Šveđanin iz Zemlje izlazećeg sunca

Ve­ći­na če­kr­ka na ko­je se pe­ca­lo pre ula­ska upre­de­nih stru­na u ma­sov­nu upo­tre­bu da­nas se sma­tra pre­va­zi­đe­nim i even­tu­al­no in­te­re­sant­nim sa­mo ko­lek­ci­o­na­ri­ma sta­rog pri­bo­ra. Me­đu­tim, po­sto­ji je­dan iz­u­ze­tak – ma­ši­ni­ca ko­ja pre­ko po­la ve­ka na­kon što je na­pra­vlje­na još uvek odu­še­vlja­va i naj­i­zbir­lji­vi­je

U ovu od me­ta­la na­pra­vlje­nu spra­vu, ko­ja u po­re­đe­nju sa da­na­šnjim sta­ci­o­nar­nim če­kr­ci­ma iz­gle­da kao in­du­strij­ski šte­ker, za­lju­bio sam se još kao stu­dent. Te 1995. go­di­ne bio sam bru­coš, a ABU Car­di­nal 44 za­vr­teo sam pr­vi put u jed­noj ri­bo­lo­vač­koj pro­dav­ni­ci. Ru­ku na sr­ce, mo­ram da pri­znam da ta­da ni­sam bio si­gu­ran šta mi se vi­še svi­đa­lo – ćer­ka vla­sni­ka te pro­dav­ni­ce ili sta­rin­ska ma­ši­ni­ca. Ali kad u jed­na­či­nu uvr­stim tek pre­ki­nu­te rat­ne su­ko­be, me­đu­na­rod­ne sank­ci­je, izo­la­ci­ju ze­mlje, op­štu ne­ma­šti­nu i mo­ju mla­dost – mo­ram po­šte­no da pri­znam da sam ipak bio za­in­te­re­so­va­ni­ji za de­voj­ku ne­go za če­krk za ko­ji ta­da i ni­sam znao da je na­pra­vljen 1975. go­di­ne.

MNO­GO KA­SNI­JE, NA­KON ŠTO MI JE kroz ru­ke pro­šlo mno­go naj­ce­nje­ni­jih ma­ši­ni­ca vo­de­ćih pro­iz­vo­đa­ča, uklju­ču­ju­ći sko­ro sve naj­bo­lje mo­de­le Da­i­we ali i ve­ći­nu Shi­ma­no Stel­la u ra­znim ve­li­či­na­ma, po­čeo sam da shva­tam da no­vi tren­do­vi u pro­iz­vod­nji do­no­se sve vi­še sja­ja i gla­mu­ra, kao i sa­vre­me­ne ma­te­ri­ja­le po­put mag­ne­zi­ju­ma i ra­znih spe­ci­jal­nih kar­bo­na, ali da če­sto za­bo­ra­vlja­ju su­šti­nu, tj. du­šu me­ha­ni­ke, bez ko­je ipak ne­ma vr­hun­skih do­me­ta. I dok je in­du­stri­ja sva­ke se­zo­ne iz­ba­ci­va­la no­ve mo­de­le, od ko­jih ve­ći­na osta­ne u pro­da­ji ot­pri­li­ke ono­li­ko ko­li­ko i tra­je ga­ran­ci­ja, ja sam od­lu­čio da se vra­tim ko­re­ni­ma, ta­ko što ću na­ba­vi­ti jed­nog vr­hun­skog »old­taj­me­ra«. I ta­ko sam se ja, ko­ji sam tvr­dio da je moj Da­i­wa Exist Hyper Cu­stom 3012 naj­bo­lji sta­ci­o­na­rac ika­da na­pra­vljen, ali i da mu no­vi Da­i­wa Exist LT 5000 di­še za vra­tom, vi­še ne­go za­in­te­re­so­vao ka­da se na saj­tu Ku­pu­jem Pro­da­jem u le­to 2024. go­di­ne po­ja­vio oglas u kom je je­dan tr­go­vac pri­bo­rom nu­dio na pro­da­ju tri ABU Car­di­na­la 44 u »eks­tra sta­nju«. Mo­zak me je za­bo­leo od te in­for­ma­ci­je. Ni­je mi se da­vao no­vac, pa sam u za­me­nu po­nu­dio sve i sva­šta – sta­re vo­ble­re Ra­pa­la Shad Rap i Storm, ne­ke de­lo­ve za raz­ne če­kr­ke, par no­vih ja­pan­skih vo­ble­ra itd. Da skra­tim pri­ču, već na­red­nog da­na sam u ru­ci dr­žao ke­su u ko­joj su bi­la ta tri Car­di­na­la 44. 

ISTO­RI­JA FIR­ME KO­JA JE TAJ kla­sič­ni mo­del pra­vi­la bi­la mi je, kao pa­si­o­ni­ra­nom lju­bi­te­lju ri­bo­lov­nog pri­bo­ra sa sa­da već po­du­žim sta­žom, i pre to­ga po­zna­ta. ABU (što je skra­će­ni­ca od »Ak­ti­e­bo­la­get Ur­fa­bri­ken«) osno­van je 1921. go­di­ne, u šved­skom gra­di­ću Svang­sta, na oba­li re­ke Me­rum, ko­ja je bi­la i još uvek je iz­u­zet­no po­pu­lar­na me­đu lju­bi­te­lji­ma lo­va lo­so­sa sa ce­le se­ver­ne he­mis­fe­re. Osni­vač fir­me Karl Av­gust Borgstrem (Carl August Borgström) bio je maj­stor pre­ci­zne me­ha­ni­ke, a nje­go­va fa­bri­ka je pr­vo­bit­no pro­iz­vo­di­la džep­ne sa­to­ve i tak­si­me­tre. Ta »ča­sov­ni­čar­ska pre­ci­znost« i je­ste ono što je ABU če­kr­ci­ma u Ja­pa­nu do­ne­lo kult­ni sta­tus, ko­ji da­nas ni­je ni­šta ma­nji ne­go pre po­la ve­ka. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta je po­tra­žnja za tak­si­me­tri­ma pro­iz­ve­de­nim u Šved­skoj na­glo pa­la, pa je Karl Av­gu­stov sin Ge­te (Göte), ko­ji je ta­da već vo­dio po­sao, od­lu­čio da fo­kus pre­u­sme­ri na ri­bo­lov­ni pro­gram, u kom su po­seb­no me­sto ima­li če­kr­ci, ma­da su kao pro­iz­vod za sva vre­me­na osta­le i raz­ne va­ra­li­ce (ka­ši­ke, lep­ti­ri i vo­ble­ri) i šta­po­vi, o če­mu će mo­žda bi­ti re­či ne­kom dru­gom pri­li­kom.

VEĆ 1952. GO­DI­NE LAN­SI­RAN JE KULT­NI mul­ti­pli­ka­tor Am­bas­sa­de­ur 5000, sa cr­ve­nim ku­ći­štem, ko­ji je Šved­skoj fir­mi do­neo sta­tus svet­skog li­de­ra u pro­iz­vod­nji te vr­ste ma­ši­ni­ca u tom pe­ri­o­du. Na­rav­no, ABU je ubr­zo do­bio sta­tus zva­nič­nog li­fe­ran­ta pri­bo­ra šved­ske kra­ljev­ske po­ro­di­ce (što se u svim in­du­strij­ski raz­vi­je­nim ze­mlja­ma sa mo­nar­hi­stič­kim dr­žav­nim ure­đe­njem sma­tra­lo ve­o­ma po­u­zda­nom ga­ran­ci­jom kva­li­te­ta), a 1965. go­di­ne je do­dat­no od­sko­čio u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju iz­ba­cu­ju­ći se­ri­ju sta­ci­o­nar­nih ma­ši­ni­ca na­zva­nu Car­di­nal, u ko­joj su bi­li mo­de­li 33, 44 i 66, sa ču­ve­nim po­gon­skim me­ha­ni­zmom sa pu­žnim pre­no­som (eng. »worm ge­ar«). 

Ta­da je slo­gan ABU-a bio »For Li­fe« (»Za ceo ži­vot«) – re­a­lan od­raz po­slov­ne po­li­ti­ke ba­zi­ra­ne na iz­u­zet­no du­goj traj­no­sti pro­iz­vo­da vi­so­kog kva­li­te­ta, ko­ja je do­ne­la ve­li­ku po­pu­lar­nost i ugled, ali i prak­tič­no ne­mi­nov­no vo­di­la ka ve­li­kom pa­du, jer je pod na­le­tom kon­ku­ren­ci­je sa Da­le­kog is­to­ka, ko­ja je nu­di­la ma­nju traj­nost ali i znat­no ni­že ce­ne, ABU ma­lo-po­ma­lo od sa­mo­stal­ne fir­me sa ve­o­ma ve­li­kim rej­tin­gom sti­gao do ovo­ga što je da­nas – sta­tu­sa sa­mo jed­ne od ne­ko­li­ko de­se­ti­na rob­nih mar­ki u vla­sni­štvu ogrom­nog kon­cer­na Pu­re Fis­hing. Uz­gred, prak­tič­no se ista stvar de­si­la ja­pan­skom ča­sov­ni­čar­skom gi­gan­tu Se­i­ko – na­i­me, za­ma­lo je pro­pao ta­ko što je na­pra­vio prak­tič­no ne­u­ni­šti­vi sat »5 Sports«, ko­ji se pro­da­vao za 100 ame­rič­kih do­la­ra. No da se vra­ti­mo glav­noj te­mi – ABU Car­di­na­lu 44. 

Dok su dru­gi ju­ri­li jef­ti­ni­ju pro­iz­vod­nju, ABU je de­ce­ni­ja­ma dr­žao do mak­si­mal­no pre­ci­zne iz­ra­de i naj­bo­ljih ma­te­ri­ja­la vi­so­ke traj­no­sti – če­li­ka, mag­ne­zi­jum­skih od­li­va­ka i zad­nje koč­ni­ce (ko­ja je da­nas oprav­da­no pre­va­zi­đe­na). Iako je fir­ma ka­sni­je, kra­jem de­ve­de­se­tih, pro­iz­ve­la još jed­no in­že­njer­sko re­mek-de­lo, sta­ci­o­nar­ni če­krk Suverän sa cen­tral­nom koč­ni­com (po­sta­vlje­nom na do­njem obo­du špul­ne), se­ri­ja 33-44-66 osta­la je sim­bol ne­u­ni­šti­vo­sti, i uz ne­što no­vi­ji mo­del C4, njen glav­ni za­štit­ni znak ka­da se ra­di o ovom ti­pu če­kr­ka.

MO­RA SE NA OVOM ME­STU NA­GLA­SI­TI da je fe­no­men ak­tu­el­ne glo­bal­ne za­lu­đe­no­sti lju­bi­te­lja vr­hun­skog pri­bo­ra ovom kla­sič­nom se­ri­jom iz­gra­đen pre sve­ga na op­se­si­ji ja­pan­skih ri­bo­lo­va­ca i ko­lek­ci­o­na­ra njo­me. U Ja­pa­nu je Car­di­nal 33 već du­go ap­so­lut­no kult­ni pro­iz­vod, isto ko­li­ko i ma­li mo­de­li Am­bas­sa­de­ur mul­ti­pli­ka­to­ra. Ta­mo­šnje ri­bo­lov­ne este­te u nji­ma vi­de sa­vr­še­ni pri­mer »va­bi-sa­bi« este­ti­ke – le­po­te pred­me­ta ko­ji sta­ri »sa ka­rak­te­rom«. 

Ja­pan­ske fir­me po­put IOS Fac­tory, Avail ili Ito Craft raz­vi­le su či­ta­vu ma­lu in­du­stri­ju pro­iz­vod­nje re­zer­vnih i za­men­skih de­lo­va za Car­di­na­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 655-)