Halapljivi usisivač magle

Ot­ka­ko su ri­bo­lov­ci spo­zna­li da se sve broj­ni­ji tol­sto­lo­bik mo­že sa­svim re­gu­lar­no ci­lja­no pe­ca­ti i da se još pri tom mo­že za ne­ko­li­ko sa­ti uhva­ti­ti i dvo­ci­fre­ni broj krup­nih ri­ba, ve­li­kom br­zi­nom se usa­vr­ša­va­ju svi seg­men­ti ta­kvog ri­bo­lo­va, a pre sve­ga dva ključ­na – pri­hra­na i si­ste­mi.

Sve­do­ci smo ve­li­ke eks­pan­zi­je tol­sto­lo­bi­ka u na­šim naj­ve­ćim rav­ni­čar­skim re­ka­ma, Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i Ve­li­koj Mo­ra­vi. Je­ste li se za­pi­ta­li za­što je ta­ko? Ni­je­dan ži­vi stvor ne­će se ma­sov­no raz­mno­ža­va­ti ta­mo gde mu uslo­vi ne od­go­va­ra­ju. Usa­mlje­ne slu­ča­je­ve mo­že­mo pri­pi­sa­ti bor­bi je­din­ke za op­sta­nak i pri­la­go­đa­va­nju ži­vot­noj sre­di­ni u ko­joj joj što­šta i ni­je  po­ta­man, ali eks­plo­ziv­na eks­pan­zi­ja či­ta­ve vr­ste uka­zu­je na to da joj uslo­vi u na­šim vo­da­ma i te ka­ko od­go­va­ra­ju. Ko­li­ko je me­ni po­zna­to, ni­je­dan od na­ših gra­do­va na oba­la­ma po­me­nu­tih re­ka ne­ma ade­kvat­ne pre­či­sta­če ot­pad­nih vo­da pre uli­va ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že u re­ku. Ne­zva­nič­no, sa­mo na pod­ruč­ju Be­o­gra­da ima pre­ko 80 uli­va ne­pre­či­šće­ne ka­na­li­za­ci­je u vo­do­to­ke. Ka­kve sad ima ve­ze tol­sto­lo­bik sa fe­kal­nim vo­da­ma ko­je do­spe­va­ju u re­ku? Pa ima! Tol­sto­lo­bik se hra­ni fi­to­plank­to­nom i zo­o­plank­to­nom, tj. ta­ko što usi­sa­va vo­du i fil­tri­ra je, za­dr­ža­va­ju­ći pri tom hran­lji­ve ma­te­ri­je. Ne­mi­nov­no je da ta­kvim na­či­nom is­hra­ne kroz škr­ge fil­tri­ra i fe­ka­li­ja­ma za­ga­đe­nu vo­du. Da li je ta vo­da po­sle nje­go­vog fil­tri­ra­nja bo­ljeg kva­li­te­ta, pi­ta­nje je za ozbilj­nu bi­o­lo­šku stu­di­ju, ali je či­nje­ni­ca da ovoj vr­sti uslo­vi kod nas od­go­va­ra­ju, če­mu po­go­du­je i glo­bal­no za­gre­va­nje, bu­du­ći da mu po ne­kim po­da­ci­ma za mrest tre­ba vo­da tem­pe­ra­tu­re od 27 ste­pe­ni, a ta­kvu sve če­šće ima­mo i u Du­na­vu, dok o pli­ćim i ma­njim re­ka­ma, po­put Sa­ve i Ve­li­ke Mo­ra­ve ne tre­ba ni pri­ča­ti.

Ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca mi­sli da se tol­sto­lo­bik ne mo­že uhva­ti­ti udi­com za usta, već sa­mo gra­bu­lja­njem ili mre­žom, jer ne je­de ni­ka­kav ma­mac ko­ji se mo­že sta­vi­ti na udi­cu. Ovaj se­ri­jal tek­sto­va je na­me­njen baš oni­ma ko­ji ži­ve u toj za­blu­di, bu­du­ći da se tol­sto­lo­bik i te ka­ko mo­že lo­vi­ti na sport­ski na­čin.

U RAZ­RA­DI TA­KVIH TEH­NI­KA pe­ca­nja naj­da­lje su oti­šli Ru­si, Ukra­jin­ci i Ma­đa­ri, dok u SAD, gde se ovaj do­šljak iz Azi­je ta­ko­đe mu­nje­vi­to ši­ri, tu ri­bu sma­tra­ju ko­ro­vom (kao i ša­ra­na, uosta­lom), i kad re­še da ga lo­ve, to ko­li­ko sam us­peo da sa­znam, naj­če­šće ra­de lu­kom i stre­lom (na na­čin pre­u­zet od In­di­ja­na­ca).

Da­kle, raz­mi­šljao ba­ću­ška ka­ko da uhva­ti ri­bu, ko­je ima pu­no a ne­će ni na je­dan uobi­ča­je­ni ma­mac. I pe­ca­ju­ći uz upo­tre­bu ma­ku­he (tra­di­ci­o­nal­ne pri­ma­me za be­lu ri­bu, ba­bu­šku i ša­ra­na, tj. bri­ket od po­ga­če ulja­ne re­pi­ce ili dru­gog uljem bo­ga­tog se­me­nja) po­čeo spo­ra­dič­no da hva­ta tol­sto­lo­bi­ka. Svoj­stvo ma­ku­he je da po­ste­pe­no ot­pu­šta če­sti­ce i mu­ti vo­du oko se­be. Ide­ja je ro­đe­na!

Put od ma­ku­he do na­men­ske hra­ne za tol­sto­lo­bi­ka bio je lo­gi­čan. Tre­ba­lo je na­pra­vi­ti pri­ma­mu ko­ja obil­no stva­ra »ma­glu«, tj. si­mu­li­ra oblak plank­to­na, i u nju sme­sti­ti udi­cu ko­ju će tol­sto­lo­bik usi­sa­ti usi­sa­va­ju­ći oblak.

DA­KLE, SU­ŠTI­NA JE DA JE PO­TREB­NO ne­što što će pra­vi­ti ma­glu. Jed­no­stav­no, zar ne? Ali tre­ba nam isto­vre­me­no ne­što što će hra­nu do­volj­no du­go dr­ža­ti na oku­pu, da se ne ras­pad­ne pre­br­zo. A taj od­nos sa­sto­ja­ka va­lja i me­đu­sob­no uskla­di­ti. Jer ako se hra­na br­zo pre­tvo­ri »u pe­peo i dim« (što bi rek’o Si­nan Sa­kić), udi­ca osta­je sa­ma, tj. ne­pri­vlač­na, a ako je hra­na pre­čvr­sta – ne­će bi­ti do­volj­ne za­mu­će­no­sti vo­de oko nje, pa ne­će­mo ni pri­vu­ći tol­sto­lo­bi­ka. Sad već vi­di­te da to što je tre­ba­lo ura­di­ti ni­je ta­ko jed­no­stav­no ka­ko se na pr­vi po­gled mo­glo uči­ni­ti. Ali ba­ću­ška je na­pra­vio sve­mir­ski brod, pa ni­je ni bi­lo sum­nje u to mo­že li da osmi­sli na­men­sku pri­hra­nu za pe­ca­nje! Si­gur­no je da je na tom pu­tu na­pra­vlje­no bez­broj po­gre­ša­ka, tj. da je is­pro­ba­no mno­go va­ri­jan­ti dok se eks­pe­ri­men­ti­sa­njem ni­je do­šlo do mno­gih raz­li­či­tih a de­lo­tvor­nih re­ce­pa­ta. Si­ro­ti­nja je sklo­na in­ven­tiv­no­sti, pa se svi sa­stoj­ci za ta­kvu vr­stu hra­ne mo­gu za ma­le pa­re na­ba­vi­ti u sva­koj iole snab­de­ve­ni­joj pro­dav­ni­ci ži­vot­nih na­mir­ni­ca.

Pre ne­go što se de­talj­ni­je po­sve­ti­mo hra­ni za pri­vla­če­nje i pe­ca­nje »de­be­lo­čel­ca« (na  ru­skom: »tol­stij« – de­be­li, de­be­lo; »lob« – če­lo; prim. aut.), po­za­ba­vi­će­mo se dve­ma teh­ni­ka­ma u ko­ji­ma se ona ko­ri­sti – du­bin­skom ri­bo­lo­vu i plov­ka­re­nju uz upo­tre­bu plo­va­ka ti­pa »ba­le­ri­na«, jer od to­ga ko­ju će­mo od njih dve pri­me­ni­ti za­vi­si i ko­je će­mo sa­stoj­ke upo­tre­bi­ti za pri­ma­mu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 530-)