Šareni ulovi u centru grada

Zi­ma či­ji se kraj sve vi­še pri­bli­ža­va po mno­go če­mu bi­la je ati­pič­na, ta­ko da su ri­bo­lov­ci na mno­gim te­re­ni­ma pro­la­zi­li znatno dru­ga­či­je ne­go što su oče­ki­va­li. Je­dan od ret­kih te­re­na ko­ji ni­je iz­ne­ve­rio je deo Be­ge­ja u sa­mom cen­tru Zre­nja­ni­na

Zbog po­ve­za­no­sti sa iz­ra­zi­to spo­rom rav­ni­čar­skom re­kom, Be­gej ra­ste i on­da ka­da je Ti­sa, u ko­ju se uli­va, sa­ma po se­bi vi­so­ka, a i on­da ka­da joj ve­li­ke du­nav­ske vo­de pra­ve upor, usled kog i Be­gej spo­ri­je oti­če. A ova je bla­ga zi­ma ši­rom Evro­pe ume­sto sne­ga (ko­ji na vi­so­kim pla­ni­na­ma još ne bi ni po­čeo da se to­pi) do­ne­la ki­še kad im vre­me ni­je, pa ti­me i ne­u­o­bi­ča­je­ni »van­se­zon­ski« rast vo­do­sta­ja. Te po­ja­ve se mi zre­nja­nin­ski ri­bo­lov­ci po­seb­no pri­bo­ja­va­mo, jer su spor tok i na­gli po­rast raz­log što se u ma­nja ja­ta gru­pi­sa­na ri­ba ve­o­ma sla­bo hra­ni i iz­u­zet­no ret­ko ja­vlja na va­ra­li­ce, sa­svim su­prot­no uobi­ča­je­noj zim­skoj si­tu­a­ci­ji (o ko­joj je u Ri­bo­lo­vu u ne­ko­li­ko na­vra­ta bi­lo re­či), ko­ja do­no­si do­bar rad pre­da­to­ra i obil­ne ulo­ve na ve­štač­ke mam­ce u sa­mom cen­tru gra­da.

NO UPR­KOS NE­PO­VOLJ­NIM USLO­VI­MA i sla­bom ra­du ri­be, uz mno­go upor­no­sti bi­lo je mo­gu­će na po­je­di­nim do­bro oda­bra­nim mi­kro­lo­ka­ci­ja­ma lo­vi­ti smu­đa na si­li­kon­ske va­ra­li­ce po­nu­đe­ne teh­ni­kom dži­go­va­nja na udi­ca­ma s ma­lim ote­ža­njem (do 5 g). Na­rav­no, ta­ko se mo­že uspe­šno pe­ca­ti sa­mo uz upo­tre­bu vr­lo fi­nog (tj. la­ga­nog i ose­tlji­vog) pri­bo­ra, ko­ji omo­gu­ća­va do­bru kon­tro­lu va­ra­li­ce, de­tek­ci­ju i naj­sla­bi­jih tr­za­ja, ali i za­ma­ra­nje i va­đe­nje i znat­no krup­ni­jih ri­ba od onih ka­kve se naj­če­šće ja­vlja­ju.

Ja sam sve to po­sti­zao ko­ri­ste­ći va­ra­li­čar­ski štap He­arty Ri­se Rock’n’For­ce II 702 LL (du­ži­ne 2,15 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja od 1,5 do 14 g), upa­ren s ma­ši­ni­com Shi­ma­no Van­ford C3000, na či­ju sam špul­nu na­mo­tao osmo­nit­nu upre­de­nu stru­nu He­arty Ri­se Mon­ster X8, de­blji­ne 0,08 mm (PE 0,6), či­ja je de­kla­ri­sa­na no­si­vost čak 7 kg. Uglav­nom sam do­bi­jao sit­ne smu­đe­ve (o če­mu sam i pi­sao u jed­nom od ra­ni­jih bro­je­va), ali se na si­li­kon­ske še­do­ve du­ge od 5 do 7 cm sko­ro u sva­kom iz­la­sku ja­vljao i bar po­ne­ki ko­mad, a osim smu­đa, ko­ji mi je bio ci­lja­na ri­ba, dao se pre­va­ri­ti i po­ko­ji bu­cov, som, pa čak i ša­ran (ko­ji u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne, ka­da uglav­nom u vo­di ne­ma do­volj­no nje­go­ve pri­rod­ne hra­ne, i te ka­ko ume da uda­ri na si­li­kon­sku va­ra­li­cu, bi­lo da ona opo­na­ša ri­bi­cu, gli­stu ili ne­ku dru­gu sit­nu ži­vo­ti­nju).

Sup­til­ni pri­stup va­ra­li­ča­re­nju, ko­ji je je­di­ni uče­sta­lo da­vao ri­bu u tom pe­ri­o­du ka­da je Be­gej je­dva te­kao, uspe­šno su ko­ri­sti­le i mo­je ko­le­ge – maj­stor va­ra­li­ča­re­nja Ro­bert Ju­has je la­ga­nim pri­bo­rom us­peo da pre­va­ri ne­ko­li­ko smu­đe­va i so­mo­va, kao i Jo­van Iva­ni­še­vić, je­dan od naj­sta­ri­jih ak­tiv­nih va­ra­li­ča­ra u Zre­nja­ni­nu.

NAJ­ZA­NI­MLJI­VI­JEG DA­NA TA­KVOG ri­bo­lo­va naj­pre sam na do­bro po­zna­tom me­stu do­bio ša­ra­na, kog sam sa­vla­dao go­re­o­pi­sa­nim kom­ple­tom, uži­va­ju­ći pri­tom u bor­be­no­sti ri­be i ot­po­ru ko­ji je pru­ži­la. Od­mah na­kon to­ga po­me­rio sam se ma­lo uz­vod­no od me­sta sa kog sam do ta­da pe­cao i na­kon par za­ba­ča­ja ose­tio uda­rac ka­kav ni­kad do ta­da ni­sam imao. Usle­di­lo je sna­žno i do­bro po­zna­to »pum­pa­nje« ri­be, pra­će­no sa­vi­ja­njem la­ga­nog šta­pa sko­ro do vo­de, ta­ko da sam bio sa­svim si­gu­ran da imam po­ve­li­kog so­ma na šta­pu. Ali na­kon dva-tri mi­nu­ta bor­be ri­ba mi je spa­la, osta­viv­ši na stru­ni »sli­nu« (tj. sluz) u du­ži­ni od pre­ko dva me­tra, što je uka­zi­va­lo na to da je bi­la baš krup­na. Ne­u­po­re­di­vo ma­njim gra­blji­vi­ca­ma pri­me­re­na džig udi­ca, ve­li­či­ne 2/0 i aber­din ti­pa, bi­la je ma­lo otvo­re­na, a... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 605-)