Jednostavnost protiv obilja

Ve­ći­ni sta­ri­jih pe­ca­ro­ša či­ni se da je ri­bo­lov ne­po­terb­no za­kom­pli­ko­van i da ima mno­go mi­sti­fi­ka­ci­ja i pre­te­ri­va­nja u po­gle­du po­treb­nog pri­bo­ra, si­ste­ma, pri­hra­na, ma­ma­ca u od­no­su na vre­me ka­da su oni po­či­nja­li i da bi se i da­nas mo­glo pe­ca­ti jed­na­ko uspe­šno bez ijed­ne no­vo­ta­ri­je iz po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Naš sa­rad­nik re­šio je da pro­ve­ri da li je to tač­no

Ide­ja da na­pi­šem ovaj tekst mi se već du­go mo­ta po gla­vi. Kao i ve­ći­na dru­gih ri­bo­lo­va­ca ko­ji ima­ju pre­ko 50 go­di­na (ma­kar to bi­lo i za ma­lo) i ja se ra­do se­ćam vre­me­na ka­da je po­nu­da pri­bo­ra u rad­nja­ma bi­la skrom­na i ka­da je u pe­ca­nju vla­da­la jed­no­stav­nost, a ono je bi­lo pre sve­ga za­ba­va, u ko­ju se išlo sa onim što se ima, i ni­smo ima­li do­ži­vljaj da nam bi­lo šta fa­li. Ali, sa dru­ge stra­ne, sve­stan sam da su pred­no­sti ko­je nam je mo­der­no do­ba u ri­bo­lo­vu do­ne­lo ogrom­ne. Obo­ža­vam ve­li­ke pro­dav­ni­ce pri­bo­ra i sa­ti pro­ve­de­ni u nji­ma či­ne mi se po­put mi­nu­ta, a sa ve­li­kim in­te­re­so­va­njem i en­tu­zi­ja­zmom pra­tim sve no­vo­ta­ri­je ko­je se na tr­ži­štu po­ja­vlju­ju i na­sto­jim da što vi­še njih is­pro­bam. Sve u sve­mu, ose­ćam se po­ma­lo kao dr Dže­kil i mi­ster Hajd, bu­du­ći da se u me­ni bo­re sta­ra i no­va ško­la, za­pra­vo dva de­la jed­ne ce­li­ne, ko­ji se upot­pu­nja­va­ju, i sva­ka či­ni da shva­tam i zna­čaj one dru­ge...

To me je i na­ve­lo da na­pra­vim je­dan ma­li eks­pe­ri­ment, ko­ji sam na­zvao »sta­ro pro­tiv no­vog«. Re­šio sam da na istom me­stu naj­pre pe­cam ne­ko­li­ko da­na po sta­rom, tj. ona­ko ka­ko smo ne­kad to či­ni­li mi po­ža­re­vač­ki klin­ci (a i mno­gi dru­gi), sa­mo sa osnov­nim stva­ri­ma, tj. prak­tič­no sa onim što se mo­glo ku­pi­ti u one tri »na­še« pro­dav­ni­ce, a da za­tim ne­ko­li­ko da­na lo­vim »po no­vom«, ona­ko ka­ko se sa­da pe­ca, sa svim i sva­čim što se mo­že ku­pi­ti u ve­li­kim »sto­ro­vi­ma«. Na­rav­no, s ob­zi­rom na ogra­ni­če­ne re­sur­se ko­je sam imao (uklju­ču­ju­ći i za­bra­nu na­pu­šta­nja me­sta bo­rav­ka u kra­ju u kom ži­vim, što mi je su­zi­lo iz­bor vo­da na ko­ji­ma bih uop­šte mo­gao da sve to ra­dim), ovo ni­je ozbi­ljan na­uč­ni eks­pe­ri­ment, ko­ji bi dao pre­ci­zan od­go­vor na pi­ta­nje po­sto­ji li raz­li­ka u efi­ka­sno­sti iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog i mo­der­nog pri­stu­pa i ako po­sto­ji ko­li­ka je, već pre ma­la za­ba­va ra­do­zna­log za­lju­blje­ni­ka u ri­bo­lov.

ME­STO KO­JE SAM ODA­BRAO za ovu igru je na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od mog sta­na i vr­lo do­bro ga po­zna­jem. Go­di­na­ma pe­cam na nje­mu, uglav­nom on­da ka­da imam sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti slo­bod­nog vre­me­na, pa mi se ne is­pla­ti da idem bi­lo gde da­lje. Ma­la re­ka je na tom me­stu ši­ro­ka dva­de­se­tak me­ta­ra i du­bo­ka do 2,5 m, a na po­zi­ci­ji ko­ju vo­lim, od­mah po iz­la­sku iz gra­da, na jed­nom pra­vom de­lu se tok ubr­za­va, ali sa ote­ža­njem od 40-50 g du­bin­ski si­stem sto­ji u me­stu. U ovom pe­ri­o­du (po­čet­kom apri­la) tu se mo­gu pe­ca­ti klen, le­pa bo­dor­ka i po­ko­ja mre­na. Taj po­tes je vr­lo zah­te­van, za­to što je sva ri­ba tu sa­mo u pro­la­zu, pa se de­ša­va da, pri­me­ra ra­di, za par sa­ti uhva­tim 5-6 mre­na ki­la­ši­ca, a da na­red­nog da­na do­đem mno­go sprem­ni­ji za njih i uve­ren da ću na­pu­ni­ti ču­var­ku, ali ne do­bi­jem ni­jed­nu mre­nu, već mi me­sto oku­pi­ra krup­na bo­dor­ka. Ako se 24 ča­sa ka­sni­je vra­tim sa ide­jom da baš nju lo­vim, ne­ret­ko je ne­ma ni od ko­ro­va, već se even­tu­al­no ja­vi po­ne­ki klen, a sle­de­ći put ne bu­de ni nje­ga, jer je ri­bu tu po svoj pri­li­ci ne­mo­gu­će za­dr­ža­ti, ko­ju god pri­ma­mu i na­čin nje­nog pla­si­ra­nja da pri­me­ni­mo i ko­li­ko god da hra­ni­mo. U naj­bo­ljem slu­ča­ju mo­že­mo ima­ti par »cu­go­va« u to­ku da­na, a ulov od de­se­tak ri­ba je vr­lo do­bar, po­što se la­ko mo­že osta­ti i bez upi­sa.

RE­ŠIO SAM DA NA »STA­RIN­SKI« na­čin pe­cam du­bin­kom, ko­ri­ste­ći od pri­bo­ra i ma­ma­ca sa­mo ono što je ne­kad mo­glo da se ku­pi, tj. da ne upo­tre­blja­vam ni hra­ni­li­ce, ni dru­ge fi­de­ra­ške ele­men­te si­ste­ma (kop­če za br­zu iz­me­nu, cev­či­ce, si­li­kon­ske sto­pe­re, gu­me...), kao ni bra­šna­stu pri­hra­nu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 530-)