Sve jede iglice

Na­su­prot uvre­že­nom mi­šlje­nju, i u je­ku tu­ri­stič­ke se­zo­ne slat­ko­vod­ni pe­ca­ro­ši mo­gu uži­va­ti u svom ho­bi­ju to­kom go­di­šnjeg od­mo­ra čak i u naj­po­zna­ti­jim i naj­po­se­će­ni­jim grč­kim le­to­va­li­šti­ma, uz uslov da su sprem­ni da sva­ko­dnev­no usta­ju vr­lo ra­no i da pri­me­ne ade­kva­tan pri­stup

Kao i sva­ke go­di­ne, po­ro­dič­no le­to­va­nje na mo­ru u Grč­koj za me­ne ni­je mo­glo da pro­đe bez pe­ca­nja. Na če­sto po­sta­vlja­no pi­ta­nje: »Pa ideš na od­mor, šta će ti to­li­ki šta­po­vi, ne­ćeš valj­da usta­ja­ti ra­no?«, odav­no od­go­va­ram osme­hom, ko­ji za­pra­vo zna­či: da, na­rav­no da ću usta­ja­ti ra­no jer vre­di ma­kar i »sa­mo« udi­sa­ti mi­ris ta­la­sa, ko­ji je­di­ni na­ru­ša­va­ju ap­so­lut­nu ti­ši­nu dok na oba­li ne­ma ni­ko­ga sem par nas pe­ca­ro­ša ko­ji uče­sta­lo za­ma­hu­je­mo šta­po­vi­ma, gle­da­mo u nji­ho­ve vr­ho­ve ili u plov­ke. A na mo­ju sre­ću ovog pu­ta ni­sam sa­mo pe­cao već sam po­ne­što i upe­cao, pa mi ni­je bi­lo te­ško da pri­hva­tim pred­log glav­nog ured­ni­ka i da zbog ko­le­ga ko­je vo­le da i na po­ro­dič­nom od­mo­ru iz­ve­sno vre­me po­sve­te ri­bo­lo­vu ukrat­ko opi­šem ovo svo­je is­ku­stvo i dam ne­ke preporuke.

 ZA­HVA­LJU­JU­ĆI DO­STA DU­GOM STA­ŽU ri­bo­lo­vač­kog tu­ri­ste na Egej­skom mo­ru ne­mam mno­go di­le­ma oko šta­po­va i ma­ši­ni­ca ko­je ću po­ne­ti. Ka­ko na­sto­jim da po­kri­jem la­ko, sred­nje la­ko i sred­nje te­ško va­ra­li­ča­re­nje, blin­ke­ra­ški ar­se­nal mi či­ne šta­po­vi Jac­kson Ocean Ga­te Me­ba­ru du­ži­ne 2,28 m i te­ži­ne ba­ca­nja 1–12 g, Jac­kson Ocean Ga­te Sea Bass od 2,74 m, gor­nje t.b. 28 g, te Sa­ku­ra Ico­nic, ta­ko­đe od 2,74 m, ali t.b. 10–45 g. Pr­vi no­si ma­ši­ni­cu Shi­ma­no Stra­dic C2000S sa ple­te­ni­com Va­ri­vas X8 de­blji­ne 0,132 mm (PE 0,6), na dru­gom je Shi­ma­no Van­qu­ish 4000XHG sa »kon­cem« Va­ri­vas Sea Bass Max Po­wer X8 preč­ni­ka 0,171 mm (PE 1), a na tre­ćem Shi­ma­no Twin Po­wer 4000MH sa ple­te­ni­com Va­ri­vas Jig­ging 10x10 Max Po­wer X8 od 0,191 mm (PE 1,2). Pred­ve­zi na naj­lak­šem kom­ple­tu su mi od flu­o­ro­kar­bo­na Va­ri­vas Su­per Tip­pet Ma­ster Spec II – Flu­o­ro 3X (de­blji­ne 0,205 mm), a za dva ja­ča Va­ri­vas Sea Bass Shock Le­a­der Flu­o­ro od 0,285 mm od­no­sno 0,37 mm, dok su kop­če za me­ne odav­no ne­za­men­lji­ve Jac­kson Te­i­ban Snap, u ve­li­či­na­ma S, M i L. 

O va­ra­li­ca­ma ko­je sam naj­vi­še ko­ri­stio bi­će re­či u na­stav­ku tek­sta, a za po­če­tak ću sa­mo na­po­me­nu­ti da sam još pri pa­ko­va­nju sko­ro sa­svim iz­o­sta­vio one jar­kih bo­ja, tj. po­neo sam ih tek ne­ko­li­ko, ra­ču­na­ju­ći na to da te­ško da mi mo­gu za­tre­ba­ti u sa­svim bi­stroj vo­di i po dnev­nom sve­tlu (ka­da sam ra­ču­nao da ću naj­vi­še pe­ca­ti). Pred­nost sam dao kla­sič­nim mor­skim de­ko­ri­ma – sar­de­le, ro­ze, pla­vom i »Ze­bra Glow« (be­lom i ro­zi­ka­stom).

PO DO­LA­SKU NA MO­RE, GDE GOD JE TO mo­gu­će, prak­ti­ku­jem da na me­sti­ma na ko­ji­ma ću pe­ca­ti za­ro­nim i osmo­trim šta se de­ša­va, tj. da li ima gra­blji­vi­ca, ja­ta ma­lih ga­vu­na, igli­ca itd. Ži­vost pod­mor­ja na pla­ži is­pred na­šeg sme­šta­ja u To­ro­ni­ju na pr­vi po­gled me je ve­o­ma pri­jat­no iz­ne­na­di­la, jer su ve­li­ka ja­ta sit­nih igli­ca pri­vla­či­la ma­nja ja­ta šnju­ro­va, po­ko­jeg bran­ci­na, li­cu mo­dru­lju, ve­će igli­ce itd.

Ovo za­pa­ža­nje mi je bi­lo od­li­čan pu­to­kaz za iz­bor va­ra­li­ca, jer je bi­lo ja­sno da je naj­lo­gič­ni­je da kre­nem od ono­ga što naj­vi­še li­či na ma­le igli­ce, tj. od dži­ga Jac­kson Gal­lop Baby, te­ži­ne 7 g, i to u »Ze­bra Glow Pink« de­ko­ru. Br­zo sam shva­tio da škol­sko vo­đe­nje me­tal­nog mor­skog dži­ga – ta­kvo da ga pu­sti­mo da po­to­ne do dna pre ne­go što poč­ne­mo da ga po­vla­či­mo kroz sve slo­je­ve mo­ra cim­ka­njem – naj­ve­ro­vat­ni­je ne­će do­ne­ti že­lje­ni re­zul­tat jer je bi­lo pri­met­no da gra­blji­vi­ce pro­go­ne plen is­klju­či­vo po po­vr­ši­ni.

ZA­TO SAM OD­MAH PO ZA­BA­ČA­JU vrh šta­pa (pr­vih da­na ko­ri­stio sam Jac­kson Me­ba­ru) po­di­zao vi­so­ko i če­stim cim­ka­nji­ma na­vo­dio džig da pa­ra po­vr­ši­nu, imi­ti­ra­ju­ći ta­ko kre­ta­nje ma­lih igli­ca. Već pr­vi za­ba­čaj sa ta­kvim vo­đe­njem do­neo mi je ulov le­pog šnju­ra (ša­ru­na). U na­stav­ku tog pe­ca­nja sam do­bi­jao is­klju­či­vo šnju­ro­ve, dok je ko­le­ga Mi­loš Ći­rić us­peo da pre­va­ri bran­ci­na, ko­ji je va­ra­li­cu po­ku­pio u sa­mom pli­ća­ku. Uglav­nom su ju­tra bi­la za­ni­mlji­va i sa mno­go ak­ci­je – re­đa­li su se šnju­ro­vi i bran­ci­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 667-)