Isti mirisi i dozirano prskanje

Ne­pi­sa­no pra­vi­lo da ri­ba na Ta­mi­šu sva­ke go­di­ne ra­di bar ne­što dru­ga­či­je ne­go pret­hod­ne po­tvr­di­lo se i ovog le­ta. Zbog to­ga su oni ko­ji su se dr­ža­li istog pri­stu­pa kao 2024. uglav­nom lo­še pro­la­zi­li. Naš sa­rad­nik se ba­cio na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i pro­na­šao for­mu­lu uspe­ha 2025, ko­ja mu je do­ne­la ve­o­ma le­pe ulo­ve

Na­kon jed­nog iz­la­ska na Ta­miš, sre­di­nom ju­la, i pe­ca­nja u kam­pu mog pri­ja­te­lja Cvet­ka, kod Sa­ku­la, u krat­koj ob­ja­vi na Fej­sbu­ku kon­sta­to­vao sam da je to mo­ja omi­lje­na re­ka. Na njoj sam u po­sled­njih de­se­tak go­di­na pe­cao na mno­gim me­sti­ma, po­čev od Pan­če­va, gde se uli­va u Du­nav, pa pre­ko Ja­bu­ke, Glo­go­nja, Sef­ke­ri­na, Opo­va, Ba­ran­de, Sa­ku­la, Far­ka­ždi­na i Idvo­ra sve do To­ma­šev­ca, i to uglav­nom fi­der teh­ni­kom. I ako je ne­što za­jed­nič­ko za sve te te­re­ne, on­da je to či­nje­ni­ca da je sva­ki od njih po ne­če­mu spe­ci­fi­čan i da od ri­bo­lov­ca ko­ji ne že­li da sa­mo ubi­ja vre­me kraj vo­de već da sva­ki put lo­vi naj­bo­lje što se mo­že u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji – zah­te­va pri­la­go­đa­va­nje pri­stu­pa.

SA­ŽE­TO RE­ČE­NO, NI­TI SE NA SVIM po­zi­ci­ja­ma pe­ca ista vr­sta ri­be, ni­ti se to mo­že svu­da ra­di­ti na isti na­čin. A uz to je sva­ka se­zo­na pri­ča za se­be. Po­tvr­di­lo se to i pro­te­klih ne­de­lja u Sa­ku­la­ma, gde su broj­ni ri­bo­lov­ci na­va­li­li, oče­ku­ju­ći da će se po­no­vi­ti od­lič­ni ulo­vi ša­ra­na, ko­ji su na ovom te­re­nu obe­le­ži­li le­to 2024, ka­da su mno­ge ko­le­ge pro­vo­di­le da­ne i ne­de­lje po­red ša­ran­skih šta­po­va i go­to­vo sva­ko­dnev­no ima­le po­ne­kog ulo­vlje­nog »reč­nog li­sca«. Čak sam i ja ta­da, iako sam pe­cao sa­mo po ne­ko­li­ko pre­po­dnev­nih sa­ti to­kom da­na, re­dov­no na fi­der, po­red pre­le­pih ba­bu­ški, do­bi­jao i ša­ra­ne te­ške od 2 do 4 kg.

Me­đu­tim, broj ri­bo­lo­va­ca na ovom po­te­su se br­zo vid­no sma­njio jer su ovog le­ta ulo­vi ša­ra­na ve­o­ma ret­ki. Čak je i moj pri­ja­telj Cvet­ko (ina­če vr­sni ša­ran­dži­ja, ko­ji kod Sa­ku­la pe­ca go­di­na­ma) to­kom vi­še­dnev­nog kam­po­va­nja imao sa­mo jed­nog ša­ra­na od 5 kg, a na toj vr­sti na­me­nje­no zr­no ku­ku­ru­za am­bar­ca do­bio je za Ta­miš ka­pi­tal­nog so­ma, od 24 kg, kog su on i nje­go­va su­pru­ga Ana po­sle ve­li­ke bor­be ne­ka­ko uba­ci­li u Cvet­kov me­re­dov, či­ji su preč­nik i du­bi­na, sre­ćom, to­li­ki da mo­že da pri­mi i naj­ve­će ci­pri­ni­de na­ših vo­da, pa je u nje­ga stao i ovaj »br­ka«.

Ja sam sa za­do­volj­stvom pri­hva­tio Cvet­kov i Anin lju­ba­zni po­ziv i to­kom ju­la u raz­ma­ku od ne­de­lju da­na dva pu­ta pe­cao kod nji­ho­vog kam­pa bli­zu Sa­ku­la. Na­rav­no, i njih dvo­je, kao i osta­li stal­ni let­nji po­se­ti­o­ci ovog de­la re­ke, sva­ke go­di­ne me­nja­ju po­zi­ci­ju (za­vi­sno od to­ga ko­ja od po­god­nih bu­de slo­bod­na u mo­men­tu ka­da do­đu), a me­ni ni­je pro­ma­klo da su ove se­zo­ne baš na me­stu na kom smo se pre de­se­tak go­di­na upo­zna­li.

PR­VI UTI­SAK SA OVA DVA PE­CA­NJA, za ko­ji ve­ru­jem da mo­že bi­ti od ko­ri­sti ko­le­ga­ma ko­je na­me­ra­va­ju da po­se­te ove kra­je­ve, je­ste da su se ni­zak vo­do­staj Ta­mi­ša i ve­li­ka vru­ći­na iz­u­zet­no lo­še od­ra­zi­li na ak­tiv­nost ri­be. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji po­treb­no je mno­go do­mi­šlja­to­sti i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja da bi se do­šlo do iole pri­stoj­nog ulo­va.

A pre sve­ga tre­ba iz­be­ći na­va­lu iz­u­zet­no sit­ne be­le ri­be, ko­ja vr­lo če­sto to­kom let­njih me­se­ci na Ta­mi­šu znat­no ote­ža­va ri­bo­lov me­snim mam­ci­ma oka­če­nim na ma­le udi­ce. Taj pro­blem sam go­di­na­ma uspe­šno re­ša­vao vaf­te­ri­ma, ko­je bih mon­ti­rao na ne­što ma­nju udi­cu ise­a­ma ti­pa sa »tr­nom«, ve­za­nom na kra­tak pred­vez od ple­te­ni­ce. Ta­kvim si­ste­mom, uz upo­tre­bu ne­ke me­ša­vi­ne kva­li­tet­nih pra­ška­stih pri­ma­ma ser­vi­ra­ne u kla­sič­nim ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma, bez pro­ble­ma sam lo­vio broj­ne krup­ne ba­bu­ške ili de­ve­ri­ke. Na­i­me, iz se­zo­ne u se­zo­nu se te dve vr­ste kod Sa­ku­la sme­nju­ju u broj­no­sti, a do­sad je ovog le­ta, to­kom kog sam ne­ko­li­ko pu­ta pe­cao na ovom te­re­nu, de­ve­ri­ke bi­lo vi­še, prem­da su se ja­vlja­le i le­pe ba­bu­ške.

SA­SVIM IZ­NE­NA­ĐU­JU­ĆA NO­VI­NA ZA ME­NE je to da si­stem ko­ji sam go­re opi­sao ove se­zo­ne ni­je (bar za­sad) na­ro­či­to in­te­re­san­tan ta­mi­škim ri­ba­ma. Na­i­me, uglav­nom sam ulo­ve imao na me­sne mam­ce (pre­te­žno na me­sne cr­vi­će, sa po­di­za­čem ili bez nje­ga). Ako po­sle sit­ne be­le ri­be, ko­ja se uvek pr­va ja­vi, na­kon du­žeg pe­ri­o­da pla­si­ra­nja pra­ška­ste pri­ma­me ne bi po­če­la da gri­ze i krup­ni­ja, iz osno­ve sam me­njao pri­stup. U za­vi­sno­sti od to­ga ko­li­ko du­go sam pret­hod­no pe­cao na opi­sa­ni na­čin, ili sam od­mah pre­la­zio na me­tod si­stem ili bih pr­vo do­dat­no »na­hra­nio« me­sto spod-hra­ni­li­com – ka­ve­znom hra­ni­li­com ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta, na­me­nje­nom za pri­ma­mlji­va­nje i mon­ti­ra­nom na jak štap (te­ži­ne ba­ca­nja 200 g), na kom je ma­ši­ni­ca sa de­be­lom upre­de­nom stru­nom.

ZA TA­KAV PRI­STUP SU SE KAO VR­LO efi­ka­sni po­ka­za­li Ma­xi Ba­its mi­kro­pe­le­ti, ko­ji­ma sam u par na­vra­ta za­me­nio ra­ni­je ko­ri­šće­nu Ti­mar Met­hod. Ina­če, za pe­ca­nje hra­ni­li­ca­ma me­tod ti­pa sa rav­nim dnom če­šće sam ko­ri­stio pe­le­te »soft« ti­pa (me­ka­ne), ko­ji se pro­da­ju ta­ko na­kva­še­ni da su već sprem­ni za upo­tre­bu, ali sam upo­tre­blja­vao i su­ve pe­le­te (ka­kvi­ma se ri­ba naj­če­šće hra­ni na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma), ko­ji se mo­ra­ju do­dat­no kva­si­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 642-)