Vreme mrene i šljivara

Iz go­di­ne u go­di­nu, fi­der teh­ni­ka sve je po­pu­lar­ni­ja me­đu ri­bo­lov­ci­ma sa na­ših re­ka mren­skog ti­pa, jer se po­ka­za­la kao iz­u­zet­no efi­ka­sna za lov svih ri­bo­lov­no za­ni­mlji­vih mir­nih vr­sta – sko­ba­lja, mre­ne, šlji­va­ra, plo­ti­ce i kle­na. Je­dan od na­ših naj­u­spe­šni­jih spe­ci­ja­li­sta za taj vod ri­bo­lo­va na Za­pad­noj Mo­ra­vi ot­kri­va či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va taj­ne uspe­šnog pe­ca­nja to­kom pr­ve po­lo­vi­ne je­se­ni

Po­če­tak je­se­ni isto­vre­me­no je po­če­tak naj­bo­ljeg pe­ri­o­da za ri­bo­lov na Za­pad­noj Mo­ra­vi, ko­ji, ako ne bu­de pre­vi­še hlad­no, mo­že po­tra­ja­ti sve do ka­sne zi­me. U ok­to­bru je ri­ba još ra­štr­ka­na svu­da po re­ci i ni­je je ta­ko la­ko lo­vi­ti kao u no­vem­bru i de­cem­bru, ka­da je u zi­mov­ni­ci­ma pa svi zna­ju gde da odu i da je pe­ca­ju. Iako se ovih da­na već spre­ma za mi­gra­ci­ju ka zi­mo­va­li­šti­ma, još se ma­nje-vi­še dr­ži let­njih po­zi­ci­ja. Sa­da se naj­bo­lje mo­gu lo­vi­ti mre­na i šlji­var, a na me­sti­ma gde je ima do­sta i ba­bu­ška. Uz po­me­nu­te vr­ste mo­že­mo uz­gred­no uhva­ti­ti i po­ne­kog kle­na i sko­ba­lja, kog se ne­će­mo na­pe­ca­ti uko­li­ko je vo­da bi­stra i ma­la (a ta­kva u ovom pe­ri­o­du, bu­du­ći da po­sled­njih go­di­na ne iz­o­sta­ju »mi­holj­ska le­ta«, uglav­nom i je­ste), već sa­mo ako je pra­va je­se­nja, ve­li­ka i mut­na, pa u njoj ne­ma al­ge klo­do­fo­re, nje­go­ve pri­rod­ne hra­ne. Sun­ča­ni da­ni te ni­ska i iz­ra­zi­to pro­vid­na vo­da po­go­du­ju, da­kle, pr­ven­stve­no pe­ca­nju mre­ne.

U OVOM PE­RI­O­DU uglav­nom se ja­vlja sit­ni­ja mre­na, uz tek po­ne­ku ve­ću, dok krup­ne mo­že­mo oče­ki­va­ti u no­vem­bru i de­cem­bru. Ovu ri­bu sa­da još uvek tre­ba tra­ži­ti na pli­ćim me­sti­ma sa br­zom vo­dom, jer se dr­ži sre­di­ne re­ke i spru­do­va sa naj­ja­čim ali jed­no­lič­nim to­kom. Na­i­me, i da­lje je u po­tra­zi za ze­le­nim lar­va­ma i za ra­či­ći­ma, ko­je na­la­zi pre­vr­ću­ći ka­me­nje.

Za pe­ca­nje u ta­kvim uslo­vi­ma pre­po­ru­ču­jem ne­ki štap kla­se M (»Me­di­um«, sred­nja) ili MH (»Me­di­um-He­avy«, sred­nje te­ška), du­ži­ne 3,6 do 3,9 m, dok će dno u ve­ći­ni slu­ča­je­va na Za­pad­noj Mo­ra­vi i re­ka­ma slič­nih ka­rak­te­ri­sti­ka na mren­skim me­sti­ma sa­da dr­ža­ti hra­ni­li­ce sa ote­ža­njem od 40 do 60 g. Pred­vez tre­ba da je dug od 80 do 100 cm, a ne­ka­da i ma­lo vi­še, a za pe­ca­nje mre­ne na fi­der ja ko­ri­stim udi­ce ve­li­či­ne 18 ili 16, za­vi­sno od pro­iz­vo­đa­ča i mo­de­la. Ve­će mi ni­su po­treb­ne, jer i mre­nu, kao i sve dru­ge mo­rav­ske ri­be, lo­vim na sa­mo jed­nog ili naj­vi­še dva cr­va, čak i ka­da ra­de krup­ni ko­ma­di, po­što mi i oni bo­lje uzi­ma­ju ma­li ma­mac. Va­žno je sa­mo da te ma­le udi­ce ne bu­du sla­be, tj. da bu­du ja­če od onih na ko­je se pe­ca be­la ri­ba, bu­du­ći da je mre­na iz­u­ze­tan bo­rac, ko­ji će, ako je štap ma­lo tvr­đi, a ri­bo­lo­vac ne­spre­tan, is­pra­vi­ti i ve­li­ku udi­cu od ta­nje ži­ce, a ne ta­ko ma­le kao što su go­re­po­me­nu­te... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 412-)