Crtanje paralela voblerom

Me­đu ri­bo­lov­ci­ma ko­ji smu­đa ne lo­ve na­ro­či­to če­sto pri­lič­no je ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da je tu gra­blji­vi­cu u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ka­da je ak­tiv­na, la­ko lo­vi­ti na vo­ble­re, iako ne­ma mno­go onih ko­ji su u to­me vr­lo uspe­šni. Što uka­zu­je da tu ipak tre­ba ne­što zna­ti. A evo i šta

O let­njem lo­vu smu­đa na vo­ble­re u Kla­do­vu već sam pi­sao dav­ne 2019, u 486. bro­ju Ri­bo­lo­va. Ka­da sam se 13. ju­na ove go­di­ne vra­tio sa vi­še­dnev­nog pe­ca­nja u Kla­do­vu, pr­vo sam opet pro­či­tao taj tekst i uve­rio se da se mno­ge stva­ri ni­ma­lo ni­su pro­me­ni­le iako sam ta­da opi­si­vao jul­ske, a sa­da jun­ske ulo­ve. I svi dru­gi let­nji iz­la­sci na smu­đa u me­đu­vre­me­nu, neo­pi­sa­ni na stra­na­ma na­šeg li­sta, da­ju ma­nje-vi­še istu sli­ku. Uko­li­ko ste u Kla­do­vu ili oko­li­ni to­kom let­njih me­se­ci i ne­ma­te ča­mac te lo­vi­te sa oba­le, ima­te za­pra­vo tri do­bre op­ci­je. Ni­je­dan od iz­gled­nih te­re­na, na­ža­lost, ni­je bli­zu cen­tra Kla­do­va i ko­la su vam neo­p­hod­na u sva­kom slu­ča­ju.

PR­VA OP­CI­JA JE DA PE­CA­TE U JE­ZE­RU iz­nad bra­ne, na pro­bra­nim me­sti­ma sa ve­li­kim du­bi­na­ma bli­zu oba­le. Tu se lo­vi na še­do­ve, tvi­ste­re ili gla­vi­nja­re, a naj­ve­ću pre­pre­ku pred­sta­vlja te­ška pri­stu­pač­nost naj­i­zgled­ni­jih po­zi­ci­ja. One u go­vo­ru lo­kal­nih ri­bo­lo­va­ca i ri­ba­ra ima­ju »ši­fro­va­na« ime­na i dr­že se na­rav­no u stro­goj taj­no­sti, a sa stra­ne pri­do­šli ri­bo­lov­ci ot­kri­va­ju ih uglav­nom pe­dant­nim »špi­ju­ni­ra­njem« oba­le i par­kin­ga duž ma­gi­stra­le.

U ve­li­kim du­bi­na­ma smu­đa, a ret­ko i so­ma, mo­že­te ov­de le­ti oče­ki­va­ti i to­kom da­na, od­no­sno ra­no uju­tru i ka­sno po pod­ne. Lov smu­đa vo­ble­ri­ma uz oba­lu no­ću da­je iz­ne­na­đu­ju­će sla­be re­zul­ta­te već de­ce­ni­ja­ma, a mo­že­te se na­da­ti sa­mo po­ne­kom bu­co­vu, na­ro­či­to uz vo­de­nu tra­vu.

DRU­GA OP­CI­JA JE KEJ IS­POD bra­ne HE Đer­dap 1, gde se le­ti smuđ lo­vi is­klju­či­vo no­ću: na dnu – na tvi­ste­re, še­do­ve i gla­vi­nja­re, kao i mu­va­njem, a u sred­njem i po­vr­šin­skom slo­ju na vo­ble­re.

Pr­va eki­pa blin­ke­ra­ša oku­plja se le­ti obič­no na dve lo­ka­ci­je: pr­va je »Ram­pa« (za auto­mo­bi­le) is­pod pre­vod­ni­ce, od­no­sno me­sta uz­vod­no i niz­vod­no od nje, a dru­ga je is­pred uoč­lji­ve »Pum­pe« na sa­mom kra­ju ke­ja.

Dru­ga eki­pa, ko­ju či­ne vo­ble­ra­ši, ne­u­po­re­di­vo je ma­nja i ta­ko­đe gru­pi­sa­na uglav­nom niz­vod­no od »Ram­pe«, gde je te­ren ma­lo pri­stu­pač­ni­ji i lak­še se pri­la­zi sa­moj vo­di.

Za pr­ve dve op­ci­je neo­p­hod­na vam je go­di­šnja do­zvo­la Na­ci­o­nal­nog par­ka Đer­dap, a on se pro­sti­re ne do bra­ne, ka­ko ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca mi­sli, već sve do »Pum­pe«, niz­vod­no od ko­je opet va­ži je­din­stve­na do­zvo­la.

TRE­ĆA OP­CI­JA SU LE­PI TE­RE­NI u se­lu Kor­bo­vo, niz­vod­no od Kla­do­va, o ko­ji­ma sam ta­ko­đe pi­sao, ali u Ri­bo­lo­vu br. 559. Ov­de se smuđ le­ti mo­že lo­vi­ti i na dnu i na vo­ble­re. Naj­ve­ći pro­blem je ma­li broj iz­gled­nih me­sta, ko­ja la­ko mo­gu bi­ti za­u­ze­ta, te je sva­ki do­la­zak u Kor­bo­vo svo­je­vr­sna lu­tri­ja.

MOJ LET­NJI IZ­BOR U LO­VU smu­đa na kla­dov­skim te­re­ni­ma uvek su vo­ble­ri, pa je ta­ko bi­lo i sa­da. Opre­de­lio sam se za lov is­klju­či­vo na ke­ju. Do­če­ka­li su me očaj­ni uslo­vi: ni­zak vo­do­staj Du­na­va, bi­stra i pre­to­pla vo­da (23º C), srp­ska pre­vod­ni­ca ni­je ra­di­la, a jak se­ver­ni ve­tar go­to­vo je ne­pre­kid­no du­vao. Svi ovi ne­ga­tiv­ni fak­to­ri za lov vo­ble­ri­ma ma­lo su ubla­že­ni ot­kri­ćem da se ka­u­gler no­ću mre­sti u sa­moj oba­li. Is­ku­stvo od ra­ni­jih go­di­na go­vo­ri­lo mi je da za ka­u­gle­rom oba­li ta­da pri­đe i smuđ. Mi­ki i Ri­le, is­ku­sni lo­kal­ni ri­ba­ri, re­kli su mi da ni smuđ ni som ni­su na dnu, što mi je do­dat­no sma­nji­lo am­bi­ci­je da ih pe­cam na gla­vi­nja­re i »gu­me«, pa sam sve ve­če­ri po­sve­tio pre­tra­ži­va­nju te­re­na vo­ble­ri­ma.

TE­REN NA KE­JU IS­POD BRA­NE VR­LO je spe­ci­fi­čan, bu­du­ći da je oba­la sa­svim rav­na, sa ve­štač­ki na­su­tim ka­me­nom ko­ji či­ni du­gu pra­vu li­ni­ju. Ne­ma na či­ta­vom ke­ju iz­dvo­je­nih iz­ra­zi­to do­brih me­sta za vo­ble­ri­sa­nje jer ne­ma ni ne­kih ve­ćih pre­pre­ka u vo­di. Za­to je vr­lo va­žno na­ći i one ma­kar sa­svim ma­le pre­pre­ke, po­put bu­se­na vo­de­ne tra­ve ili ma­lo ve­ćeg i is­tu­re­ni­jeg ka­me­na uz oba­lu. Ni na ta­kvim me­sti­ma, me­đu­tim, ne tre­ba se pre­du­go za­dr­ža­va­ti, već po­sle... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 666-)