Šunjanje i pljuskanje

Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra ka­me­ne na­pe­re pre­vas­hod­no po­ve­zu­je sa pri­su­stvom smu­đa i nje­ga naj­če­šće ci­lja­no ju­ri ka­da pe­ca sa špo­ro­va ili iz čam­ca u nji­ho­voj bli­zi­ni. Oko njih, me­đu­tim, u naj­ve­ćem de­lu go­di­ne ima i dru­gih gra­blji­vi­ca, pa i bu­co­va, a sa­da je pra­vo vre­me da na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma po­tra­ži­mo one krup­ne, ko­ji se uve­li­ko spre­ma­ju za zim­ski »post«

Od sre­di­ne le­ta pa do kra­ja je­se­ni, bu­cov se uspe­šno mo­že lo­vi­ti na svim me­sti­ma na ko­ji­ma se ke­der oku­plja, pa ta­ko i kraj ka­me­nih re­gu­la­ci­ja reč­nog to­ka – na­pe­ra ili špor­ni. Reč je o ve­ćim objek­ti­ma, raz­li­či­te for­me i po­lo­ža­ja, na­me­nje­nim za pre­u­sme­ra­va­nje ma­ti­ce re­ke ra­di za­šti­te oba­le i re­gu­li­sa­nja plov­nog pu­ta. Naj­če­šće za­di­ru u re­ku vi­še de­se­ti­na me­ta­ra i iza­zi­va­ju ubr­za­nje to­ka i ve­ća vr­tlo­že­nja, te uzro­ku­ju for­mi­ra­nje pe­šča­nih ili mu­lje­vi­tih na­no­sa u pri­o­ba­lju. Kao ma­siv­na i slo­že­na struk­tu­ra u re­ci, pred­sta­vlja­ju od­lič­no me­sto za pe­ca­nje svih vr­sta ri­ba uz uslov da je vo­do­staj u do­me­nu ni­skih ili sred­njih vred­no­sti. Pre­ve­li­ka i pre­br­za vo­da po­ti­sku­je ri­bu bli­že oba­li i ta­da ka­me­ne re­gu­la­ci­je pre­sta­ju da bu­du in­te­re­sant­ne za ri­bo­lov.

Na jed­noj od ilu­stra­ci­ja pri­ka­za­na je kla­sič­na »T« špor­na u tri si­tu­a­ci­je ko­je su po­volj­ne za ri­bo­lov bu­co­va. U slu­ča­ju A, re­gu­la­ci­ja je su­va i reč­ni tok je za­o­bi­la­zi, stva­ra­ju­ći br­zak, ve­ći li­man, po­vrat­ni tok i iz­laz to­ka iz li­ma­na. Sva me­sta na ka­me­nu su pri­stu­pač­na sa oba­le bez upo­tre­be či­za­ma.

Po ne­što vi­šem vo­do­sta­ju, u slu­ča­ju B, br­zi­na to­ka je ve­ća, ni­vo re­ke je u vi­si­ni na­pe­ra i vo­da se pro­vla­či iz­me­đu ka­me­nja. Br­zak je sna­žni­ji, li­man po­me­ren ma­lo niz­vod­ni­je, a uz­vod­ni deo pre­gra­de je na uda­ru ma­ti­ce. Ka­men je de­li­mič­no suv, a pri­stup uz­vod­nom špi­cu na­pe­ra je mo­guć u plit­kim ili du­bo­kim či­zma­ma.

Mak­si­mal­na vi­si­na vo­do­sta­ja (slu­čaj C) po ko­jem je ri­bo­lov mo­guć na na­pe­ru je ka­da ga vo­da pre­li­va ve­ćim de­lom. Uz­vod­ni deo špor­ne je pod br­za­kom, li­man je po­me­ren još niz­vod­ni­je, a ka­me­na pre­gra­da je pod pre­li­vom sa ve­li­kim me­žu­ra­njem po­vr­ši­ne sa niz­vod­ne stra­ne. Pri­stup uz­vod­nom de­lu špor­ne s kop­na ni­je mo­guć, a ga­že­nje u du­bo­kim či­zma­ma duž pre­li­ve­nog ka­me­na je opa­sno i ni­je pre­po­ruč­lji­vo. Sva tri slu­ča­ja ob­u­hva­će­na su ogra­ni­če­nom osci­la­ci­jom vo­do­sta­ja od oko 1 m, pa tre­ba evi­den­ti­ra­ti ni­voe na naj­bli­žoj vo­do­mer­noj sta­ni­ci pri ko­ji­ma je sva­ka kon­kret­na re­gu­la­ci­ja na ko­joj pe­ca­mo pri­stu­pač­na s kop­na. Naj­bo­lji uslo­vi za ri­bo­lov na ka­me­nim re­gu­la­ci­ja­ma su po ni­skom vo­do­sta­ju, spo­rom to­ku i to­ploj vo­di, ka­da se ri­ba oku­plja oko br­za­ka, tj. na me­sti­ma sa ve­ćom ko­li­či­nom ki­se­o­ni­ka. U istim uslo­vi­ma se ri­bo­lov mo­že oba­vlja­ti i iz usi­dre­nog čam­ca, ko­jim je mo­gu­će ide­al­no se po­sta­vi­ti u od­no­su na po­lo­žaj bu­co­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 412-)