Oko prepreka i kraj obale

Na pre­la­zu iz­me­đu je­se­ni i zi­me mno­gi ri­bo­lov­ci pri­vre­me­no od­u­sta­ju od pe­ca­nja ili na vo­du iz­la­ze sa­mo u naj­to­pli­jem de­lu da­na i po le­pom vre­me­nu. Oni ko­ji bo­lje pod­no­se hlad­no­ću, vla­gu ko­ja se uvla­či u ko­sti, a če­sto i ne­pri­ja­tan ve­tar, me­đu­tim, i sa­da pe­ca­ju i po mra­ku, a uko­li­ko su upor­ni i oda­be­ru do­bro me­sto, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju, mo­gu ima­ti i od­lič­ne ulo­ve smu­đa, i to ne sa­mo iz čam­ca već i sa oba­le

Ono što su sme­de­rev­ski smu­đa­ro­ši želj­no če­ka­li to­kom ve­li­kog de­la 2025. go­di­ne de­si­lo se pred njen kraj. Po­čet­kom de­cem­bra je Du­nav oset­no na­do­šao, pa se smuđ pri­bli­žio oba­li, a pri­tom je još uvek bio ve­o­ma ak­ti­van jer se tem­pe­ra­tu­ra vo­de ta­da tek spu­sti­la is­pod 10 ste­pe­ni. Idi­lu je, isti­na, kva­rio ve­tar, po­vre­me­no i ve­o­ma jak, ali uz ma­lo sna­la­že­nja i pri­la­go­đa­va­nja mo­glo se vr­lo uspe­šno va­ra­li­ča­ri­ti.

S OB­ZI­ROM NA TO DA JE ME­TA­BO­LI­ZAM svih ri­ba, pa i gra­blji­vi­ca, ipak znat­no spo­ri­ji ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne i da one na­sto­je da se naj­e­du uz što ma­nji utro­šak ener­gi­je, lo­gič­no je da se naj­bo­lji re­zul­ta­ti mo­gu oče­ki­va­ti na ve­će ve­štač­ke mam­ce, ko­ji pri­tom do­bro ra­de (po­želj­no i re­pom i te­lom) i pri spo­rom vo­đe­nju.

Uglav­nom sam ko­ri­stio še­do­ve od 12 cm ili čak i ne­što ve­će, a naj­vi­še ri­ba do­bio sam na VBA mo­del Mighty, ko­ji sam, ru­ku na sr­ce, naj­če­šće i ba­cao na udar­nim me­sti­ma i u pe­ri­o­di­ma ka­da se ja­vlja­nje smu­đa mo­glo oče­ki­va­ti sa naj­ve­ćom iz­ve­sno­šću.

Lo­vio sam dvo­del­nim šta­pom Fa­vo­ri­te New Skyli­ne SKYA MH 902, du­ži­ne 2,74 m i te­ži­ne ba­ca­nja 12–35 g, te ma­ši­ni­com ve­li­či­ne 3000, sa upre­de­nom stru­nom de­blji­ne 0,12 mm i pred­ve­zom od flu­ro­kar­bo­na preč­ni­ka 0,35 mm.

ULO­VA JE BI­LO PRI VO­ĐE­NJU NA dva na­či­na – »ko­še­njem« oko pre­pre­ka i »le­ro­va­njem« uz oba­lu. »Ko­še­nje« se sa­sto­ji iz pri­vla­če­nja va­ra­li­ce po­kre­ta­njem vr­ha šta­pa po­sta­vlje­nog pa­ra­lel­no sa vo­dom i po­tom pu­šta­nja sna­ge vo­de­ne stru­je da je kon­tro­li­sa­no no­si na­zad, prak­tič­no istom pu­ta­njom, uz dr­ža­nje stru­ne za­teg­nu­tom ka­ko bi sve vre­me bi­la prak­tič­no u istom slo­ju vo­de.

»Le­ro­va­nje« je što du­že za­dr­ža­va­nje mam­ca go­to­vo u me­stu, sa spo­rim na­mo­ta­va­njem stru­ne, tek to­li­kim da sku­plja­mo »vi­šak« i odr­ža­va­mo kon­takt sa va­ra­li­com, ko­ja pri­tom sa­mo po­vre­me­no tak­ne dno, ne­po­sred­no iz­nad kog ona tre­ba da leb­di.

Za obe pre­zen­ta­ci­je, a po­go­to­vo za ovu dru­gu, ve­o­ma je va­žan iz­bor ide­al­ne te­ži­ne olov­ne gla­ve... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 652/653-)