Bezbroj kljucanja i poneki grga

Sav­sko je­ze­ro (Ada Ci­gan­li­ja) ve­o­ma je iza­zov­na vo­da za va­ra­li­ča­re­nje, i to pre sve­ga gr­ge­ča, ko­ji do­sti­že za­vid­ne di­men­zi­je i mo­že se lo­vi­ti na raz­ne va­ra­li­ce, po­go­to­vo u pe­ri­o­du po­sle mre­sta. Me­đu­tim, u po­sled­nja dva me­se­ca uslo­vi ni­su bi­li po­volj­ni, pa je i ulo­va bi­lo ma­nje ne­go ina­če u ovo vre­me, premda su naj­u­por­ni­ji i naj­ve­šti­ji ima­li za­ni­mlji­va pe­ca­nja

Mrest gr­ge­ča na na­šim rav­ni­čar­skim vo­da­ma po pra­vi­lu se za­vr­ša­va sre­di­nom ili kra­jem apri­la. Po­tom na­stu­pa kra­tak pe­riod to­kom kog se ovaj ma­li pre­da­tor in­te­ziv­no hra­ni i ta­da mo­že­mo lo­vi­ti za­i­sta do­bre ko­ma­de. Ne­ret­ko je­din­ke bu­du čak krup­ni­je a i do­bi­ja­mo ih u ve­ćem bro­ju ne­go u je­sen, ka­da je ban­dar ta­ko­đe vr­lo ak­ti­van jer se spre­ma za deo go­di­ne to­kom kog će mo­ra­ti da pod­no­si hlad­nu vo­du i osku­di­cu hra­ne. To vre­me po­sle mre­sta, ka­da se če­sto na gr­ge­čom bo­ga­ti­jim vo­da­ma na šta­pu mo­gu na­ći i ri­be du­že od 30 cm, ne tra­je du­go već sve­ga ne­de­lju ili dve, a na vo­di omi­lje­noj pre­sto­nič­kim »ban­dar­ži­ja­ma« – Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji) – on pa­da ne­gde kra­jem apri­la i po­čet­kom ma­ja.

ME­ĐU­TIM, OVOG PRO­LE­ĆA TAJ CUG, ako ga je i bi­lo, ni­sam is­ko­ri­stio, de­lom zbog neo­d­lo­žnih oba­ve­za, a de­lom zbog ni­skog vo­do­sta­ja, ko­ji je ri­bo­lov či­nio mno­go te­žim i ma­nje uspe­šnim ne­go što je uobi­ča­je­no ka­da su sre­di­nom pro­le­ća uslo­vi nor­mal­ni. No čim su se hi­dro­lo­ške pri­li­ke ko­li­ko-to­li­ko po­pra­vi­le i uka­za­la mi se mo­guć­nost da opet idem na pe­ca­nje, iza­šao sam dva pu­ta na je­ze­ro, u na­di da će se osim sit­ni­jih je­din­ki, ko­je sam naj­pre oče­ki­vao, ipak ja­vi­ti i bar ne­ko pru­ga­sto »pra­se«, tj. ve­ći gr­geč.

Dru­ga po­lo­vi­na ma­ja ove go­di­ne de­fi­ni­tiv­no ni­je bi­la ti­pič­na, s ob­zi­rom na to da su dnev­ne tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha u vi­še na­vra­ta pre­la­zi­le 30 po­de­ok, što se di­rekt­no od­ra­ža­va i na tem­pe­ra­tu­ru vo­de Sav­skog je­ze­ra, ko­ja je bi­la ve­ća od 20 ste­pe­ni već u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, tj. oko 6, ka­da sam sti­gao na Adu Ci­gan­li­ju ka­ko bih ko­li­ko je to uop­šte mo­gu­će iz­be­gao gu­žvu na ovom po­pu­lar­nom iz­le­ti­štu i po­li­go­nu za raz­ne vi­do­ve re­kre­a­ci­je mno­gih Be­o­gra­đa­na.

PO­ČEO SAM, KAO I OBIČ­NO, SA MA­LIM še­do­vi­ma, du­ži­ne 5 cm (Ke­i­tech Easy Shi­ner, Crazy Fish Vi­bro Worm, Sa­ku­ra Slit Shad...), mon­ti­ra­nim na ma­le vorm udi­ce ote­ža­ne če­bu­ra­ška­ma od 3 g. No već po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja bi­lo mi je ja­sno da će bi­ti te­ško pre­va­ri­ti ne­kog krup­ni­jeg ban­da­ra, jer su oni sa­svim sit­ni, ali i broj­ne sun­či­ce, sko­ro ne­pre­kid­no »klju­ca­li« po si­li­kon­ci­ma. Za­to sam ovog pu­ta ura­dio ne­što što ina­če u ovom pe­ri­o­du ne či­nim go­to­vo ni­ka­da – pre­šao sam na još ma­nju va­ra­li­cu – An­gler No­tes Slap Shad od 4 cm, pro­iz­vod mog do­brog dru­ga­ra Jo­va­na Sto­ja­no­vi­ća, i po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja sam se i upi­sao, da bih po­tom na­sta­vio da spo­ra­dič­no do­bi­jam ri­bu, prem­da je čak i sa ta­ko ma­lom gu­mi­com bi­lo mno­go ne­re­a­li­zo­va­nih sa­svim sit­nih »čvr­ka­nja«.

PRI­BLI­ŽNO SAT KA­SNI­JE od­lu­čio sam da se ipak vra­tim ve­ćim »gu­mi­ca­ma« i ni­sam po­gre­šio, jer se ubr­zo na mom 183 cm du­gom šta­pi­ću We­stin Stre­et­stick, te­ži­ne ba­ca­nja 1–5 g, na­šao lep­ši gr­geč, od 25-26 cm, ko­ji je stvar­no bio pra­va pre­mi­ja u mno­štvu ma­lih, du­gih tek 10–15 cm, s ko­ji­ma sam se tog ju­tra nad­mu­dri­vao.

Na osno­vu is­ku­stva od pret­hod­nih go­di­na bi­lo mi je već ta­da ja­sno da je pro­šao »po­sle­mre­sni« cug, to­kom kog ja­ta gr­ge­ča pred­vo­đe­na krup­nim je­din­ka­ma in­ten­ziv­no je­du... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 559-)