem Ribolova. On nas je spojio sa svojim drugom i kolegom po hobiju Noletom, a njih dvojica su nas tokom ove male ekspedicije zaista zadužili gostoprimstvom i pruženom pomoći u snalaženju na terenu novom za nas trojicu. Iz Beograda smo krenuli u petak po podne i prespavali kod Malog Zvornika, odakle smo se u subotu ujutru zaputili ka Bajinoj Bašti. Dok smo na vodi čekali da se Rajko javi, namontirali smo sisteme, spremili primamu i zabacili koji put da bismo proverili kako se novi plovci ponašaju. Nedugo zatim stupili smo u vezu sa Rajkom i dogovorili se da se nađemo na popularnom lokalitetu Ploče.
VODA JE NA TOM DELU prosto savršena za vožnju plovka – dovoljno brza, a ravna kao staklo i smaragdnozelene boje. No kako su tu bukvalno sva mesta bila zauzeta, odlučili smo da skoknemo do Rajkovog motela i nađemo se sa Noletom kako bismo otišli na neki teren po njegovom izboru. Vreme je polako prolazilo, ali se nismo zbog toga uzbuđivali, ne samo zato što je ovo pre svega bila prilika da upoznamo neke izgledne terene na području Bajine Bašte, nego i zato što smo znali da je ako riba krene dovoljno i samo sat – sat i po pecanja da odemo kući zadovoljni, a i moje iskustvo (doduše sa nizvodnijih terena) govorilo je da ona, ukoliko je aktivna, na ovoj reci počne da se javlja već 15-20 minuta nakon hranjenja.
Sa Noletom smo se dogovorili da sreću oprobamo sa bosanske strane, na koju smo se zaputili preko mosta (kolege koje do sada nisu išle kolima u BiH treba da imaju u vidu da je za ulazak u Bosnu neophodan zeleni karton za auto) i posle 35 minuta vožnje stigli na odredište.
Kako je voda još bila hladna, rešili smo da za osnovu primame za skobalje i plotice uzmemo crvenu Tubertini hranu Cavedano. Na tri kilograma smo dodali kilogram TTX-a (koji plotica prosto obožava, a dobar je i zato što poveća količinu i dodatno ulepi hranu, pa je brza voda teže raznosi), te pola kilograma krupnog keksa u boji (čija je glavna uloga da zadrži veću ribu na hranilištu). Kada smo sve to dobro sjedinili, dodali smo još 4,5 kg teške zemlje i 1,5 l crva.
NA OVOM MESTUDRINA nije bila brza, ali je bila duboka, a nivo je opadao, što je značilo da ćemo morati da tražimo ribu dalje od obale... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 373-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
