Nestvarna lakoća

Upr­kos iz­u­zet­no ši­ro­koj po­nu­di, te­ško je, ne sa­mo na na­šem tr­ži­štu već i u svet­skim okvi­ri­ma, na­ći va­ra­li­ča­rac to­li­ko upo­tre­bljiv za lov ve­štač­kim mam­ci­ma raz­li­či­tih ti­po­va i te­ži­na kao što je ovaj dvo­de­lac no­ve rob­ne mar­ke MaG­ne­tic. La­gan, od­lič­no ba­lan­si­ran, brz, ali ne pre­o­štar, od od­lič­nog ma­te­ri­ja­la i sa sa­vr­še­nom za­vr­šnom ob­ra­dom, ovo je štap vi­so­ke kla­se

Be­o­grad­ski MG Ser­vis, ko­ji po­sto­ji već vi­še od dve de­ce­ni­je, po­čeo je kao ra­di­o­ni­ca za po­prav­ku šta­po­va i ma­ši­ni­ca, ali se u po­sled­njih de­se­tak go­di­na otac i sin Mi­ki i Go­ran Ću­rić u sve ve­ćoj me­ri ba­ve iz­ra­dom šta­po­va (naj­vi­še va­ra­li­ča­ra­ca, ali i bo­lo­nje­za) od blan­ko­va. Do­bar glas o kva­li­te­tu nji­ho­vog fi­nal­nog pro­iz­vo­da pro­čuo se na­da­le­ko, pa osim za ri­bo­lov­ce iz ze­ma­lja re­gi­o­na sve vi­še ra­de i za kli­jen­te iz Ne­mač­ke, Austri­je, Švaj­car­ske, Ho­lan­di­je, Ita­li­je... Pra­vi bum su u po­sled­njih ne­ko­li­ko se­zo­na na­pra­vi­li sa va­ra­li­čar­ci­ma no­vo­ze­land­ske fir­me CTS, či­je blan­ko­ve eks­klu­ziv­no uvo­ze i od ko­jih su na­pra­vi­li ne­ko­li­ko sto­ti­na vr­hun­skih šta­po­va, uglav­nom za lov smu­đa i so­ma dži­go­vi­ma i gla­vi­nja­ra­ma.

Od pre oko dva me­se­ca, po­nu­da ove ra­di­o­ni­ce obo­ga­će­na je iz­u­zet­no atrak­tiv­nom pa­le­tom šta­po­va rob­ne mar­ke MaG­ne­tic. Blan­ko­ve za tu se­ri­ju MG Ser­vis is­klju­či­vo za svo­je po­tre­be, pre­ko no­vo­ze­land­ske fir­me Pi­o­ne­er Tec­hno­lo­gi­es, uvo­zi iz Ki­ne (gde se već du­že vre­me pra­ve i kod nas ve­o­ma po­pu­lar­ni va­ra­li­čar­ci no­vo­ze­land­ske fir­me CD), a po­tom od njih pra­vi pet mo­de­la dvo­de­la­ca, raz­li­či­tih du­ži­na i sna­ge (2,1 m, t.b. 5–14 g; 2,3 m, t.b. 5–21 g; 2,5 m i 2,75 m, t.b. 10–32 g; 2,75 m, t.b. 10–50 g). Tim zna­lač­ki for­mi­ra­nim asor­ti­ma­nom su po­kri­ve­ni svi seg­men­ti va­ra­li­ča­re­nja od naj­lak­šeg do sred­njeg (tj. za lov ban­da­ra, kle­na, pa­strm­ke i prot­fi­ša, za­tim bu­co­va, te na­po­slet­ku smu­đa i štu­ke), ta­ko da mi, iskren da bu­dem, ni­je bi­lo ni­ma­lo la­ko da od­lu­čim ko­ji ću uze­ti na pro­bu. Na­i­me, zbog ogra­ni­če­nog vre­me­na mo­rao sam da se opre­de­lim sa­mo za je­dan, a naj­ra­di­je bih bar po­ma­lo pe­cao sa svih pet, bu­du­ći da su me baš svi osvo­ji­li na pr­vi po­gled, ne sa­mo za­i­sta im­pre­siv­nom la­ko­ćom u od­no­su na sna­gu, već pre sve­ga ak­ci­jom, po ko­joj vi­še pod­se­ća­ju na naj­po­pu­lar­ni­je mo­de­le CD-a ne­go na CTS-ove. Naj­kra­će re­če­no, svi MaG­ne­ti­ci, od naj­sla­bi­jeg do naj­ja­čeg, iz­ra­zi­to su br­zi šta­po­vi, ali ma­nje kru­ti ne­go kla­sič­ni lju­ti »dži­ge­ra­ši«. Što bi se re­klo – ima­ju du­šu, tj. pod op­te­re­će­njem se sa­vi­ja­ju znat­no ve­ćom du­ži­nom (ne­gde iz­me­đu pr­ve tre­ći­ne i po­lo­vi­ne), što već »na su­vo« na­go­ve­šta­va da su upo­tre­blji­vi ne sa­mo za lov smu­đa i so­ma dži­go­vi­ma, već i za va­ra­li­ča­re­nje dru­gih gra­blji­vi­ca naj­ra­zli­či­ti­jim ve­štač­kim mam­ci­ma, pa i la­ga­nim vo­ble­ri­ma, lep­ti­ri­ma i ka­ši­ka­ma, ko­je je ve­ći­nom smu­đa­ro­ških CTS-ova, ru­ku na sr­ce, pri­lič­no te­ško ba­ca­ti i vo­di­ti, jer jed­no­stav­no ni­su za ta­kvo pe­ca­nje ni pra­vlje­ni. Po­sle du­žeg pre­mi­šlja­nja opre­de­lio sam se za naj­ja­či i naj­du­ži mo­del (2,75 m, t.b. 10–50 g), pri­me­ren sred­njem va­ra­li­ča­re­nju, ka­ko sa oba­le na­ših ve­li­kih re­ka i je­ze­ra, ta­ko i iz čam­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 410-)