Teški džig protiv morskih pilkera

Jed­na od naj­ve­ćih dra­ži ul­tra­lajt va­ra­li­ča­re­nja bez sum­nje je u to­me što ri­bo­lo­vac ima mo­guć­nost da če­stim iz­la­sci­ma na ko­ji­ma lo­vi dvo­ci­fre­ni broj ri­ba pro­ve­ri efi­ka­snost ra­znih pri­stu­pa, va­ra­li­ca i na­či­na vo­đe­nja, te da mno­go na­u­či o ri­bi ko­ju lo­vi, na taj na­čin br­zo ši­re­ći sop­stve­ne vi­di­ke. U ovom slu­ča­ju su či­sta zna­ti­že­lja i sklo­nost ka eks­pe­ri­men­ti­sa­nju do­ve­le do ot­kri­ća dve iz­u­zet­no efi­ka­sne vr­ste va­ra­li­ca za le­pe gr­ge­če

Ot­ka­ko su pre sko­ro 15 go­di­na po­če­li da lo­ve gr­ge­če (ban­da­re) na ma­le si­li­kon­ske va­ra­li­ce, mo­ji pri­ja­te­lji sa Vla­sin­skog je­ze­ra uglav­nom su ko­ri­sti­li džig udi­ce sa olov­nim gla­va­ma te­škim od 2 do 3 gra­ma. To je bi­lo vr­lo pro­duk­tiv­no – do­no­si­lo je od­lič­ne ulo­ve u ra­znim va­ri­jan­ta­ma, bi­lo da je džig po­me­nu­te te­ži­ne u kom­bi­na­ci­ji sa ma­lim še­dom (od 4-5 cm) bio je­di­ni ve­štač­ki ma­mac, bi­lo da se iz­nad nje­ga na­la­zio još je­dan, naj­če­šće ma­nji, te na ma­njoj udi­ci od one na ko­joj je bi­la »glav­na« va­ra­li­ca i sa ma­njim ote­ža­njem (naj­če­šće od 1 g).

NE­ŠTO KA­SNI­JE SU U MA­SOV­NI­JU upo­tre­bu na ovoj vo­di ušli i si­ste­mi sa ne­ve­li­kom si­li­kon­skom gla­vi­nja­rom (te­škom od 3 do 8 g) kao glav­nim mam­cem i stri­me­rom (ili znat­no re­đe ma­lim si­li­kon­cem) na krat­kom boč­nom pred­ve­zu 30-40 cm iz­nad nje. Efi­ka­snost tog pri­stu­pa sa gla­vi­nja­ra­ma me je i na­ve­la da u sep­tem­bru 2020, ka­da sam se na­šao na je­ze­ru ra­di lo­va ban­da­ra, pro­bam da ma­lo eks­pe­ri­men­ti­šem sa si­li­kon­ci­ma na te­žim gla­va­ma, jer mi se či­ni­lo lo­gič­nim da bi se ban­dar – ako se već od­lič­no hva­ta na gla­vi­nja­re od 6-7 g – mo­gao do­bi­ja­ti i na dži­go­ve slič­ne te­ži­ne, bar ka­da je ri­ba ak­tiv­na i ne tra­ži sa­svim la­ga­no vo­đe­nje u po­vr­šin­skom slo­ju i spo­ro to­nje­nje va­ra­li­ca.

Već po­sle de­se­tak za­ba­ča­ja tog »eks­trem­no te­škog« si­ste­ma po­ka­za­lo se da ni­sam po­gre­šio. Pro­na­šao sam, šta­vi­še (po­stu­pa­ju­ći po prin­ci­pu če­sto ša­lji­vo opi­si­va­nom kao »ne­zna­nje udru­že­no sa sa­mo­po­u­zda­njem«), ve­o­ma efi­ka­san na­čin lo­va vla­sin­skih gr­ge­ča. Na­i­me, na dva si­li­kon­ca, od ko­jih je onaj na kra­ju stru­ne bio na udi­ci sa džig gla­vom od 5 g, a dru­gi na boč­nom pred­ve­zu i ma­njoj udi­ci sa gla­vom od oko 1 g, u za ni­jan­su ve­ćoj du­bi­ni od one na ko­joj je ve­ći­na vla­sin­skih »ban­dar­dži­ja« ta­da lo­vi­la dži­go­vi­ma od 2-3 g, ot­krio sam za je­lo ras­po­lo­že­ne gr­ge­če za­vid­ne pro­seč­ne te­ži­ne i ne­ret­ko hva­tao i po dva isto­vre­me­no, a već pr­vog da­na imao i ne­ko­li­ko štu­ka (me­đu ko­ji­ma je bi­la i bar jed­na me­ra­ši­ca), što je u pe­ca­nju ul­tra­la­kim pri­bo­rom uvek po­se­ban iza­zov i za­do­volj­stvo.

Moj pri­ja­telj Du­šan Mom­či­lo­vić Ču­bra (stal­ni sa­rad­nik Ri­bo­lo­va od pr­vog bro­ja), za­hva­lju­ju­ći či­joj si­ste­ma­tič­no­sti i po­zna­va­nju je­ze­ra ali i teh­ni­ka ri­bo­lo­va i na­vi­ka ra­znih ri­ba sam mno­go to­ga na­u­čio, ka­sni­je mi je re­kao da je na­kon tih par da­na uspe­šnog pe­ca­nja na go­re opi­sa­ni na­čin prak­tič­no mo­men­tal­no du­pli­ra­na mak­si­mal­na te­ži­na dži­go­va ko­ri­šće­nih za »gr­ge­ča­re­nje« na je­ze­ru, što je do­ne­lo i iz­ve­snu pro­me­nu u pri­stu­pu lo­vu ban­da­ra, na­ro­či­to na du­bljim me­sti­ma, kao i on­da ka­da je ova ri­ba za­in­te­re­so­va­na za je­lo ali se ne na­la­zi u gor­njem slo­ju vo­de već ma­lo iz­nad dna ili na nje­mu.

PRO­ŠLE GO­DI­NE NA JE­SEN su Sta­ni­slav Mom­či­lo­vić i Mom­či­lo Pe­šić Mo­ša, dvo­ji­ca is­ku­snih va­ra­li­ča­ra za svo­je go­di­ne neo­bič­no sklo­nih eks­pe­ri­men­ti­sa­nju i ši­re­nju vla­sti­tih ri­bo­lo­vač­kih vi­di­ka, po­če­li da u lo­vu ban­da­ra is­pro­ba­va­ju ma­le pil­ke­re na­me­nje­ne la­kom mor­skom dži­go­va­nju sa oba­le. Naj­pre su ih ko­ri­sti­li za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje, a od ove go­di­ne i za spi­ning (tj. za za­ba­ci­va­nje i pri­vla­če­nje), i u obe va­ri­jan­te po­sti­gli su iz­ne­na­đu­ju­će do­bre re­zul­ta­te. Naj­pre su lo­vi­li na pil­ke­re od 7 g, a ka­da su is­tro­ši­li pr­vu za­li­hu (tj. po­ki­da­li sve mo­de­le te te­ži­ne), Mo­ša je po­čeo da for­si­ra mo­de­le od 10 g, naj­če­šće u kom­bi­na­ci­ji sa stri­me­rom na boč­nom pred­ve­zu, te je po­sled­njih me­se­ci po­sti­zao od­lič­ne re­zul­ta­te. Naj­bo­lje se po­ka­za­la uslov­no re­če­no sred­nje agre­siv­na pre­zen­ta­ci­ja, sa krat­kim i ne pre­vi­še žu­strim tr­za­ji­ma, uz po­me­ra­nje vr­ha šta­pa od 30-40 cm i po­tom pu­šta­nje pil­ke­ra da ko­ji se­kund to­ne; udar­ci su bi­li ot­pri­li­ke pod­jed­na­ko če­sti u to­ku po­ni­ra­nja i fa­zi pri­vla­če­nja va­ra­li­ce.

KA­DA SAM PRE OKO me­sec da­na opet na Vla­si­ni ci­lja­no lo­vio ban­da­ra ul­tra­la­kim va­ra­li­ča­re­njem, uve­rio sam se iz pr­ve ru­ke ko­li­ko je efi­ka­san taj Mo­šin pri­stup, iako na­o­ko eks­tre­man zbog ko­ri­šće­nja va­ra­li­ca od 10 g, ko­je su nam se svi­ma či­ni­le pre­vi­še te­škim. Iz istog čam­ca smo isto­vre­me­no pe­ca­li i na gla­vi­nja­re od 6-7 g sa stri­me­rom na boč­nom pred­ve­zu i na si­li­kon­ce na gla­va­ma od 4-5 g i sl., ali je u naj­ve­ćem de­lu da­na Mo­ša lo­vio bo­lje od nas – i vi­še gr­ge­ča i ve­će pro­seč­ne te­ži­ne, a mi osta­li smo tek pred mrak pro­la­zi­li ne­što bo­lje, ka­da su ban­da­ri po­če­li da se di­žu u gor­nji sloj vo­de i da re­a­gu­ju na ma­nje agre­siv­nu pre­zen­ta­ci­ju.

Raz­mi­šlja­ju­ći ka­sni­je o to­me, po­što sam pri­me­tio da je pred mrak Mo­šin »pil­ke­ri­stič­ki« pri­stup bio ne­što ma­nje us­pe­šan, po­mi­slio sam da mo­žda stvar ni­je to­li­ko u to­me što on for­si­ra va­ra­li­ce ko­je smo mi osta­li ma­nje ba­ca­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 592-)