Od očaja do sjaja

Ta­miš je ce­lim to­kom kroz na­šu ze­mlju re­ka iz­ra­zi­to spo­rog to­ka, či­ja ši­ri­na i du­bi­na ne va­ri­ra­ju mno­go. No, upr­kos to­me, od te­re­na do te­re­na mo­gu se i zna­čaj­no raz­li­ko­va­ti i ri­blji fond i na­čin po­na­ša­nja ri­be, pa i naj­pro­duk­tiv­ni­ji na­čin ri­bo­lo­va. Naš sa­rad­nik još jed­nom je pro­na­šao do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju na me­stu na kom ni­ka­da ra­ni­je ni­je pe­cao

Na  po­ziv Slo­bo­da­na Ne­šev­skog, mog mla­đeg ko­le­ge po šta­pu i sa­rad­ni­ka Ri­bo­lo­va, za­pu­tio sam se pre ne­ko­li­ko da­na na je­dan od po­pu­lar­nih lo­ka­li­te­ta u do­njem to­ku Ta­mi­ša, kod se­la Glo­gonj. Na tom te­re­nu do sa­da ni­sam imao pri­li­ke da pe­cam, ali sam još pre vi­še od me­sec da­na re­šio da ga po­se­tim, jer mi je moj do­ma­ćin ja­vio da je na nje­mu bi­lo so­lid­nih ulo­va de­ve­ri­ke i ba­bu­ške, a na­kon po­sled­njeg pe­ca­nja u Sa­ku­la­ma, na kom je do­mi­ni­ra­la iz­ra­zi­to sit­na ri­ba, hteo sam da vi­dim da li je na ovom de­lu to­ka si­tu­a­ci­ja bo­lja.

NA OD­RE­DI­ŠTE SAM STI­GAO po mr­klom mra­ku – kao po obi­ča­ju, i to do­brim pu­tem ko­ji vo­di do sa­me re­ke. Pod sve­tlo­šću fa­ro­va na­kva­sio sam i pro­se­jao pri­hra­nu na­me­nje­nu lo­vu be­le ri­be fi­der teh­ni­kom, ko­joj sam po­tom do­dao pe­le­te i še­će­rac. Dok sam se ras­pa­ko­vao, već je po­če­lo da svi­će, pa sam olov­nom su­zom od 20 g, ve­za­nom za kraj osnov­ne stru­ne, is­pi­tao dno uz su­prot­nu oba­lu, gde je bi­lo po­to­plje­nih sta­ba­la i za­klju­čio da je pri­lič­no či­sto i da du­bi­na iz­no­si oko 4 m.

Po­sle po­čet­nog pri­hra­nji­va­nja, udi­cu ve­li­či­ne 16 na­mam­čio sam kom­bi­na­ci­jom po jed­nog cr­ve­nog i be­log cr­vi­ća i za­ba­cio. Ubr­zo sam do­bio pr­vu ri­bu, i to de­ve­ri­ku ve­li­či­ne dla­na, što mi je da­lo na­du da bi ovo mo­glo bi­ti le­po pe­ca­nje. Me­đu­tim, kao i pret­hod­ni put (na po­me­nu­tom pe­ca­nju u Sa­ku­la­ma), na ma­mac su po­če­le da ki­di­šu sit­ne kru­pa­ti­ce, a če­sti su bi­li i pro­ma­ša­ji, pa je bi­lo iz­ve­sno da ću mo­ra­ti svoj­ski da se po­tru­dim ne bih li na­šao na­čin da lo­vim krup­ni­je ri­be.

PRO­BAO SAM NAJ­PRE da eli­mi­ni­šem si­ću še­ćer­cem i ku­va­nim ku­ku­ru­zom na udi­ci, ali ona je uda­ra­la i na te ve­li­ke mam­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 411-)