Granica isplativosti

Odav­no je po­zna­to da na­ši su­do­vi na kra­đu ri­be uglav­nom gle­da­ju kao na si­tan pre­stup, pa taj vid kri­mi­na­la ta­ko i tre­ti­ra­ju, tj. po pra­vi­lu iz­ri­ču to­li­ko ma­le nov­ča­ne ka­zne da ih lo­po­vi naj­če­šće pla­ća­ju ni ne trep­nuv­ši. A ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca i ne zna da je ko­ri­sni­ci­ma i pra­vo­su­đu na ras­po­la­ga­nju još je­dan vid sank­ci­o­ni­sa­nja lo­po­vlu­ka na vo­da­ma, ko­ji bi znat­no vi­še »za­bo­leo« sve one ko­ji bi pa­li pod nje­gov udar

Jed­na od naj­tu­žni­jih pri­ča o na­šoj ri­bo­lo­vač­koj stvar­no­sti ko­ju sam čuo u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na je ona o stru­ja­ro­šu ko­ji je ne­ko­li­ko pu­ta hva­tan na de­lu i ka­žnja­van ta­ko ma­lim nov­ča­nim ka­zna­ma u od­no­su na svo­ju za­ra­du da je na­kon iz­ri­ca­nja jed­ne od pre­su­da pi­tao da li mo­že da pla­ti ne­ko­li­ko ka­zni una­pred da ne bi gu­bio dra­go­ce­no vre­me zbog sit­nih pa­ra. Bi­lo da je pot­pu­no isti­ni­ta ili ma­lo na­ki­će­na, ka­kve te pri­če če­sto ume­ju da bu­du, či­nje­ni­ca je da ona u do­broj me­ri osli­ka­va re­al­nost, tj. či­nje­ni­cu da se ri­bo­kra­đa na ve­li­ko u Sr­bi­ji is­pla­ti. Na­i­me, i ka­da se ri­bo­kra­di­ce na­đu pred su­dom, naj­če­šće im se su­di za pre­kr­šaj, a ne za kri­vič­no de­lo. A iako se za te­ške ob­li­ke kri­vo­lo­va po Kri­vič­nom za­ko­ni­ku Sr­bi­je mo­že iz­re­ći ka­zna do tri go­di­ne za­tvo­ra, bu­du­ći da ne­ma pro­pi­sa­ne mi­ni­mal­ne za­tvor­ske ka­zne ni za jed­no de­lo iz ove obla­sti, naj­če­šće se sve za­vr­ša­va nov­ča­nim ka­zna­ma, ko­je su prak­tič­no za­ne­mar­lji­ve čak i u od­no­su na mo­gu­ću do­bit sit­nih lo­po­va, a kod onih ko­ji kra­du na ve­li­ko iza­zi­va­ju pod­smeh, bu­du­ći da mal­te­ne ne do­se­žu ni do ni­voa ma­lo ve­ćeg ka­fan­skog ce­ha ka­da se sla­vi uspe­šna »ak­ci­ja«. Na sve to, na­rav­no, tre­ba do­da­ti i či­nje­ni­cu da lo­po­vi i te ka­ko do­bro zna­ju gde je ri­zik da se nji­ho­va ak­tiv­nost za­vr­ši hva­ta­njem i iz­vo­đe­njem pred sud ma­la ili ni­ka­kva, pa na tim te­re­ni­ma naj­vi­še i ope­ri­šu.

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca i ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja sma­tra da je ta­kva ka­zne­na po­li­ti­ka po­gre­šna, tj. da je sti­mu­la­tiv­na za lo­po­ve, i to u su­šti­ni je­ste tač­no. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je i da po­sto­ji je­dan me­ha­ni­zam ko­ji omo­gu­ća­va da se ri­bo­kra­di­ca­ma uhva­će­nim na de­lu do­bra­no is­pra­zne dže­po­vi – uko­li­ko se na­pra­vi va­lja­ni za­pi­snik i su­du pod­ne­se tu­žba u is­prav­noj for­mi. To je od­štet­ni zah­tev, ko­jim su pro­pi­sa­ne na­dok­na­de za sva­ku ne­le­gal­no uhva­će­nu ri­bu, a ko­ji se ko­ri­sni­ci­ma i te ka­ko is­pla­ti da pod­no­se, jer dok ceo iz­nos sva­ke do­su­đe­ne nov­ča­ne ka­zne ide u bu­džet dr­ža­ve, kom­ple­tan iz­nos do­su­đe­ne od­šte­te pri­pa­da ko­ri­sni­ku ri­bar­skog pod­ruč­ja.

A ko­li­ka od­šte­ta mo­že bi­ti, vi­di se i sa do­ku­men­ta či­ji fak­si­mil ob­ja­vlju­je­mo uz ovaj tekst – uko­li­ko bu­du osu­đe­ni za ne­za­ko­nit lov ri­be, 645.000 di­na­ra će sa­mo po osno­vu šte­te na­ne­te ri­bljem fon­du so­li­dar­no mo­ra­ti da pla­te dvo­ji­ca kri­vo­lo­va­ca ko­je su pre ne­što vi­še od me­sec da­na na Du­na­vu kod Groc­ke pri­pad­ni­ci be­o­grad­ske reč­ne po­li­ci­je uhva­ti­li u ne­le­gal­nom mre­ža­re­nju (bez do­zvo­le), na­šav­ši tom pri­li­kom u nji­ho­vom čam­cu 117 ke­či­ga, tri vre­te­na­ra i de­vet smu­đe­va. A na to tre­ba do­da­ti i sud­ske tro­ško­ve, te even­tu­al­nu nov­ča­nu ka­znu (ko­ja u ovom slu­ča­ju mo­že da bu­de i za­tvor­ska, s ob­zi­rom na okol­nost da od 129 ulo­vlje­nih ri­ba čak njih 120 pri­pa­da vr­sta­ma ko­je su na ce­loj te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je pod traj­nom za­šti­tom).

Po­sto­je, da­kle, re­al­ne šan­se da dvo­ji­cu Gro­ča­na mre­ža­re­nje ko­šta pre­ko 5.000 evra u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti, što je bez sum­nje tro­šak ko­ji bi ve­ći­nu ri­bo­kra­di­ca od­vra­tio... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 544-)