Sumrak daje najviše

Štu­ki po­seb­no od­go­va­ra­ju je­ze­ra sa bi­strom vo­dom, u ko­ji­ma la­ko uoča­va plen a uspe­va i da mu se neo­pa­že­no pri­mak­ne do­volj­no bli­zu da bi ga ulo­vi­la. Me­đu­tim, u ta­kvim uslo­vi­ma je ni­je la­ko na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac, a mno­gi ri­bo­lo­vi tvr­de da su naj­e­fi­ka­sni­je va­ra­li­ce u pri­rod­nim de­ko­ri­ma, i to ne ve­li­ke, ka­ko ne bi pra­vi­le mno­go bu­ke pri pa­du u vo­du. Be­o­gra­đa­nin Bog­dan Ra­šo­vić, me­đu­tim, mno­go uspe­ha na jed­noj od naj­te­žih štu­ka­ro­ških vo­da u Sr­bi­ji ima pri­me­nju­ju­ći pot­pu­no dru­ga­či­ji pri­stup 

Sav­sko je­ze­ro (Ada Ci­gan­li­ja), sa njim po­ve­za­no je­ze­ro Ta­lo­žnik i Ču­ka­rič­ki ru­ka­vac još od 2023. go­di­ne deo su Pre­de­la iz­u­zet­nih od­li­ka Ada Ci­gan­li­ja, tj. za­šti­će­nog pri­rod­nog do­bra. Na je­ze­ru se upr­kos to­me do ove go­di­ne pot­pu­no nor­mal­no pe­ca­lo, a po re­či­ma za­lju­blje­ni­ka u tu vo­du ni­ko ih ni to­kom 2025. u ri­bo­lo­vu ni­je spre­ča­vao, iako on for­mal­no ni­je do­zvo­ljen (ma­da je pr­vo­bit­no po pla­nu upra­vlja­ča to tre­ba­lo da bu­de). No va­ra­li­ča­ra je na »be­o­grad­skom mo­ru« sa­da ne­u­po­re­di­vo ma­nje ne­go do pre 5-6 go­di­na ne sa­mo zbog tog ne­ja­snog sta­tu­sa vo­de, već pre sve­ga za­to što gra­blji­vi­ca ima ma­lo i po­treb­no je mno­go upor­no­sti, vre­me­na a i ve­šti­ne da bi se mo­gao oče­ki­va­ti ulov ne­ke je­din­ke vred­ne pa­žnje.

ME­ĐU­TIM, JE­DAN OD NAJ­BO­LJIH po­zna­va­la­ca Sav­skog je­ze­ra, is­ku­sni blin­ke­raš Bog­dan Ra­šo­vić, ko­ji na Adi pro­vo­di ve­ći deo slo­bod­nog vre­me­na, pa ima tro­ci­fre­ni broj iz­la­za­ka go­di­šnje i po­zna­je sva­ki kva­drat­ni me­tar dna, kao i na­vi­ke ri­ba ko­je u ovoj ve­štač­koj aku­mu­la­ci­ji ži­ve, za­hva­lju­ju­ći sve­mu to­me če­šće od dru­gih ri­bo­lo­va­ca do­bi­ja le­pe štu­ke, ko­je po­sle sli­ka­nja oba­ve­zno vra­ća u vo­du.

Za­ni­mlji­vo je, pri­tom, da dok ve­ći­na dru­gih ri­bo­lo­va­ca sma­tra da su u iz­ra­zi­to bi­stroj vo­di pre­da­to­ri opre­zni i iz­bir­lji­vi, pa for­si­ra­ju va­ra­li­ce u ne­u­pa­dlji­vim de­ko­ri­ma i uz to ma­lih di­men­zi­ja, Bo­gi pri­me­nju­je pot­pu­no obr­nu­ti pri­stup – ko­ri­sti ve­li­ke ve­štač­ke mam­ce, če­sto dre­ča­ve, kao i de­be­le stru­ne, sa ko­ji­ma mo­že da spre­či sva­ku štu­ku da se za­vu­če u gu­stu tra­vu, pa i da je za­jed­no sa »pla­stom« dre­zge iz­vu­če uko­li­ko ona ne­ka­ko ipak uspe u svom na­u­mu.

OVE GO­DI­NE NAJ­VI­ŠE RI­BA uhva­tio je... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 652/653-)