Rodeo na sudaru struja

Je­se­nji ri­bo­lov na Dri­ni mo­že bi­ti ve­o­ma us­pe­šan jer su za­vi­sno od oda­bra­nog me­sta, pri­hra­ne i mam­ca u ovom pe­ri­o­du mo­gu­ći od­lič­ni ulo­vi krup­nih pri­me­ra­ka be­le ri­be. Naš vr­sni plov­ka­roš i vi­še­stru­ki re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je na­dao se pre sve­ga sko­ba­lju i plo­ti­ci, a mi­mo oče­ki­va­nja na­lo­vio se ve­o­ma le­pih mre­na

Gust ras­po­red me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih nad­me­ta­nja u sep­tem­bru ni­je mi osta­vljao sko­ro ni­ma­lo vre­me­na za slo­bo­dan ri­bo­lov. Tek pr­vih da­na ok­to­bra, po okon­ča­nju još jed­ne ve­o­ma uspe­šne tak­mi­čar­ske se­zo­ne, ko­nač­no sam us­peo da odem na odav­no pla­ni­ra­ni ri­bo­lov na Dri­ni bli­zu Ma­log Zvor­ni­ka, na te­re­ne na ko­ji­ma sam ra­do pe­cao a ni­sam ih po­se­tio dve-tri go­di­ne.

To­kom pu­ta sam na in­ter­ne­tu pro­ve­ra­vao vo­do­staj, na osno­vu ko­ga i bi­ram me­sto. Po­što on  ve­o­ma če­sto osci­li­ra na ovoj re­ci, po­treb­no je sta­ti na ta­kvu po­zi­ci­ju na ko­joj se mo­že uspe­šno pe­ca­ti i po vi­šoj i po ni­žoj vo­di. Bit­no je pri tom da po ve­o­ma ni­skom vo­do­sta­ju oda­bra­no me­sto ima bar ma­lo to­ka, po­što se sko­balj, plo­ti­ca i mre­na ret­ko za­dr­ža­va­ju ta­mo gde vo­da ne te­če, ali je va­žno i da tok ne bu­de pre­vi­še brz ka­da ona po­ra­ste, ka­ko bi­smo mo­gli da kon­tro­li­še­mo plo­vak, a i za­to da bi se pri­ma­ma bar ne­ko vre­me za­dr­ža­la na me­stu na ko­je je ba­če­na.

KA­DA JE VO­DA IZ­RA­ZI­TO BR­ZA, što je na Dri­ni čest slu­čaj, neo­p­hod­no je da pri­ma­ma bu­de kom­pakt­na ka­ko bi­smo mo­gli da for­mi­ra­mo ku­gle ko­je mo­že­mo da pla­si­ra­mo da­le­ko a da se ne ras­pad­nu i, što je još bit­ni­je, da se u toj br­zoj vo­di ota­pa­ju što je du­že mo­gu­će. Za­to sam na 3 kg pri­ma­me do­dao 6 kg te­ške ze­mlje i tu sme­su na­vla­žio sa ne­što vi­še vo­de ne­go što bih do­dao na ne­kim spo­ri­jim re­ka­ma. Ka­da bi­smo ta­ko pre­vla­že­nu ku­glu pla­si­ra­li na ne­kom me­stu sa sla­bi­jim to­kom, ne bi ima­la baš ni­ka­kav efe­kat, ali na re­ka­ma po­put Dri­ne upra­vo su ta­kve po­želj­ne. Vo­da po­la­ko spi­ra ku­glu, pa ko­ma­di­ći pri­ma­me, te mr­vi­ce krup­ne ša­re­ne pre­zle i cr­vi­ći po­la­ko po­či­nju da se odva­ja­ju i ta­ko pri­vla­če ri­bu ko­ja se na­la­zi niz­vod­no, a ko­ja pra­te­ći taj trag po­sle ne­kog vre­me­na do­la­zi baš na hra­nje­no me­sto. Ovo­ga pu­ta sam za­me­šao slat­ku pri­ma­mu, po­što sam oče­ki­vao da će naj­ak­tiv­ni­ji bi­ti sko­balj i plo­ti­ca, ali se is­po­sta­vi­lo da je mre­na bi­la do­mi­nant­na, ta­ko da je vr­lo  mo­gu­će da bi ulov bio još bo­lji da sam se od­lu­čio za sla­nu va­ri­jan­tu, tj. za ne­ku hra­nu sa aro­mom si­ra. Kao do­da­tak sam spre­mio i li­tar cr­vi­ća ule­plje­nih sa 2 l sit­ne ri­zle, od če­ga sam for­mi­rao ma­le ku­gle, ko­je sam ba­cao sva­ki put na­kon što bih pla­si­rao  ne­ko­li­ko ku­gli pri­ma­me.

NA­MON­TI­RAO SAM KLA­SI­ČAN reč­ni si­stem, sa plov­kom no­si­vo­sti 6 g i isto to­li­ko te­škom olov­nom su­zom, pred­ve­zom du­ži­ne oko 70 cm i de­blji­ne 0,12 mm, te udi­com ve­li­či­ne 14. Kod ova­kvih pe­ca­nja je ve­o­ma va­žno na­ći po­zi­ci­ju gde je du­bi­na jed­na­ka u li­ni­ji du­goj bar 15-20 m, po mo­guć­stvu i vi­še, a kad je reč o da­lji­ni na ko­joj će­mo pe­ca­ti – naj­bo­lje je ako plo­vak mo­že­mo da pla­si­ra­mo na li­ni­ju raz­gra­ni­če­nja (tj. »pre­la­ma­nja«) spo­ri­je pri­o­bal­ne stru­je i ma­ti­ce.

PO­SLE TRI­DE­SE­TAK MI­NU­TA IMAO sam pr­vu ri­bu na šta­pu i ko­ji se­kund na­kon što je za­gri­zla po spe­ci­fič­nom sam na­či­nu bor­be znao da je to krup­na mre­na. Za raz­li­ku od sko­ba­lja i plo­ti­ce, ko­ji to­kom bor­be br­zo me­nja­ju pra­vac i du­bi­nu, mre­na se spo­ro kre­će, stal­no se dr­že­ći dna. A kod pe­ca­nja mre­ne naj­vi­še vo­lim baš tu nje­nu sna­gu i bor­be­nost, bu­du­ći da sa ko­ma­di­ma od oko 2 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 543-)