Čitanje nevidljivih trzaja

Ve­ći­na fi­de­ra­ša ko­ri­sti ne­ki od to­nu­ćih naj­lo­na, jer ta­kva stru­na ima op­ti­mal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke za ri­bo­lov u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja. Ipak, po­sto­ji i jed­na u ko­joj je tan­ka upre­de­na stru­na mno­go bo­lje re­še­nje, uko­li­ko tom de­lu pri­bo­ra pri­la­go­di­mo osta­le ele­men­te i svoj pri­stup

Prem­da se mo­guć­nost ri­bo­lo­va na ve­li­kim da­lji­na­ma i na prak­tič­ki sva­koj du­bi­ni če­sto spo­mi­nju kao ve­li­ke pred­no­sti fi­der teh­ni­ke, kva­li­tet­no lo­vi­ti u uvje­ti­ma ko­ji spa­ja­ju ve­li­ku da­lji­nu i du­bi­nu ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no i mo­gli bi­smo se na­ći pred broj­nim pro­ble­mi­ma uko­li­ko ne oda­be­re­mo ade­kva­tan pri­bor i u pot­pu­no­sti se ne pri­pre­mi­mo za ta­kav ri­bo­lov. O če­mu je za­pra­vo ri­ječ? Već sa­mo za­ba­ci­va­nje pu­ne hra­ni­li­ce na da­lji­nu od pri­mje­ri­ce 60 me­ta­ra ili vi­še pred­sta­vlja za štap znat­no op­te­re­će­nje. Ja­sno je da on mo­ra bi­ti do­volj­no sna­žan za ta­kve iz­ba­ča­je, da bi ih mo­gao »od­ra­di­ti« bez pre­tje­ra­nog na­pre­za­nja, tj. ka­ko ni u jed­nom tre­nut­ku ne bi po­sto­ja­la mo­guć­nost nje­go­vog ošte­ći­va­nja ili lo­ma. Mo­ra­mo li pri­li­kom sva­kog za­ba­ci­va­nja raz­mi­šlja­ti ho­će li ga štap iz­dr­ža­ti, mo­že­mo za­bo­ra­vi­ti na ri­bo­lov! Na­mjer­no za­sad iz­bje­ga­vam spo­mi­nja­ti bi­lo ka­kve kon­kret­ne vri­jed­no­sti te­ži­ne ba­ca­nja fi­de­ra, nji­ho­ve du­lji­ne, kao i ukup­ne te­ži­ne te­re­ta (hra­ni­li­ce pu­ne hra­ne), ko­je su po­treb­ne da bi­smo si­gur­no i re­la­tiv­no la­ko za­ba­ci­li na spo­me­nu­tu da­lji­nu, jer to opet ovi­si o vi­še fak­to­ra. U sva­kom slu­ča­ju, fi­de­ri kra­ći od 3,6 m ne­će nam bi­ti od ko­ri­sti u lo­vu na ve­li­kim da­lji­na­ma, baš kao ni oni te­ži­ne ba­ca­nja ma­nje od 60 g. A svi­ma je, pret­po­sta­vljam, ja­sno da će­mo od dva šta­pa jed­na­ke te­ži­ne ba­ca­nja i iste ak­ci­je, a raz­li­či­te du­lji­ne, uvi­jek sa du­ljim lak­še i da­lje za­ba­ci­ti isti te­ret. Osim to­ga, sva­ki fi­der, neo­vi­sno o de­kla­ri­ra­noj te­ži­ni ba­ca­nja, ima ne­ku op­ti­mal­nu te­ži­nu te­re­ta sa ko­jom mo­že po­sti­ći naj­ve­će da­lji­ne, pa je ite­ka­ko po­želj­no po­zna­va­ti mo­guć­no­sti šta­pa ko­jim lo­vi­mo. Na­da­lje, tvr­đim, br­žim šta­po­vi­ma pro­gre­siv­ne ak­ci­je uvi­jek će­mo lak­še za­ba­ci­ti na ve­ću uda­lje­nost ne­go li mek­šim šta­po­vi­ma pa­ra­bo­lič­ne ak­ci­je, ko­ji su spo­ri­ji i lo­ši­je pre­no­se ener­gi­ju pri­li­kom za­ba­ci­va­nja. A mek­ši šta­po­vi su, po­red to­ga, i ne­pre­ci­zni­ji, što po­se­bi­ce do­la­zi do iz­ra­ža­ja ka­da se lo­vi na ve­li­kim dis­tan­ca­ma. Ta­ko do­la­zi­mo do pre­ci­zno­sti, ko­ja je je­dan od va­žni­jih fak­to­ra uspje­šno­sti ri­bo­lo­va fi­der teh­ni­kom. Za­ba­ci­va­ti stal­no u istu toč­ku na ve­li­koj uda­lje­no­sti ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no ni naj­si­gur­ni­joj fi­de­ra­škoj ru­ci, a sva­ko od­stu­pa­nje li­je­vo ili de­sno od za­mi­šlje­nog hra­ni­li­šta (pod­ra­zu­mi­je­va se da smo da­lji­nu od­re­di­li kli­pa­njem naj­lo­na na ro­li) uve­li­ke sma­nju­je vje­ro­jat­nost ulo­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 397-)