Trenutno cementiranje

Najmanje džigove, koji se koriste za ultralako varaličarenje, ne moramo tražiti u prodavnicama niti poručivati preko interneta. Dovoljno je imati samo malo volje, kutijicu olovnih sačmi ili tungstenska otežanja, brzosušeći lepak i koji gram sode bikarbone

Po­sled­njih go­di­na u Sr­bi­ji je pri­me­tan kon­ti­nu­i­ra­ni rast in­te­re­so­va­nja za naj­lak­še va­ri­jan­te ri­bo­lo­va na ve­štač­ke mam­ce. To ni­je sa­mo po­sle­di­ca sve lo­ši­jih uslo­va za va­ra­li­ča­re­nje krup­ni­jih vr­sta ri­ba, već i uti­ca­ja in­ter­ne­ta, ali i do­se­lja­va­nja ri­bo­lo­va­ca iz Ru­si­je i Ukra­ji­ne, ko­ji u Sr­bi­ji uspe­šno pri­me­nju­ju »mor­mi­šing« i dru­ge va­ri­jan­te ri­bo­lo­va i »mir­nih« vr­sta ri­ba i gra­blji­vi­ca na »na­no­dži­go­ve«, tj. sa ote­ža­njem ko­je po pra­vi­lu ne pre­la­zi 0,5 g.

A kao što obič­no bi­va s no­vim teh­ni­ka­ma i na­či­ni­ma ri­bo­lo­va, u pr­vo vre­me po­sto­ji hro­nič­na osku­di­ca za nju po­treb­nog spe­ci­fič­nog pri­bo­ra i opre­me. U slu­ča­ju na­no­dži­go­va i mor­mi­ški to pre sve­ga va­ži za sa­svim ma­le udi­ce (ve­li­či­na čak i do No. 10) sa od­go­va­ra­ju­ćim ote­ža­njem (od olo­va ili tung­ste­na) ko­je mo­že ima­ti i sa­mo 0,2 g pa čak i ma­nje.

Na­rav­no, ta si­tu­a­ci­ja pro­sto pri­mo­ra­va ri­bo­lov­ce da im­pro­vi­zu­ju i na­la­ze ra­zna al­ter­na­tiv­na re­še­nja. A kao naj­bo­lje za fik­si­ra­nje ma­log ute­ga za sit­nu udi­cu po­ka­za­lo se jed­no od naj­jed­no­stav­ni­jih – »ce­men­ti­ra­nje« sme­som br­zo­su­še­ćeg lep­ka i pe­pe­la, gra­fi­ta iz »sr­ca« obič­ne olov­ke ili so­de bi­kar­bo­ne (ko­ju ve­ći­na do­ma­ćin­sta­va ima iz ne­kog raz­lo­ga, a mo­že se ku­pi­ti u pro­dav­ni­ca­ma pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da već po ce­ni od 7-8 di­na­ra za 20 g).

Uko­li­ko mon­ti­ra­mo olov­nu sač­mi­cu sa iz­li­ve­nim ka­na­lom, na­kon što sta­vi­mo udi­cu u nje­ga, u pro­rez uspe­mo je­dan pa dru­gi ele­ment. Pri tom je u su­šti­ni sve­jed­no da li će­mo naj­pre ka­nu­ti ma­lo »su­per­lep­ka« (naj­bo­lje onog naj­o­bič­ni­jeg – teč­nog), pa po­tom po­su­ti so­du bi­kar­bo­nu (od­no­sno ne­ki od dru­ga dva go­re po­me­nu­ta »ve­ziv­na« ele­men­ta), ili će­mo po­stu­pi­ti obr­nu­tim re­dom. Va­žno je sa­mo da vo­di­mo ra­ču­na o to­me da i prah i le­pak što je vi­še mo­gu­će osta­nu u pro­re­zu, tj. da ne do­đu u kon­takt na spo­lja­šnjem de­lu olo­va, jer se ova sme­sa prak­tič­no tre­nut­no ste­že pa je ni­je la­ko uklo­ni­ti, a ko­le­ga­ma ko­je vo­de ra­ču­na o este­ti­ci to mo­že sme­ta­ti.

Uko­li­ko se opre­de­li­te za sve po­pu­lar­ni­ju va­ri­jan­tu pra­vlje­nja ova­kvih dži­go­va sa tung­sten­skim ote­ža­njem... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 604-)