Svaki dan druga priča

Što je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­ža tač­ki mr­žnje­nja, to zo­ne u ko­ji­ma je ma­lo to­pli­je sna­žni­je pri­vla­če ra­znu ri­bu. Za­to se u ovom de­lu godine po­ve­ća­na kon­cen­tra­ci­ja ri­be mo­že oče­ki­va­ti na grad­skim te­re­ni­ma, a to ri­bo­lov­ci ko­ji­ma hlad­no­ća ne sme­ta i te­ ka­ko ume­ju da is­ko­ri­ste

Zi­ma je pe­riod ka­da se mno­ge vr­ste ri­ba gru­pi­sa­ne u ve­li­ka ja­ta sku­plja­ju na me­sti­ma sa ve­li­kom du­bi­nom i spo­rim pro­to­kom, gde je tem­pe­ra­tu­ra vo­de ne­što ve­ća, pa za pro­sto pre­ži­vlja­va­nje tro­še ne­što ma­nje ener­gi­je i ma­snih na­sla­ga. Gra­blji­vi­ce su na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma po pra­vi­lu na sa­mom dnu, is­pod ja­ta be­le ri­be ili na nji­ho­vim obo­di­ma – ta­ko­re­ći is­pred »sa­mo­po­slu­ge« u ko­ju mo­gu u sva­kom tre­nut­ku ući i uz mi­ni­ma­lan utro­šak ka­lo­ri­ja se po­slu­ži­ti la­ko do­stup­nim obro­kom, vr­lo dra­go­ce­nim u ovom de­lu se­zo­ne. Ta­kva si­tu­a­ci­ja omo­gu­ća­va i na­ma ri­bo­lov­ci­ma da se le­po na­pe­ca­mo ako ume­mo da oda­be­re­mo pra­vi te­ren, jer mo­že­mo ima­ti mno­go ak­ci­je za krat­ko vre­me, što je vr­lo va­žno i zbog to­ga što na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma du­ži bo­ra­vak na otvo­re­nom ne sa­mo da ni­je za sva­či­je zdra­vlje pre­po­ruč­ljiv ne­go naj­če­šće ni­je ni pri­ja­tan, čak i ka­da je va­zduh suv i ka­da ne­ma ve­tra, a nek­mo­li ako pa­da­ju sneg, su­sne­ži­ca ili ki­ša (ili je na­pro­sto vla­ga ve­li­ka), a uz to još i du­va.

MI ZRE­NJA­NIN­CI IMA­MO SRE­ĆU DA se je­dan od pro­duk­tiv­nih zi­mov­ni­ka na re­ci Be­gej na­la­zi u sa­mom cen­tru na­šeg gra­da, pa oni me­đu na­ma za ko­je se­zo­na tra­je svih 12 me­se­ci u go­di­ni, a i ja sam je­dan od ta­kvih, ne mo­ra­ju ići da­le­ko da bi u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne za­do­vo­lji­li svo­ju po­tre­bu za ri­bo­lo­vom. Ali ov­de mo­ram da do­dam to da ovaj zi­mov­nik ne pred­sta­vlja mi­kro­lo­ka­ci­ju ko­ja se ni­ka­da ne me­nja. To je vi­še sto­ti­na me­ta­ra dug po­tes, na kom ri­be ne­ma uvek i svu­da, a uz to se i po­me­ra, pa tre­ba zna­nja i upor­no­sti a ne­ka­da i sre­će da bi se pro­na­šla i na­ve­la da za­gri­ze.

JA SAM PR­VI OVO­GO­DI­ŠNJI IZ­LA­ZAK NA grad­ski deo Be­ge­ja upi­sao u ka­snim po­po­dnev­nim i pred­ve­čer­njim sa­ti­ma po­čet­kom dru­ge de­ka­de ja­nu­a­ra. Po­neo sam dvo­del­ni va­ra­li­čar­ski štap He­arty Ri­se Rock’n’For­ce II 862L du­ži­ne 2,58 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 4–21 g, sa na­mon­ti­ra­nim če­kr­kom Shi­ma­no Twin­Po­wer C3000, na či­joj je me­tal­noj špul­ni bi­la upre­de­na stru­na de­blji­ne PE 1.0 (oko 0,17 mm), te sve­ga tri vr­ste še­do­va slič­ne vi­bra­ci­je (ne pre­te­ra­no ja­ke) i ne­ko­li­ko džig udi­ca ve­li­či­ne 1, sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom te­ži­ne 7 gra­ma.

CI­LJA­NE VR­STE SU MI PRE SVE­GA bi­li smuđ i bu­cov. Tem­pe­ra­tu­ra je bi­la ma­lo is­pod nu­le, ali je du­vao se­ver­ni ve­tar, pa se či­ni­lo da je mno­go hlad­ni­je, a već na­kon pr­va dva-tri  za­ba­ča­ja vi­deo sam da led br­zo »za­tva­ra« vo­đi­ce na šta­pu (ko­je su ma­log preč­ni­ka, u skla­du sa mo­der­nim kon­struk­cij­skim tren­do­vi­ma) i da se u vi­du »ka­plji­ca« hva­ta na upre­de­nu stru­nu, što je ote­ža­va­lo ri­bo­lov i te­ra­lo me da sva­ki čas či­stim ka­ri­ke.

Ali o to­me go­to­vo da vi­še i ni­sam raz­mi­šljao na­kon što sam pri la­ga­nom »le­ro­va­nju« (za­dr­ža­va­nju) džig gla­ve bli­zu dna imao neo­če­ki­va­no jak uda­rac, ka­kvom se ni­sam na­dao, i ko­ji mi je mo­men­tal­no iz­ma­mio osmeh, upr­kos to­me što sam ose­ćao da mi je ko­ža li­ca za­teg­nu­ta od hlad­no­će. Zbog ja­kog be­ga ri­be po­mi­slio sam u pr­vi mah da imam po­sla sa po­ve­li­kim bu­co­vom, ali se br­zo is­po­sta­vi­lo da sam se pre­va­rio, jer se u mo­jim ru­ka­ma na­šao oko 45 cm dug i za­i­sta pre­lep klen (sve če­šća vr­sta u Be­ge­ju), ko­ji ni­je mo­gao da odo­li iza­zov­noj vi­bra­ci­ji 7 cm du­gog si­li­kon­skog še­da Jassy Si­mu­la­tor, u de­ko­ru mo­tor­nog ulja (ko­ji se kod ovog do­ma­ćeg pro­iz­vo­đa­ča zo­ve Ho­u­di­ni).

HLA­DAN VE­TAR MI PRO­STO NI­JE do­zvo­lja­vao... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 655-)