Boje, osnove aroma i ukusi

U no­vom na­stav­ku iz­u­zet­no po­uč­nog felj­to­na sa­znaj­te ko­li­ko i ka­ko bo­ja pri­ma­me mo­že po­mo­ći od­no­sno od­mo­ći u pri­vla­če­nju ri­be i pod­sti­ca­nju da se hra­ni, ko­je su osno­ve teč­nih aro­ma bo­lje u to­pli­jem a ko­je u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i ka­ko ri­ba do­ži­vlja­va raz­ne uku­se

Lov mir­nih vr­sta ri­ba i na plo­vak i na fi­der u ube­dlji­voj ve­ći­ni slu­ča­je­va ne­za­mi­sliv je bez ko­ri­šće­nja pri­ma­me. Pre­te­žno je to bra­šna­sta hra­na, ko­ja se mo­že me­ša­ti sa ze­mljom, pre­zlom, kek­som (naj­če­šće u bo­ji), ra­znim ku­va­nim zr­ne­vljem, pe­le­ti­ma, mr­tvim ili ži­vim me­snim cr­vi­ma, sec­ka­nim gli­sta­ma itd. Ali bez ob­zi­ra na ma­sov­nu upo­tre­bu, ima i mla­đih tak­mi­ča­ra i mno­go re­kre­a­ti­va­ca svih uz­ra­sta ko­ji za­pra­vo vr­lo ma­lo zna­ju čak i o ele­men­tar­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma raz­li­či­tih ku­pov­nih hra­na i to­me ka­ko one de­lu­ju na ri­bu od­no­sno či­me je pri­vla­če ili od­bi­ja­ju. Na­rav­no, ovaj tekst ni­je ni iz­bli­za do­vo­ljan da se ma­kar i ono osnov­no de­talj­no ob­ra­di, ali se na­dam da ću us­pe­ti po­ne­što da raz­ja­snim i pod­stak­nem vas da po­tra­ži­te do­dat­ne in­for­ma­ci­je i kroz prak­su ta­ko ste­če­na zna­nja pro­ve­ra­va­te i usa­vr­ša­va­te ka­ko bi­ste uspe­šni­je pe­ca­li.

BO­JU HRA­NE IS­KU­SNI RI­BO­LOV­CI BI­RA­JU za­vi­sno od pro­zir­no­sti vo­de, bo­je dna, do­ba go­di­ne, te od vr­ste ri­be ko­ju pri­mar­no oče­ku­ju i pro­ce­nje­nog od­no­sno po­zna­tog ni­voa nje­ne tre­nut­ne ak­tiv­no­sti.

Hra­ne se pra­ve u raz­li­či­tim bo­ja­ma (cr­noj, žu­toj, braon, cr­ve­noj...) za­to što je bo­ja »psi­ho­lo­ški oki­dač« za ri­bu (ma­da ta­kav efe­kat mo­že ima­ti i na ri­bo­lov­ca), ko­ja na taj pod­sti­caj­ni fak­tor raz­li­či­to re­a­gu­je u raz­li­či­tim okol­no­sti­ma. Za­to je uspe­šni ri­bo­lov­ci ne bi­ra­ju na­su­mi­ce ni­ti pre­ma svo­jim pre­fe­ren­ci­ja­ma već uvek s raz­lo­gom.

Hra­ne cr­ne bo­je naj­če­šće se ko­ri­ste u hlad­noj i bi­stroj vo­di, ali i u ne­kim dru­gim si­tu­a­ci­ja­ma, npr. ka­da je ri­ba pla­šlji­va ili opre­zna zbog bu­ke, pro­men­lji­vih uslo­va na vo­di itd. Cr­na bo­ja či­ni pri­ma­mu »ne­vi­dlji­vom« na tam­nom dnu, sa ko­jim se sta­pa, a uz to mir­ne ri­be ko­je je je­du ni­su u od­no­su na nju upa­dlji­ve gra­blji­vi­ca­ma ko­je ih po­sma­tra­ju od­o­zgo. Ide­al­na je sto­ga cr­na pri­ma­ma za sit­nu i opre­znu ri­bu (bo­dor­ku, de­ve­ri­ku – po­seb­no u hlad­noj vo­di, ba­bu­šku na tak­mi­če­nji­ma...), a po­ka­za­la se kao do­bit­na i za ke­de­ra (ka­u­gle­ra) kad ne­će pri­ma­me upa­dlji­vi­jih bo­ja ili ne pri­la­zi na hra­ni­li­šte. Uglav­nom su hra­ne ta­kve bo­je ma­nje nu­tri­tiv­ne vred­no­sti (jer sa­dr­že do­sta ze­mlje i tzv. inert­nih ma­te­ri­ja), ta­ko da ne za­si­ću­ju ri­bu br­zo i sto­ga je po pra­vi­lu du­go za­dr­ža­va­ju ka­da jed­nom pri­đe.

Žu­te hra­ne su na tam­ni­jim pod­lo­ga­ma upa­dlji­ve, pa u ta­kvim uslo­vi­ma vi­zu­el­no pri­vla­če ak­tiv­nu ri­bu ko­ja ni­je pla­šlji­va. Če­sto se ko­ri­ste za »brz« ri­bo­lov na de­ve­ri­ku, ke­de­ra (ka­u­gle­ra), cr­ven­per­ku ili sko­ba­lja ka­da nam je va­žno da ri­ba od­mah »na­đe sto«. Po­seb­no je žu­ta bo­ja do­bra le­ti, da­kle za to­pli­ju vo­du, po­go­to­vo ako je uz to mut­nji­ka­va.

Braon bo­ja je naj­pri­rod­ni­ja, jer se do­bro ukla­pa na sko­ro sva­kom dnu. Ta­kve pri­ma­me va­že za »ne­u­tral­ne« – da­ju do­bre efek­te ka­da je ri­ba sred­nje ak­tiv­na i po pra­vi­lu do­no­se ujed­na­čen ri­bo­lov to­kom ce­log tak­mi­če­nja. Za­to su če­sto osnov­ne u tak­mi­čar­skim sme­sa­ma pre­ko ce­le go­di­ne, a na­ro­či­to u pre­la­znim pe­ri­o­di­ma, ka­ko na re­ka­ma, ta­ko i na je­ze­ri­ma i ka­na­li­ma.

Cr­ve­na pri­ma­ma je pro­vo­ka­tiv­na i ko­ri­sti se kad se že­li agre­siv­no pri­vu­ći ri­ba. Po­seb­no se do­bro po­ka­zu­je kad je dno pre­kri­ve­no ka­me­nom i osta­ci­ma ve­ge­ta­ci­je, a za­ni­mlji­vo je da su na tak­mi­če­nji­ma ta­kve hra­ne lov­ne i u de­lo­vi­ma go­di­ne ka­da je sun­ce ni­sko – u pro­le­će i u je­sen (a u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu iz istog raz­lo­ga i zi­mi, dok su tak­mi­ča­ri na »od­mo­ru« – prim. ur.). Za­ni­mlji­vo je da se na ne­kim stra­nim tak­mi­čar­skim fo­ru­mi­ma mo­že pro­či­ta­ti da su cr­ve­ne hra­ne do­bre za vo­de sa ve­ćom kon­cen­tra­ci­jom štu­ke i dru­gih gra­blji­vi­ca jer ta bo­ja pri­ma­me iz ne­kog raz­lo­ga od­bi­ja pre­da­to­re od hra­ni­li­šta!? Cr­ve­ne sme­se su pri­vlač­ne za ba­bu­šku, ša­ra­na i de­ve­ri­ku u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma, a po­go­to­vo ka­da su te vr­ste ak­tiv­ne, a je­dan od raz­lo­ga mo­že bi­ti i to što su ne­ki cr­vi, pin­ki­ji, lar­ve i gli­ste pri­rod­no cr­ven­ka­sti, pa ri­ba po­ve­zu­je tu bo­ju sa hra­nom ko­ju vo­li. Ali, tre­ba zna­ti da u bi­stroj vo­di cr­ve­ne pri­ma­me mo­gu bi­ti kon­tra­pro­duk­tiv­ne, jer se iz ne­kog raz­lo­ga de­ša­va da pla­še opre­zne »mir­ne« ri­be.

NE­ŠTO ŠTO JE VA­ŽNO, A NA ŠTA ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ne obra­ća do­volj­no pa­žnje, je­ste i raz­li­či­ta br­zi­na ši­re­nja aro­ma kroz vo­du i nji­hov do­met, za­vi­sno od to­ga da li im je osno­va al­ko­hol­na ili ulj­na.

Osno­va aro­ma al­ko­hol­nog ti­pa je eta­nol ili ne­ki dru­gi la­ko ras­tvor­lji­vi al­ko­hol, ko­ji se br­zo raz­la­že u vo­di i ši­ri u svim slo­je­vi­ma (i ver­ti­kal­no i ho­ri­zon­tal­no). Nji­hov mi­ris se prak­tič­no tre­nut­no oslo­ba­đa i ri­ba br­zo re­gi­stru­je hra­nu ko­ja ga sa­dr­ži. Ma­na al­ko­hol­nih aro­ma je to što im je efe­kat krat­ko­tra­jan, bu­du­ći da se br­že spe­ru ne­go ulj­ne. Do­bre su za hlad­nu vo­du i ge­ne­ral­no za te­re­ne sa ve­ćom du­bi­nom jer se do­bro ši­re i na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Va­ni­la, ja­go­da i ka­ra­me­la su ti­pič­ne slat­ke aro­me ko­je su po pra­vi­lu na ba­zi al­ko­ho­la... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 658-)