Sve isto a različito

Na­kon što je na odra­ni­je po­zna­tom me­stu s pri­ja­te­lji­ma lo­vio dva pu­ta za sa­mo tri da­na, naš sa­rad­nik je te­melj­no pro­a­na­li­zi­rao te iz­la­ske i iz­vu­kao za­ni­mlji­ve po­u­ke o na pr­vi po­gled ne pre­vi­še bit­nim ni­jan­sa­ma u pri­stu­pu fi­de­ri­sa­nju na te­ku­ćoj vo­di 

Na­kon dva pe­ca­nja na Sa­vi za krat­ko vre­me – kod Ma­čvan­ske Mi­tro­vi­ce kra­jem ja­nu­a­ra, a po­čet­kom fe­bru­a­ra i u Za­bra­nu, ne­da­le­ko od Obre­nov­ca – ne­ka­ko je bi­lo lo­gič­no da na­sta­vim na ovoj re­ci, zi­mi po pra­vi­lu iz­da­šnoj za nas ko­ji ide­mo na be­lu ri­bu. Za­to sam sre­di­nom fe­bru­a­ra mi­ni-od­mor za Dan dr­žav­no­sti is­ko­ri­stio da na­sta­vim s ri­bo­lo­vom na is­toj re­ci, ali ovog pu­ta u Bo­ljev­ci­ma, se­lu ko­je se na­la­zi u Sre­mu, na le­voj oba­li Sa­ve, ne­da­le­ko od Be­o­gra­da. Na­rav­no, mo­ji pri­ja­te­lji i ja ni­smo bi­li usa­mlje­ni, jer je to­kom le­pih pra­znič­nih da­na na ovom te­re­nu, go­di­na­ma omi­lje­nom ri­bo­lov­ci­ma, a po­seb­no fi­de­ra­ši­ma, bi­lo do­sta ko­le­ga, od ko­jih su ne­ki pe­ca­li sa spla­vo­va, po­put nas, a dru­gi sa oba­le.

KAO OSNOV­NI ZA­KLJU­ČAK, na po­čet­ku re­zi­mi­ra­nja ta dva pe­ca­nja, iz­me­đu ko­jih je pro­šao sa­mo je­dan dan, na­me­će se to da su, bez ob­zi­ra na ma­li vre­men­ski raz­mak i na či­nje­ni­cu da smo bi­li na istom me­stu, oba bi­la »pri­ča za se­be«, ka­ko to če­sto bi­va. Jer upr­kos to­me što po­ne­što i mo­že bi­ti iden­tič­no, ipak sva­ki iz­la­zak ima i bar ne­ku spe­ci­fič­nost, čak i ka­da isti lju­di pe­ca­ju na istom me­stu i u slič­nim vre­men­skim i hi­dro­lo­škim uslo­vi­ma.

Moj čest kom­pa­njon u ri­bo­lo­vač­kim po­ho­di­ma Mar­ko Bu­da­ko­vić pred­lo­žio je da se na Sre­te­nje (bu­du­ći da je bio ne­rad­ni dan) on, Go­ran i ja oku­pi­mo na nje­go­vom spla­vu ne­da­le­ko od na­u­tič­kog na­se­lja Bi­ser, kod Bo­lje­va­ca. Na­rav­no, vr­lo ra­do sam to pri­hva­tio, ne sa­mo za­to što s nji­ma dvo­ji­com vo­lim da pe­cam već i za­to što na tom te­re­nu odav­no ni­sam bio, a u svo­jim tek­sto­vi­ma sam ga po­sled­nji put po­mi­njao još pro­šlog le­ta, ka­da se sa Mar­ko­vog spla­va da­ni­ma le­po pe­ca­la krup­na plo­ti­ca (isti­na, ja ta­da ni­sam tu do­la­zio već sam sa Zo­ra­nom Bu­di­ši­nom le­po pro­la­zio ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­ni­je, kod Bo­ljev­ci­ma su­sed­nog se­la Pro­gar). Eki­pe na­ših pri­ja­te­lja su se le­tos sme­nji­va­le na Mar­ko­vom spla­vu, a ka­rak­te­ri­stič­no je bi­lo to da su baš svi za­ba­ci­va­li na istu da­lji­nu (27 m od ivi­ce spla­va) i bez pro­ble­ma ostva­ri­va­li od­lič­ne ulo­ve.

OVOG PU­TA SA­VA JE BI­LA u po­ra­stu i do­sta ja­čeg to­ka ne­go le­tos (što je u ne­ku ru­ku i nor­mal­no za zim­ski pe­riod, bar on­da ka­da ima ki­ša i tem­pe­ra­tu­re su iz­nad vi­še­go­di­šnjeg pro­se­ka). Za­to smo se sva tro­ji­ca opre­de­li­li za da­lji­nu od 17 m od ivi­ce spla­va. Go­ran i ja smo pe­ca­li sa­mo po jed­nim šta­pom, naj­vi­še zbog sku­če­nog pro­sto­ra, dok je Mar­ko, bu­du­ći da je bio kraj­nje de­sno na spla­vu, bez pro­ble­ma mo­gao da uba­ci još je­dan, ko­jim je za­ba­ci­vao na ne­što ve­ću da­lji­nu. Ali to ni­je na­pra­vi­lo raz­li­ku, jer se po­ka­za­lo da je ri­ba zbog sna­ge to­ka bi­la ne­što bli­že oba­li, te smo sva tro­ji­ca le­po pe­ca­li za­ba­cu­ju­ći na 17 m, tj. prak­tič­no na istu li­ni­ju.

Ni kad je o ulo­vu reč ovog pu­ta ni­je bi­lo ša­re­ni­la, jer su se i kod Mar­ka i kod Go­ra­na i kod me­ne pre­te­žno ja­vlja­le plo­ti­ce, uz vr­lo ret­ke šlji­va­re. Ko­ri­stio sam hra­nu ko­ju sam ne­dav­no bio spre­mio za jed­no pe­ca­nje na ko­je ni­sam oti­šao zbog ja­kog ve­tra, pa sam je ne­ko vre­me ču­vao u za­mr­zi­va­ču i iz­va­dio ve­če pre ovog ri­bo­lo­va. Bi­la je to kom­bi­na­ci­ja Van... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 605-)