Suptilnost i snaga

Štap je u ve­ći­ni ri­bo­lov­nih teh­ni­ka naj­va­žni­ji deo krup­nog pri­bo­ra. To va­ži i za meč pe­ca­nje, u ko­me se na plo­vak, na sred­njim i ve­ćim da­lji­na­ma, u svim vre­men­skim uslo­vi­ma, lo­ve ri­be raz­li­či­tih ve­li­či­na, od ka­u­gle­ra do ša­ra­na od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma, a od pra­vil­nog iz­bo­ra i ka­rak­te­ri­sti­ka šta­pa od­lu­ču­ju­će za­vi­si ko­li­ko će­mo uspe­šni bi­ti.

Sva­ka teh­ni­ka pe­ca­nja ima ne­ke oso­be­no­sti i tra­ži upo­tre­bu spe­ci­jal­no kon­stru­i­sa­nog pri­bo­ra, a pre sve­ga na­men­skih šta­po­va. Ta­ko je i sa svim di­sci­pli­na­ma u lo­vu ri­be na plo­vak, za ko­je se upo­tre­blja­va­ju šta­po­vi raz­li­či­tih ti­po­va i ka­rak­te­ri­sti­ka – bo­lo­nje­zi, me­če­vi, di­rek­ta­ši, šte­ko­vi. Mi će­mo se u na­stav­ku se­ri­ja­la o meč teh­ni­ci i pe­ca­nju ve­gle­ri­ma po­za­ba­vi­ti upra­vo za ta­kav vid ri­bo­lo­va na­pra­vlje­nim šta­po­vi­ma.

Na­sta­li u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, kao re­zul­tat pri­la­go­đa­va­nja ta­mo­šnjim vre­men­skim uslo­vi­ma – če­stoj ki­ši i ve­tru, meč šta­po­vi su ujed­no osmi­šlje­ni ta­ko da bu­du ide­al­ni za pe­ca­nje sa ve­gle­ri­ma, plov­ci­ma ko­ji se za stru­nu ka­če u jed­noj tač­ki (vi­di Ri­bo­lov br. 354 – prim. ur.), a ko­ji su, opet, sa­vr­še­no pri­la­go­đe­ni za lov meč šta­pom. Ta kom­bi­na­ci­ja pred­sta­vlja ubi­tač­no oruž­je u ru­ka­ma is­ku­snog pe­ca­ro­ša.

Meč šta­po­vi su br­zo ste­kli po­klo­ni­ke u ostat­ku Evro­pe, jer vr­snim plov­ka­ro­ši­ma ni­je tre­ba­lo mno­go da uvi­de sve pred­no­sti meč teh­ni­ke i u tak­mi­čar­skom i u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu. Vre­me­nom, po­ja­vi­li su se i kod nas, ali mi se či­ni da na na­šem pod­ne­blju još ni­su pri­hva­će­ni ono­li­ko ko­li­ko za­slu­žu­ju. Raz­lo­ga ima vi­še: ne­in­for­mi­sa­nost u ve­zi s upo­tre­bom, za­blu­da o ce­na­ma ova­kvih šta­po­va, kao i ne­po­ve­re­nje u nji­ho­vu sna­gu. A meč šta­po­vi ni­ti su sla­bi, ni­ti ne­ra­zum­no sku­pi. Pre sve­ga, ne­ve­ro­vat­no su efi­ka­sni, i vi­še ne­go ja­ki za ri­be ko­je se nji­ma pe­ca­ju (na­rav­no, ka­da pra­vil­no oda­be­re­mo i uklo­pi­mo sve ele­men­te).

Naj­če­šće se meč šta­po­vi ko­ri­ste za pe­ca­nje na mir­nim vo­da­ma, ma­da to ni­ka­ko ni­je čvr­sto pra­vi­lo. Šta­vi­še, nji­ma se mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti i na te­ku­ćim vo­da­ma, uz upo­tre­bu po­seb­nih plo­va­ka – sti­ko­va, o če­mu će bi­ti re­či u jed­nom od na­red­nih bro­je­va.

STAN­DARD­NI MEČ ŠTAP je na­pra­vljen iz tri de­la, a naj­če­šće je du­ga­čak 3,9 ili 4,2 me­tra, ma­da ima i du­žih – od 4,5 m. Me­đu­tim, je­dan bi­tan de­talj, ko­ji ove šta­po­ve naj­vi­še raz­li­ku­je od svih osta­lih, je­su vo­đi­ce (spro­vod­ni­ci, ka­ri­ke). Njih, na­i­me, ima u ve­li­kom bro­ju i spe­ci­fič­ne su kon­struk­ci­je, pri­me­re­ne na­me­ni, tj. uslo­vi­ma u ko­ji­ma se ova­kvim šta­po­vi­ma naj­pre pe­ca­lo. .. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 356-)