Šaran, 100 posto!

Ori­gi­nal­no osmi­šljen kao va­ri­jan­ta mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com ko­jom se ša­ran i ve­li­ke je­din­ke dru­gih srod­nih vr­sta lo­ve na je­ze­ri­ma »uhva­ti i pu­sti« ti­pa, me­tod fi­der se br­zo po­ka­zao kao vr­lo efi­ka­san pri­stup i na tzv. otvo­re­nim vo­da­ma, i to ne sa­mo le­ti i u je­se­n već i to­kom zi­me

Sa­mo par da­na na­kon uspe­šnog pe­ca­nja na fi­der na Ko­vin­skom du­nav­cu (o kom sam pi­sao u Ri­bo­lo­vu br. 651) po­no­vo sam oti­šao na isto me­sto. Že­leo sam da pro­ve­rim da li će se ba­bu­ška i po­ne­ki ša­ran i da­lje ja­vlja­ti, bez ob­zi­ra na da­lje hla­đe­nje vo­de, či­ja se tem­pe­ra­tu­ra po­ste­pe­no pri­bli­ža­va mi­ni­mal­noj.

OVOG PRE­PO­DNE­VA PO­NEO SAM 3,9 m dug štap For­max Ele­gan­ce Pro Se­ri­es V2, t.b. do 180 g (sa ma­ši­ni­com ve­li­či­ne 5000, iz iste se­ri­je, na ko­joj je bio mo­no­fil od 0,22 mm) i For­max Ri­ver Craft Po­wer od 3,6 m, t.b. 140 g (na kom je bi­la ma­ši­ni­ca For­max Ele­gan­ce Se­ri­es Pro V1, ta­ko­đe sa naj­lo­nom od 0,22 mm). U pri­hra­nu Bor­za Fis­hing Fe­e­der Be­li luk, mo­je pro­iz­vod­nje, do­dao sam za­jed­no ku­va­ni ku­ku­ruz am­ba­rac, ži­to i ko­no­plju i na vo­du sti­gao već u 6 č uju­tru, ka­ko bih bio si­gu­ran da ni­ko ne­će sta­ti pre me­ne na me­sto na ko­je sam se na­me­rio. Na­kon ras­pa­ki­va­nja sam u pri­ma­mu do­dao Gi­ca Mix Pre­zle u bo­ji, da ma­lo »uša­re­nim« tam­nu hra­nu, a za mam­ce sam po­neo me­sne cr­vi­će, cr­ve­ne gli­ste i raz­ne ma­le pop-apo­ve.

Na štap od 3,9 m sta­vio sam ka­ve­znu hra­ni­li­cu od 80 g, jer sam pro­ce­nio da ću nji­me bez pro­ble­ma po mir­nom vre­me­nu mo­ći taj te­ret da za­ba­cim ono­li­ko da­le­ko ko­li­ko sam šta­pom od 3,6 m po ve­tru ba­cao hra­ni­li­cu od 100 g. Na udi­cu ve­li­či­ne 12, na pred­ve­zu du­gom 30 cm, oka­čio sam cr­ve­nu gli­stu i dva me­sna cr­va i za­ba­cio, a si­stem je pao tač­no ta­mo gde sam že­leo.

Na dru­gom šta­pu sam imao ve­li­ku AS Met­hod hra­ni­li­cu sa ote­ža­njem od 80 g; naj­pre sam na »trn« is­pod udi­ce ve­li­či­ne 12, na 10 cm du­gom pred­ve­zu, na­vu­kao pop-ap od 6 mm sa aro­mom be­log lu­ka, on­da di­rekt­no na udi­cu na­ta­kao tri cr­vi­ća i za­ba­cio, a po­tom se po­sve­tio za me­ne oba­ve­znoj rad­nji na pe­ca­nju – ku­va­nju ju­tar­nje ka­fe za me­ne i dru­ga­ra Mi­la­na, ko­ji je do­šao sa mnom i ot­pri­li­ke isto­vre­me­no za­vr­šio sa pri­pre­ma­ma i za­ba­ci­va­njem.

PR­VI UDA­RAC, NA ME­TOD SI­STEM, BIO je za­pra­vo sa­mo bla­go sa­vi­ja­nje šta­pa, ali mi je do­neo bor­be­nu ba­bu­šku pri­stoj­ne ve­li­či­ne za ovu vo­du, a ubr­zo je i Mi­lan do­bio jed­nu od oko 300 g, i to na štap sa ka­ve­znom hra­ni­li­com i sno­pom cr­vi­ća na udi­ci. Obe ri­be smo sta­vi­li u ču­var­ku jer smo se una­pred do­go­vo­ri­li da će­mo po­ne­ti ku­ći lep­še ba­bu­ške, ko­je su u ovom pe­ri­o­du vr­lo uku­sne.

Ja po­tom ski­dam gli­stu sa udi­ce na »ka­ve­znom« šta­pu i sta­vljam sa­mo 5-6 sve­žih cr­vi­ća, ali i na­red­ni uda­rac (ovog pu­ta znat­no ja­či) imam na štap sa me­tod po­stav­kom, ko­jim po­sle krat­ke bor­be va­dim »ba­bu« od pet­sto­ti­nak gra­ma. Ta­da sam po­mi­slio da bi mo­žda ša­ran ili krup­ni­ja ba­bu­ška pre uda­ri­li na ne­ki pop-ap ve­ćeg preč­ni­ka, ali ta­kve ni­sam po­neo, pa je osta­lo sa­mo da ka­žem se­bi da za sle­de­ći put to ne smem da za­bo­ra­vim.

Po­sle ne­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta po­no­vo mi je za­tr­zao »me­tod štap« i na oba­li se na­šla još jed­na ba­bu­ška po te­ži­ni slič­na onoj pret­hod­noj. Opet sta­vljam ma­li pop-ap i cr­vi­će, a pre­ko hra­ne za­le­plje­ne na hra­ni­li­cu na­no­sim ka­palj­kom gu­stu SLĐ Carp aro­mu Plum­shell (šlji­va i školj­ka). Ubr­zo Mi­lan do­bi­ja ba­bu­šku na pop-ap sa aro­mom ana­na­sa na svoj štap sa me­tod hra­ni­li­com. Slič­no su se stva­ri raz­vi­ja­le do kra­ja ovog pe­ca­nja, bu­du­ći da smo vi­še ri­ba ima­li na pop-apo­ve ne­go na gli­stu, cr­va ili kom­bi­na­ci­je tih ma­ma­ca. Ba­bu­ške su se ja­vlja­le na 20 do 40 mi­nu­ta, ne­što če­šće kod me­ne ne­go kod nje­ga, a pred pod­ne, ka­da smo za­vr­ši­li sa pe­ca­njem, ima­li smo pet­na­e­stak le­pih ba­bu­ški, od ko­jih tek dve ili tri ni­su do­šle na pop-apo­ve i »me­tod«.

DO­ŠAO SAM SU­TRA­DAN OKO 15,30 na isto me­sto, ovog pu­ta sâm, sa dva šta­pa sa na­mon­ti­ra­nim me­tod hra­ni­li­ca­ma i sa dru­ga­či­jim ar­se­na­lom ma­ma­ca, kom sam pri­do­dao ne­što ve­će pop-apo­ve. Na mo­ju sre­ću, ko­le­ga kog sam za­te­kao na toj po­zi­ci­ji baš je ta­da za­vr­šio sa pe­ca­njem i po­čeo da se pa­ku­je, ta­ko da sam do 16,15 č već bio spre­man za ri­bo­lov, ka­ko sam i pla­ni­rao. Na »trn« is­pod udi­ce na pr­vom šta­pu, na kom je bi­la hra­ni­li­ca od 80 g, na­ta­kao sam Fi­lex N-bu­tric pop-ap be­le bo­je i ja­kog mi­ri­sa (bo­lje re­če­no smra­da), preč­ni­ka 8 mm, a na dru­gom, na kom je bi­la hra­ni­li­ca od 70 g, za ma­mac sam sta­vio Pro­mix pop-ap sa aro­mom man­ga. Pri­hra­na je bi­la ista, bu­du­ći da sam ku­va­no zr­ne­vlje (am­ba­rac, ko­no­plju i ži­to) uba­cio u pra­ška­stu hra­nu Bor­za Fis­hing Fe­e­der Be­li luk.

Ve­če je bi­lo iz­u­zet­no mir­no, bez da­ška ve­tra, ali ni­je bi­lo ni naj­sit­ni­jeg udar­ca u pr­vih še­zde­se­tak mi­nu­ta. Na­kon što sam oba šta­pa iz­va­dio da bih pro­me­nio mam­ce i po­no­vo na­pu­nio hra­ni­li­ce, opet sam za­ba­cio na isto me­sto. Kom­ši­ja ko­ji je po­red me­ne pe­cao sa svog čam­ca sa ka­bi­nom po­zvao me je na ka­fu, što sam pri­hva­tio. Do­bro mi je do­šlo da se ma­lo ugre­jem a i da pro­teg­nem no­ge dok če­kam da se ne­što de­si, iako sam već re­kao se­bi da bi ovo mo­glo bi­ti i ve­če bez tr­za­ja. Sre­ćom, bar ni­je bi­lo pre­vi­še hlad­no, ta­ko da sam se u svom ter­mo-ode­lu ose­ćao sa­svim pri­jat­no.

NI NA­RED­NI SAT NI­JE DO­NEO ni­ka­kvo de­ša­va­nje, osim što je gu­sta ma­gla po­če­la da se spu­šta. Kom­ši­ja sa bro­di­ća od­u­sta­je i od­la­zi uz po­zdrav, a ja po­no­vo va­dim i pre­za­ba­cu­jem oba šta­pa.

Već sam bio na oba­li pre­ko tri sa­ta ka­da su do­šla dva dru­ga­ra da vi­de ka­ko sam i da mi ma­lo pra­ve dru­štvo. Baš ta­da sam ko­nač­no imao pr­vo po­drh­ta­va­nje vr­ha, ne ja­ko ali do­volj­no da kon­tri­ram, što je do­ne­lo ri­bu na udi­ci. Ni­je to bi­la gr­do­si­ja, ali je ba­bu­ška te­ža od 500 g ipak sa­vi­ja­la vrh fi­de­ra i čak iz­vu­kla ma­lo stru­ne sa špul­ne, či­ja je koč­ni­ca bi­la la­ba­vo po­de­še­na. Da bu­dem iskren, ob­ra­do­vao sam se toj ri­bi, ko­ja je do­šla na dre­ča­vi pop-ap sa aro­mom man­ga.

Na­rav­no, sta­vio sam opet isti ma­mac na tu udi­cu i za­ba­cio u istu tač­ku... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 652/653-)