Klasično letnje šarenilo

Naj­to­pli­ji deo go­di­ne, ka­da su grč­ka tu­ri­stič­ka me­sta pre­pu­na lju­di a mo­re u pri­o­ba­lju vr­lo to­plo, ni­je naj­po­god­ni­je vre­me za pe­ca­nje. Ali uz ma­lo ras­pi­ti­va­nja, tru­da i do­bru pri­pre­mu, mo­že se i ta­da ­u­ži­va­ti u ri­bo­lo­vu

Mo­je le­to­va­nje u Grč­koj ni ove go­di­ne, kao ni svih pret­hod­nih, na­pro­sto ni­je mo­glo da pro­đe bez pe­ca­nja. Ka­ko sam se la­ne uve­rio da je sre­di­nom ju­la mo­re već pre­to­plo, pa je i ak­tiv­nost ve­ći­ne vr­sta ri­ba go­to­vo ni­ka­kva, ovog pu­ta smo se opre­de­li­li za po­sled­nju ne­de­lju ju­na i pr­vu ne­de­lju ju­la, što se po­ka­za­lo kao od­li­čan iz­bor jer je ri­bo­lov bio za­ni­mljiv i ra­zno­vr­stan, a tem­pe­ra­tu­ra vo­de na pod­ruč­ju Si­to­ni­je (sre­di­šnjeg po­lu­o­str­va na Hal­ki­di­ki­ju), iako ne­što ni­ža ne­go pret­hod­ni put, sa­svim pri­jat­na za sva­ko­dnev­no po­ro­dič­no brč­ka­nje.

NA­RAV­NO, S OB­ZI­ROM NA TO DA RI­BO­LOV ni­je bio pri­o­ri­tet­na ak­tiv­nost, me­sto za mo­ju opre­mu u auto­mo­bi­lu bi­lo je ogra­ni­če­no, pa sam po­neo sa­mo dva va­ra­li­čar­ska kom­ple­ta raz­li­či­te sna­ge, me­re­dov, par ku­ti­ja sa bri­žlji­vo oda­bra­nim va­ra­li­ca­ma, re­zer­vne ma­ši­ni­ce i ne­što osnov­nog sit­nog pri­bo­ra (re­zer­vne osnov­ne stru­ne, pred­ve­ze i kop­če).

Za la­ko va­ra­li­ča­re­nje oda­brao sam 2,28 m dug štap Jac­kson Ocean Ga­te Me­ba­ru, te­ži­ne ba­ca­nja 1–12 g, i ma­ši­ni­cu Shi­ma­no Stra­dic 2000S, sa upre­de­nom stru­nom As­so PE 3X Light Ga­mes, de­blji­ne 0,06 mm. Za pred­vez sam ko­ri­stio Sa­ku­ra Flu­o­ro­car­bO­ne, preč­ni­ka 0,20 mm, na či­jem je kra­ju bi­la kop­ča Jac­kson Te­i­ban Snap, ve­li­či­ne S. Za ne­što te­že va­ra­li­ča­re­nje po­neo sam 2,74 m dug dvo­de­lac Sa­ku­ra Ico­nic, t.b. 10–40 g, sa ma­ši­ni­com Shi­ma­no Van­qu­ish 4000 XHG i ple­te­ni­com Sa­ku­ra San­si­braid 8x pro­me­ra 0,12 mm. Pred­vez u ovoj kom­bi­na­ci­ji bio je Da­i­wa J-Flu­o­ro­car­bon, de­blji­ne 0,298 mm, dok su kop­če opet bi­le Jac­kson Te­i­ban, sa­mo ve­li­či­ne M.

PR­VI IZ­LA­ZAK U LU­KU ME­STA NEO­S Mar­ma­ras, osim par sa­ra­ga i ne­ko­li­ko pir­ki na lak­ši kom­plet i ma­le va­ra­li­ce, do­neo je do­sta ko­ri­snih in­for­ma­ci­ja. Pr­va od njih bi­la je da se za iole ve­ću ri­bu mo­ra baš po­ra­ni­ti, jer čak ni do­la­zak u sa­mu zo­ru ne ga­ran­tu­je da krat­ki cug gra­blji­vi­ca ne­će već bi­ti za­vr­šen. Dru­ga je bi­la da su da­le­ko od oba­le i van do­me­ta ri­bo­lo­va­ca ko­ji pe­ca­ju sa nje sko­ro sve krup­ni­je ri­be ko­je se tu mo­gu oče­ki­va­ti – ne sa­mo zu­ba­ci i ker­nje, ne­go i lu­ce­vi i pa­la­mi­de, či­je sam ka­rak­te­ri­stič­no hra­nje­nje vi­še pu­ta to­kom od­mo­ra vi­deo u da­lji­ni. Od ko­le­ga sam čuo da se no­ću spo­ra­dič­no ja­vlja je­di­no ba­ra­ku­da, a ne­po­sred­no pre svi­ta­nja po­ko­ji bran­cin, pa sam re­šio da sve­mu to­me u na­red­nim da­ni­ma pri­la­go­dim i vre­me iz­la­ska u ri­bo­lov i ci­lja­ne vr­ste i iz­bor ve­štač­kih ma­ma­ca.

PR­VI ULOV DO­NE­LA MI JE JED­NA OD VA­RA­LI­CA ko­ju, po mom mi­šlje­nju, u ne­ko­li­ko udar­nih ve­li­či­na i bo­ja mo­ra ima­ti sva­ko ko lo­vi na mo­ru. Pred sa­mu zo­ru mi je u pli­ća­ku na spo­ro i rav­no­mer­no vo­đe­ni to­nu­ći vo­bler DUO Ti­de Min­now Slim 120S u »Pe­arl Chart OB« de­ko­ru si­lo­vi­to uda­rio bran­cin, kog sam po­sle uz­bu­dlji­ve bor­be sa­vla­dao go­re po­pi­sa­nim ja­čim kom­ple­tom.

Ne­što ka­sni­je, ka­da se već raz­da­ni­lo, le­pa igli­ca za­le­te­la se na vo­bler DUO Ti­de Min­now Lan­ce 110S u de­ko­ru »Sar­di­ne«, za­ba­čen ka pu­či­ni i po­tom br­zo vo­đen uz če­ste od­seč­ne tvi­če­ve (krat­ke tr­za­je vr­ha šta­pa po­kre­ti­ma zglo­ba ša­ke). Po­što je to­kom pri­vla­če­nja is­ko­či­la iz vo­de vi­še od 6 pu­ta, uop­šte mi ni­je ja­sno ka­ko se ni­je ot­ka­či­la, što se če­sto de­ša­va ka­da se ova ri­ba na­đe na šta­pu.

BU­DU­ĆI DA JE ZA LOV IOLE VE­ĆIH ri­ba evi­dent­no bi­lo po­treb­no usta­ja­ti po mra­ku, a ja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 641-)