Bucov »na sluh«, smuđ »na dodir«

Ni­je ni­ka­kva taj­na da se u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne smuđ na ve­štač­ke mam­ce naj­bo­lje hva­ta u noć­nim sa­ti­ma. A naš spe­ci­ja­li­sta za va­ra­li­ča­re­nje na ve­li­kim re­ka­ma ob­ja­šnja­va ka­ko se u isto vre­me i na iste va­ra­li­ce mo­že uspe­šno hva­ta­ti i bu­cov

Kraj ju­na do­neo je vre­le da­ne i ni­ske vo­do­sta­je. Iako ve­sti sa te­re­na ni­su bi­le ohra­bru­ju­će, Ći­ra i ja smo re­ši­li da noć iz­me­đu 26. i 27. ju­na pro­ve­de­mo u Go­lup­cu u po­tra­zi za bu­co­vom, smu­đem i so­mom. Go­lu­bač­ki maj­stor blin­ke­ri­sa­nja Kne­ža nas je oba­ve­stio ka­ko nam šan­se za smu­đa i so­ma na­glo ra­stu ako »pu­ste bra­nu« (Đer­dap 1) i vo­da poteče.

STI­ŽE­MO PRED MRAK. BI­LO JE TO­KOM da­na čak 34 ste­pe­na Cel­zi­ju­so­va, ali je sa­da že­ga ma­lo mi­nu­la, iako ne­ma da­ška ve­tra. Na­ža­lost, Du­nav sto­ji. Su­mrak smo is­ko­ri­sti­li za lov smu­đa vo­ble­ri­ma, ali smo u pri­o­bal­nom ti­ša­ku osta­li bez udar­ca na sred­nje­ron­ce i du­bo­ko­ron­ce. Ni­smo re­gi­stro­va­li ni­ti je­dan ra­ub na sa­moj po­vr­ši­ni, pa smo plit­ko­ron­ce i pre­sko­či­li. Ovo je, uosta­lom, na­še du­go­go­di­šnje let­nje is­ku­stvo iz Go­lup­ca – uko­li­ko je bra­na HE Đer­dap 1 otvo­re­na, smu­đa lak­še na­la­zi­mo u gor­njem slo­ju, vo­ble­ri­ma. Ako je, me­đu­tim, re­žim »je­zer­ski«, osta­je nam da ga tra­ži­mo na dnu, gla­vi­nja­ra­ma, še­do­vi­ma i Ći­ri omi­lje­nim tvi­ste­ri­ma. Sa­da se to is­ku­stvo sa­mo još jed­nom po­tvr­di­lo. Na­ša omi­lje­na me­sta za dži­go­va­nje su, na­ža­lost, bi­la za­u­ze­ta, ali smo str­plji­vo če­ka­li da se oslo­bo­de.

SRE­ĆOM, MRAK JE DO­NEO pr­ve ra­u­be bu­co­va na naj­i­zgled­ni­jim me­sti­ma za lov ove gra­blji­vi­ce. Ka­ko se po­ja­vio i me­sec, a pro­to­ka još uvek ne­ma, bi­ram ve­ći dvo­del­ni vo­bler dre­ča­ve žu­te bo­je. Ka­da vo­da sto­ji, no­ću je neo­p­hod­na ja­ča vi­bra­ci­ja za lov bu­co­va, a ve­ću va­ra­li­cu on po me­se­či­ni lak­še vi­di i bo­lje po­ga­đa. Ta­ko sam na sluh uhva­tio dva bu­co­va i uz to imao vi­še ne­re­a­li­zo­va­nih uda­ra­ca. Ta­kav pro­ce­nat uobi­ča­jen je za noć­no pe­ca­nje u Go­lup­cu.

TRO­ČLA­NA EKI­PA SMU­ĐA­RO­ŠA od­la­zi sa vo­de, a ja na pr­vo ba­ca­nje gla­vi­nja­re od 11 g do­bi­jam smu­đa i već na dru­go imam vr­lo jak uda­rac iste gra­blji­vi­ce. Hva­tam po­sle pa­u­ze i smu­đa ne­vred­nog po­mi­nja­nja zbog ve­li­či­ne, ali vred­nog zbog odr­ža­va­nja na­še pa­žnje (to je fak­tor ko­ji se ret­ko is­ti­če: da nam po­ne­kad i sit­na upe­ca­na ri­ba »iz­o­štri ču­la«, po­dig­ne kon­cen­tra­ci­ju i oja­ča vo­lju za ba­ca­nje).

Usko­ro sle­de dva opet ne­u­o­bi­ča­je­no ja­ka udar­ca, ali sa­da re­a­li­zo­va­na, te va­dim dva... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 667-)