Pinki u sendviču

Pe­riod vi­so­kih vo­do­sta­ja na re­ka­ma, ko­ji se če­sto po­kla­pa sa »bu­đe­njem« ba­bu­ške iz zim­skog sna, mno­gi pe­ca­ro­ši ko­ri­ste za od­la­zak na ka­na­le i raz­ne ma­nje sta­ja­ći­ce. Na ta­kvim vo­da­ma sa­da se ne­ret­ko lo­vi na ma­lim da­lji­na­ma, uz tr­sku i dru­go ra­sti­nje ko­je »baba« ko­ri­sti kao za­klon, a u kom će se i sa­ma usko­ro pa­ri­ti. U ta­kvim uslo­vi­ma mo­že se ve­o­ma le­po pe­ca­ti bez ve­li­kog na­po­ra, ako se pri­pre­mi­mo na pra­vi na­čin

Ka­ko sam deo go­di­šnjeg od­mo­ra pro­veo u rod­nom Mla­de­nov­cu, ni­sam pro­pu­stio pri­li­ku da ma­lo i pe­cam. U ne­ko­li­ko na­vra­ta išao sam na je­ze­ro Mar­ko­vac, a za po­sled­nji iz­la­zak, na­kon dra­stič­nog po­gor­ša­nja vre­me­na po­čet­kom apri­la i neo­če­ki­va­nih sne­žnih pa­da­vi­na, oda­brao sam pr­vi ma­lo lep­ši dan i ko­mer­ci­jal­ni re­vir »Pe­ca rib­njak«.

Pro­ce­nio sam da ne­ma po­tre­be da se ta­mo za­pu­tim pre­vi­še ra­no, do­bro sam se na­spa­vao i po­la­ko pri­pre­mio pri­bor, pa sam na vo­du do­šao oko 10 č. Od mo­men­ta ka­da sam sti­gao u kom­pleks pa do po­čet­ka pe­ca­nja ni­je pro­šlo mno­go jer je re­vir ta­ko ure­đen da se do sva­ke po­zi­ci­je mo­že do­ći ko­li­ma. To je po­seb­no bit­no ša­ran­dži­ja­ma i tak­mi­ča­ri­ma u fi­de­ru, ko­ji no­se mno­go opre­me, ali ni re­kre­a­tiv­ci­ma ne sme­ta, jer je prak­tič­no iz vi­še raz­lo­ga, a pre sve­ga za­to što nam šte­di vre­me, ko­je za sve nas naj­br­že te­če od ča­sa ka­da ugle­da­mo vo­du pa dok ne za­ba­ci­mo. 

OPRE­DE­LIO SAM SE ZA po­zi­ci­ju broj 1, br­zo se ras­pa­ko­vao i dao na pri­pre­mu pri­ma­me. Zna­ju­ći da je vo­da još uvek bez­ma­lo zim­ski hlad­na, opre­de­lio sam se za kla­sič­nu i jed­no­stav­nu »zim­sku« sme­su – jed­nu ke­su bra­šna­ste hra­ne Van den Eynde Tur­bo Black sam po­me­šao sa po tri ša­ke te­ške i la­ke ze­mlje (što je če­sta prak­sa ka­da se pe­ca na sta­ja­ćim vo­da­ma a po­treb­no je pri­ma­mu ma­lo raz­bla­ži­ti i pri­tom isto­vre­me­no ote­ža­ti, ali i uči­ni­ti ta­kvom da se na me­stu nje­nog pa­da stva­ra »oblak« ko­ji će pri­vla­či­ti ri­bu – što se po­sti­že la­kom ze­mljom). U tu sme­su sam po­tom do­dao keks u bo­ji, fuj lar­ve (ko­je su osta­le mo­jim ko­le­ga­ma iz Ener­go ti­ma na­kon jed­nog ne­dav­nog tak­mi­če­nja), te ma­nju ko­li­či­nu be­lih i cr­ve­nih me­snih cr­va. 

ZA­TIM SAM PRI­STU­PIO son­di­ra­nju dna. Ka­ko sam una­pred re­šio da pe­cam la­ga­nim pi­ker šta­pom, du­ži­ne 2,7 m, ni­sam mo­gao da lo­vim na ve­ćoj da­lji­ni, tj. »na saj­li«, što mi je pre­po­ru­čio pri­ja­telj Pe­ca (vla­snik je­ze­ra), već sam od­lu­čio da mam­ce pla­si­ram na da­lji­nu od 12 m i na oko me­tar od pri­o­bal­ne tr­ske, gde je du­bi­na bi­la iz­me­đu 70 i 100 cm, a son­di­ra­njem po­mo­ću »pi­ker« olo­va ve­za­nog na kraj stru­ne pro­na­šao sam tvr­do dno. 

Na­rav­no, na toj ma­loj da­lji­ni mo­gao sam bez pro­ble­ma da pi­ker šta­pom oba­vim i po­čet­no hra­nje­nje, za ko­je sam ko­ri­stio u tu svr­hu na­pra­vlje­nu hra­ni­li­cu AS ve­li­či­ne XL. 

SI­STEM SAM NA­PRA­VIO ta­ko što sam na osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,20 mm po­sta­vio AS-ovu fi­der kop­ču, za ko­ju sam ka­sni­je ka­čio ka­ve­znu hran­li­cu istog pro­iz­vo­đa­ča, sa ote­ža­njem od 20 g; is­pod kop­če sam na­vu­kao sto­per i za­tim upreo za­vr­šni deo naj­lo­na u du­ži­ni od oko 10 cm, dok sam udi­ce Ga­ma­kat­su 1310 R, ve­li­či­na 16 i 18, una­pred pri­pre­mio za ovo pe­ca­nje, i to na 50-60 cm du­gim pred­ve­zi­ma od naj­lo­na Tra­buc­co XPS, de­blji­ne 0,12 mm.

NA­KON PR­VOG ZA­BA­ČA­JA dva pin­ki­ja, ko­ja sam na udi­cu oka­čio pro­ba­da­ju­ći ih za kraj te­la, bi­la su isi­sa­na a da ni­sam pri­me­tio uda­rac vre­dan kon­tri­ra­nja, pa sam sta­vio dva no­va, i to za­ka­če­na po sre­di­ni, što se po­ka­za­lo kao do­bar po­tez jer mi je sa­mo ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka na­kon za­ba­ča­ja ose­tlji­vi vrh šta­pa le­po za­i­grao a na udi­ci se na­šla za me­ne neo­če­ki­va­na ri­ba)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 582-)