I kavez i metod

Sta­ro pra­vi­lo da je lov ri­be ko­ja ni­je ak­tiv­na naj­če­šće gu­blje­nje vre­me­na po­tvr­đu­je se po­sled­njih ne­de­lja na ve­li­kom de­lu do­njeg to­ka Ta­mi­ša, na kom sto­ti­ne pe­ca­ro­ša uglav­nom pot­pu­no uza­lud­no če­ka ša­ra­na ra­znim va­ri­jan­ta­ma du­bin­skog me­to­da. Isto­vre­me­no, oni ko­ji sa fi­ni­jim si­ste­mi­ma i pri­bo­rom lo­ve fi­der teh­ni­kom, do­bi­ja­ju raz­ne ci­pri­ni­de

Uobičajeno je za nas ri­bo­lov­ce da ne­pre­sta­no tra­ga­mo za po­u­zda­nim in­for­ma­ci­ja­ma o to­me gde vr­ste ri­ba ko­je nas po­seb­no za­ni­ma­ju tre­nut­no do­bro ra­de (što mno­gi pa­žlji­vo skri­va­ju). Sa­zna­nje da ne­gde tre­nut­no ima ak­ci­je mno­gi­ma od nas naj­ve­ći je pod­strek da se ne­gde upu­ti­mo, ali to ipak ni­je slu­čaj sa svi­ma. Ta­ko moj pri­ja­telj Cvet­ko i nje­go­va su­pru­ga Ana, kao ve­li­ki lju­bi­te­lji pri­ro­de i pre­le­pog Ta­mi­ša, sva­kog le­ta pro­ve­du naj­ma­nje me­sec da­na kam­pu­ju­ći na ovoj re­ci, bez ob­zi­ra na to da li ri­ba ra­di ili ne. A po­što ja to­kom ce­le go­di­ne ak­tiv­no pe­cam fi­der teh­ni­kom na raz­li­či­tim vo­da­ma i uglav­nom do­bro pro­la­zim, već go­di­na­ma ne pro­pu­štam pri­li­ku da ne­ko­li­ko da­na uži­vam u Cvet­ko­vom i Ani­nom go­sto­prim­stvu, ta­ko­đe ne­za­vi­sno od to­ga da li u tom pe­ri­o­du Ta­miš kod nji­ho­vog kam­pa da­je ri­bu ili ne.

I PO­ČET­KOM OVOG LE­TA CVET­KO je po­sta­vio svo­ju kamp ku­ći­cu na jed­no od slo­bod­nih me­sta po­red Ta­mi­ša kod Sa­ku­la, gde od ta­da upor­no pe­ca. Ali upr­kos svom ve­li­kom ume­ću i du­go­go­di­šnjem is­ku­stvu, kao i mno­gi dru­gi ri­bo­lov­ci ko­ji su tu već ne­de­lja­ma, us­peo je da pre­va­ri sve­ga par ša­ra­na, do­du­še za­vid­ne te­ži­ne – iz­me­đu se­dam i de­vet ki­lo­gra­ma. Kao i obič­no, re­al­no me je oba­ve­stio o sta­nju stva­ri i po­slao mi sli­ke sa tim ulo­vi­ma (od ko­jih jed­nu i ob­ja­vlju­je­mo uz ovaj tekst).

Cvet­ko ša­ra­na pe­ca na za ove te­re­ne tra­di­ci­o­na­lan na­čin, sli­čan pe­ca­nju na dla­ku. Na ja­ku ko­va­nu ša­ran­sku udi­cu, oba­ve­zno ve­za­nu mo­no­fi­lom de­blji­ne do 0,35 mm, ka­či se tzv. min­đu­ša – naj­pre se tvr­do zr­no su­vog ku­ku­ru­za am­bar­ca pro­bu­ši ma­lom bur­gi­jom, pa se kroz ru­pi­cu prot­ne ko­nac i ve­že ta­ko da se pre­ko do­bi­je­ne om­če ma­mac na­vu­če na udi­cu.

RI­BO­LOV­CI SA TE­RE­NA OKO SA­KU­LA se ža­le da ove se­zo­ne, na tom de­lu Ta­mi­ša, ri­ba ra­di mno­go lo­ši­je ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ka­da je reč o ša­ra­nu i ba­bu­ški, mno­gi to pri­pi­su­ju ne­u­spe­lom mre­stu, ali je či­nje­ni­ca da se i raz­ne dru­ge vr­ste (prot­fiš, de­ve­ri­ka, kru­pa­ti­ca...) ja­vlja­ju mno­go re­đe ne­go pre ili ih čak uop­šte ne­ma na udi­ca­ma fi­de­ra­ša, du­bin­ka­ša i plov­ka­ro­ša.

Ja mi­slim da je je­dan od ne­po­volj­nih  fak­to­ra to što se vo­da već po­čet­kom le­ta mno­go za­gre­ja­la zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra i ni­skog vo­do­sta­ja, a ve­o­ma je bit­no i to što Ta­miš go­to­vo uop­šte ne te­če na de­lu iz­me­đu bra­na kod To­ma­šev­ca i Opo­va. U ta­kvim uslo­vi­ma, na­ro­či­to kad se ima u vi­du da pe­ca­nje ome­ta ve­li­ka ko­li­či­na tra­ve, pra­vi je iza­zov ostva­ri­ti iole ozbilj­ni­ji ulov. No upr­kos sve­mu to­me, ja sam po­čet­kom ovog le­ta u dva ma­ha po­se­tio Cvet­ka i Anu i pe­cao na Ta­mi­šu, iako sam imao po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je da u isto vre­me na Sa­vi od­lič­no ra­di plo­ti­ca (mo­ja omi­lje­na ri­blja vr­sta).

OVOG PU­TA PO­NEO SAM TRI kom­ple­ta. Naj­lak­ši od njih, sa fi­der šta­po­vi­ma Ben­zar Con­co­ur­se Com­pe­ti­tion, du­ži­ne 3,6 m i te­ži­ne ba­ca­nja  60 g, ko­ri­stio sam za lov na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 667-)