Zahvaljujući pre svega ruskim varaličarima i kod nas poslednjih godina raste broj onih koji ciljano love razne manje ciprinide na najfiniji pribor i sitne varalice od meke gume. A ove zime jedna od glavnih zabava za neke »ultralajtiste« bilo je varaličarenje babuške, po mnogo čemu zahtevnije od lova skoro svih drugih »mirnih« vrsta
Zimski period ume da bude veoma nezahvalan za pecanje, ne samo zbog slabog apetita raznih vrsta riba već i zbog hladnog vremena. No na sreću nas kojima svaka iole duža pauza teško pada, u poslednjih desetak godina zime su mnogo blaže nego nekad, pa nije teško odlučiti se za izlazak na vodu, pogotovo ako sunce malo prigreje. Naravno, većina varaličara tada baca neke veštačke mamce za štuku ili smuđa, vrste koje u zakonski dozvoljenoj dužini kod nas odavno nije baš lako uhvatiti sa obale ni u jednom delu godine, pa ni zimi, što zna da bude prava frustracija za ribolovce, pogotovo one malo iskusnije, koji pamte i vremena kada su vode bile znatno bogatije nego što su to u poslednjih 10-15 godina.
BAŠ JE JEDAN OD TIH KOLEGA, pre par nedelja, posle neuspešne potrage za grabljivicama, prolazio pored mene, idući ka svojim kolima dok sam zamarao pristojnu ribu ultralajt kompletom. Zastao je, posmatrao borbu i primetno se začudio kada je video da sam u meredov ubacio babušku, pošto je shvatio da ne lovim ni na plovak ni na fider ili klasičnu dubinku. Stajao je neko vreme iza mene, a ja sam posle samo par minuta na tankom štapiću, koji se poprilično savio, imao još jednu lepu »babu«. Tada kolega već nije izdržao, pa je počeo da me ispituje kako i na šta pecam.
Normalno, najinteresantnije mu je bilo to što je mamac bila mala silikonska varalica, ali ja nisam hteo da ga dovodim u zabludu i ostavim u uverenju da je samo to važno, već sam podelio sa njim i sve ostale bitne informacije i svoja zapažanja u vezi sa izuzetno zanimljivim zimskim pecanjem babuške, koja ću izneti i u nastavku ovog teksta.
OSNOVNO ŠTO VALJA IMATI u vidu jeste da se lov tog ciprinida na veštačke mamce, iako na prvi pogled liči na pecanje raznih vrsta bele ribe modernom varijantom »mormišinga« (o kojoj sam prošle godine pisao u Ribolovu), istovremeno od njega dosta razlikuje.
Za početak, neophodno je imati osetljiv ali ne previše slab komplet, čiji svi delovi moraju biti dobro usklađeni. Štapovi su kratki i malih težina bacanja – često donje granice samo 0,4 g, a maksimalne gornje 3 g, mada dolaze u obzir i nešto jači, pogotovo tamo gde se mogu javiti i veće babuške, kao i u slučaju kada se lovi u blizini prepreka, pa se nekada mora pribeći »forsiranom vađenju« kako bi se sprečilo da se riba zavuče negde odakle je ne bismo mogli izvaditi. Mašinica treba da je lagana, da idealno slaže najtanje upredene strune (debljine 0,2 ili 0,3 PE, tj. 0,075 odnosno 0,095) i da ima maksimalno preciznu kočnicu. Udice na koje se kače mali silikonci treba da su veličine od 10 do 16 a utezi težine od 0,2 do 1,5 g. Zahvaljujući rastućoj popularnosti »nanovaraličarenja«, sve gore navedeno može se kupiti i kod nas, i to u raznim klasama, pri čemu ima dosta toga iznenađujuće kvalitetnog i po vrlo pristupačnim cenama, pogotovo u odnosu na one iz vremena kada je tek počinjalo širenje ove tehnike.
OSIM PRIBORA I VARALICA (o kojima ću par reči napisati nešto kasnije), i njihova prezentacija, kada se lovi babuška, dosta se razlikuje od onih koje su privlačne za belu ribu. Za babušku bez ikakvog preterivanja možemo reći da je najmirnija od svih tzv. mirnih vrsta. Naime, mamac uzima veoma lagano, a nakon toga često ostane u mestu, tako da nema ni udarca ni pomeranja ribe, već ona diskretno pokupi plen i onda »ćuti«, pa nije nimalo lako to registrovati i pravovremeno reagovati na odgovarajući način.
Babuška ne voli ni prirodne ni veštačke mamce koji skakuću oko nje i uopšte se brzo kreću... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 658-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
