Sasvim (ne)prirodno?!

Te­o­ri­ja o efi­ka­sno­sti raz­li­či­tih bo­ja i de­ze­na ve­štač­kih ma­ma­ca tj. o nji­ho­voj pri­vlač­no­sti za slat­ko­vod­ne i mor­ske ri­be ima ve­o­ma mno­go. A bez pre­te­ri­va­nja se mo­že re­ći da su sve do­ne­kle tač­ne, tj. da je sva­ku mo­gu­će pot­kre­pi­ti ne­kim pri­me­ri­ma iz is­ku­stva ra­znih ri­bo­lo­va­ca, ali isto ta­ko na­ći i do­ka­ze da ne va­že uvek i svu­da. U tek­stu ko­ji sle­di, osvr­nu­će­mo se ukrat­ko na ne­ke od njih

Da bo­ja va­ra­li­ce, tj. njen de­kor, mo­že bi­ti bit­na, tj. da ri­be gle­da­ju, bar u (ko­li­ko-to­li­ko) bi­stroj vo­di, ka­ko iz­gle­da to što im se pri­bli­ža­va ili pro­la­zi kraj njih, uve­rio sam se to­kom jed­nog ne­dav­nog ri­bo­lo­va na Vla­sin­skom je­ze­ru. Od ju­tra do ka­snih po­po­dnev­nih sa­ti pro­me­nio sam si­gur­no pre­ko 30 va­ra­li­ca za štu­ku u bar pet­na­e­stak de­ko­ra i ni­jed­na od njih ni­je mi do­ne­la ni­ti je­dan kon­takt s ri­bom, sve dok na  kop­ču na kra­ju si­ste­ma ni­sam oka­čio 10 cm dug džerk Bi­waa Ra­fal, ko­ji je i po ob­li­ku i po bo­ji hi­per­re­e­a­li­stič­na imi­ta­ci­ja ma­log ban­da­ra. I za sa­mo dva­de­se­tak mi­nu­ta uti­sak da ba­cam va­ra­li­cu u vo­du u ko­joj kao da ne­ma ni­čeg ži­vog pro­me­nio se u pot­pu­no su­pro­tan. Ri­be se po svoj pri­li­ci ni­su ni­ma­lo bo­ja­le Ra­fa­la, jer se ni­su skla­nja­le od nje­ga, pa sam uda­rio u jed­nu ne­i­den­ti­fi­ko­va­nu ri­bu, ma­lo po­tom iz­vu­kao ban­da­ra kom se udi­ca po­la­ko vo­đe­ne va­ra­li­ce za­bo­la u bok, a na kra­ju sam do­ži­veo i jed­nu od naj­u­zbu­dlji­vi­jih bor­bi u pre­ko 45 go­di­na du­goj va­ra­li­čar­skoj ka­ri­je­ri – sa 18 ki­la te­škim amu­rom, kom je jed­na tro­kra­ka za­vr­ši­la tik is­pod leđ­nog pe­ra­ja, pa se po­sle ne­ko­li­ko sna­žnih i ne­ve­ro­vat­no du­gih be­go­va sa­mo za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da sam lo­vio iz čam­ca na­krat­ko na­šao pred objek­ti­vom fo­to­a­pa­ra­ta, pre ne­go što je vra­ćen u vo­du. To čud­no pe­ca­nje, pr­vo otkad dr­žim štap u ru­ka­ma ko­je mi je do­ne­lo dve slu­čaj­no za­ka­če­ne ri­be, pod­sta­klo me je da pro­bam da bar ukrat­ko po­me­nem ne­ka od za­ni­mlji­vih za­pa­ža­nja o de­ko­ri­ma ve­štač­kih ma­ma­ca do ko­jih sam do­šao ne­po­sred­nim uvi­dom ili ko­ja sam čuo od ne­kih is­ku­snih va­ra­li­ča­ra.

1. Ne­ko­li­ko blin­ke­ra­ša sa du­gim sta­žom sla­že se u kon­sta­ta­ci­ji da ret­ko ima­ju udar­ce gra­blji­vi­ca na va­ra­li­ce od ko­jih sit­na ri­ba be­ži (što se naj­lak­še uoča­va po iska­ka­nju »ke­de­ra« iz vo­de), a da mno­go če­šće ima­ju na­pa­de i ulo­ve na one ve­štač­ke mam­ce na či­ji pro­la­zak ri­be ne re­a­gu­ju uoč­lji­vo. Na­rav­no, ka­ko be­ža­nje mo­že bi­ti iza­zva­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 560-)