Igranka oko balerine

Naš sa­rad­nik re­šio je da se po pr­vi put opro­ba u sve po­pu­lar­ni­joj ri­bo­lo­vač­koj di­sci­pli­ni – pe­ca­nju »bi­ka« na plo­vak i »teh­no­plank­ton ta­ble­te«. Osmi­slio je za to svo­ju ver­zi­ju si­ste­ma i od­lič­no pro­šao iako mu uslo­vi baš i ni­su išli na ru­ku

Sre­di­nom av­gu­sta sam ne­ko­li­ko da­na na fi­der pe­cao ba­bu­ške i de­ve­ri­ke na ka­na­lu Du­nav–Ti­sa–Du­nav kod Kaj­ta­so­va. O pr­vom de­lu tog pe­ca­nja sam sa li­ca me­sta po­slao tekst za pro­šli broj Ri­bo­lo­va; ono je bi­lo di­na­mič­no i uspe­šno, ali po­sled­njeg da­na od­mo­ra od­lu­čio sam da ipak uz­gred­no za­ba­cim i je­dan štap za tol­sto­lo­bi­ka, po­što sam se i za to spre­mio (pre sve­ga sa ide­jom da imam re­zer­vnu va­ri­jan­tu za slu­čaj da fi­der oma­ne, ali i ka­ko bih ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sao i ši­rio svo­je ri­bo­lo­vač­ke vi­di­ke). 

TOG JU­TRA SAM U LO­KAL­NU RI­BO­LO­VAČ­KU rad­nju ušao pr­ven­stve­no s na­me­rom da ku­pim cr­vi­će, ali kao što obič­no bi­va, ne­pla­ni­ra­no sam ku­pio još ne­ke sit­ni­ce i če­ti­ri »teh­no­plank­ton« ta­ble­te za pe­ca­nje tol­sto­lo­bi­ka. Tu in­va­ziv­nu aloh­to­nu vr­stu, ko­ja se sko­ro is­klju­či­vo hra­ni plank­to­nom i mo­že te­ži­ti i pre­ko 40 kg, a sve je broj­ni­ja u na­šim vo­da­ma, pe­cao sam pro­šlog le­ta na jed­nom ma­lom ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru po­red Ni­ša. A ka­ko sam znao da »bi­ko­va« (i to svih ve­li­či­na) ima mno­go u DTD ka­na­lu, po­neo sam naj­ja­či fi­der štap ko­ji imam i na nje­ga na­mon­ti­rao svo­ju ver­zi­ju si­ste­ma za pe­ca­nje na »ba­le­ri­nu« i »ta­ble­tu« (vi­di okvir »Si­stem«). Čim sam ga za­ba­cio, po­sve­tio sam se fi­de­ri­sa­nju ba­bu­ške i de­ve­ri­ke na dva šta­pa i sa­mo sam po­vre­me­no ba­cao po­gled ka plov­ku, iako sam se po­taj­no na­dao bar jed­nom ka­nal­skom »bi­ku«, tj. svom pr­ven­cu te vr­ste sa otvo­re­ne vo­de.

PRE­KO DVA SA­TA NI­SAM NI PIP­NUO taj tre­ći štap, a on­da sam od­lu­čio da ga iz­va­dim, pro­ve­rim »ta­ble­tu« i po­no­vo za­ba­cim. Is­po­sta­vi­lo se da se »pri­ma­ma-ma­mac« do­brim de­lom oto­pi­la, te sam na­mon­ti­rao no­vu i za­ba­cio na ma­lo ve­ću da­lji­nu ne­go do ta­da. De­se­tak mi­nu­ta po­sle to­ga je mo­ja »ba­le­ri­na« ne­sta­la sa po­vr­ši­ne, pa sam eks­pre­sno do­tr­čao do šta­pa i sna­žno kon­tri­rao. Od­mah sam ose­tio da na šta­pu imam krup­nu ri­bu, te sam pu­stio ru­či­cu če­kr­ka i ma­lo pri­te­gao koč­ni­cu. Ri­ba se sna­žno oti­ma­la ne­ko vre­me, a ka­da sam po­ku­šao da je ma­lo pri­vu­čem, ule­te­la je u pri­o­bal­ni po­jas tra­ve, usled če­ga sam mo­rao ob­u­čen da uga­zim u vo­du  i pro­bam da je ne­ka­ko iš­ču­pam iz gu­ste so­či­vi­ce. Na mo­ju sre­ću, is­po­sta­vi­lo se da je tol­sto­lo­bik do­bro usi­sao udi­cu, ko­ja mu se za­bo­la du­bo­ko... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 593-)