Mnoge šarandžije su u poslednjih desetak godina iz raznih razloga pronašle sebe u fideru i potpuno se okrenule toj tehnici. Međutim, sada stvari idu i u drugom pravcu, pa sve više ljubitelja modernog ribolova sa hranilicom i štapovima osetljivih punih vrhova nastoji da ciljano lovi baš »kralja ciprinida«. Evo zanimljive priče jednog od njih.
Na samom početku ovog teksta, svog prvog za Ribolov, želim da naglasim da sam veliki zaljubljenik u Dunav, a pre svega u Đerdap, gde najčešće pecam. I mada sam na društvenim mrežama poznat po nadimku Propali plovkaroš, zapravo sam bivši strastveni moderni šarandžija, koji je u nedostatku slobodnog vremena, nakon promene posla, pre oko tri godine potpuno prešao na fider, videći to kao najbolji način da uživa u ribolovu tokom jedinog slobodnog dana u nedelji koji ima.
NARAVNO, U POČETKU, KAO I skoro svi drugi fideraši, pecao sam babušku i belu ribu (deverike, nosare, bodorke itd.). Ali to me baš i nije ispunjavalo jer mi je šaran uvek bio u podsvesti (po principu – jednom šarandžija, uvek šarandžija). Skok adrenalina kakav može da pruži borba sa tom ribom mislim da je gotovo nemoguće iskusiti sa bilo kojim drugim autohtonim ciprinidom naših voda, osim naravno sa mrenom, koju takođe veoma volim da pecam, ali ona je u Đerdapu ipak retka i ne lovi se ciljano ni na jedan mamac niti tehniku.
Bilo kako bilo, pecao sam isprva na fider koristeći isključivo klasični pristup sa kaveznim hranilicama, i lovio sve ono što bi se javljalo – babušku, nosaru i drugu belu ribu. A onda sam konačno dočekao i to da mi tokom jednog večernjeg ribolova na golubačkom keju na buket crvića udari prvi šaran!
Imao je 1,5-2 kg, ali budući da mi je došao na štap deklarisane težine bacanja 90 g (3,6 m dug Formax Rivercraft Feeder), zamaranje je za mene bilo jednako uzbudljivo kao da mi je na šaranski parabolik krive savijanja 3,5 lb došao šaran od 5-6 kg.
NORMALNO, IAKO SAM I NAKON TOGA hvatao i belu ribu, koja je u fider ribolovu praktično neizbežna i kada nam nije namera da baš nju lovimo, ona me je neuporedivo manje zanimala i rešio sam da se posvetim »karp fideru«, tj. ciljanom pecanju šarana sistemima sa hranilicom i fider priborom.
Počeo sam zato da idem u svakoj prilici na izglednije šaranske terene i da sve češće dobijam šarane. Nisu to bili ogromni komadi, budući da je najveći imao 4,8 kg, ali sam imao dosta riba teških od 1 do 3 kg, sa kojima su borbe na laganom fider priboru redovno donosile veliko uživanje (baš kao i zamaranje smuđa od 3,7 kg, koji je pokupio snop crvića na maloj udici na predvezu od najlona debljine 0,18 mm, verovatno nakon što je jurnuo za belom ribom koja se muvala oko mog mamca) ... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 649-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
