Tri za jednog

Me­đu na­šim va­ra­li­ča­ri­ma, smu­đa­ro­ši po svoj pri­li­ci obra­ća­ju da­le­ko naj­vi­še pa­žnje na iz­bor šta­pa ko­jim lo­ve. Mno­gi po­ku­ša­va­ju da svo­je ne­do­u­mi­ce re­še pro­u­ča­va­ju­ći sve ka­rak­te­ri­sti­ke blan­ko­va, a ni­je ma­li broj onih ko­ji sma­tra­ju da tre­ba ima­ti po­ve­li­ki ar­se­nal da bi se mo­glo ade­kvat­no pe­ca­ti u raz­li­či­tim uslo­vi­ma. Ka­ko iz ugla jed­nog od na­ših naj­i­sku­sni­jih blin­ke­ra­ša za­pra­vo sto­je stva­ri po ovom pi­ta­nju?

Šta­po­vi za ri­bo­lov su pro­ste alat­ke ko­ji­ma je jed­no­stav­no ru­ko­va­ti. Već po­sle ne­ko­li­ko od­la­za­ka na pe­ca­nje ve­ći­na po­čet­ni­ka štap sa­svim so­lid­no zna da ko­ri­sti, ali je za pot­pu­nu is­ko­ri­sti­vost nje­go­vih ka­rak­te­ri­sti­ka po­treb­no ma­lo zna­nja, is­ku­stva i ve­šti­ne. Da bi­smo iza­bra­li mo­del ko­ji u ce­lo­sti od­go­va­ra na­či­nu na ko­ji na­me­ra­va­mo da lo­vi­mo, po­treb­no je da po­zna­je­mo od­li­ke šta­po­va, uslo­ve u ko­ji­ma se oba­vlja ri­bo­lov, ka­ko se ri­ba na ko­ju ide­mo pe­ca i ko­je su nje­ne oso­bi­ne.

Ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je od­re­đu­ju na­me­nu šta­pa su: du­ži­na rad­nog de­la, te­ži­na, ba­cač­ka te­ži­na, ka­rak­te­ri­sti­ka sa­vi­tlji­vo­sti, br­zi­na vr­šnog de­la, ba­lans, du­ži­na i di­zajn ru­ko­hva­ta, po­lo­žaj i tip no­sa­ča če­kr­ka, te broj spro­vod­ni­ka, nji­hov ras­po­red i tip. Rob­na mar­ka, ma­te­ri­ja­li od ko­jih je iz­ra­đen štap, ko­zme­ti­ka i ce­na šta­pa su ne­bit­ni za ru­ko­va­nje istim, te ne­će bi­ti po­mi­nja­ni u ovom tek­stu. Ako se ne­ko pi­ta šta su mi »skri­vi­li« ma­te­ri­ja­li, od­go­vo­ri­ću pi­ta­njem: da li ne­ki vo­zač auto­mo­bi­la zna od ko­jih ma­te­ri­ja­la je iz­ra­đen klip mo­to­ra, ra­di­li­ca ili bre­ga­sta oso­vi­na? Ne­ma poj­ma i ne za­ni­ma ga. Ono što že­li i mo­ra da zna je­ste ko­ji je ni­vo po­u­zda­no­sti vo­zi­la, da li ono po ka­rak­te­ri­sti­ka­ma od­go­va­ra po­tre­ba­ma nje­ga kao ko­ri­sni­ka i da li je za­ga­ran­to­van de­kla­ri­sa­ni kva­li­tet. Ta­ko i ri­bo­lo­vac ne mo­ra da zna ko­mer­ci­jal­ni na­ziv ma­te­ri­ja­la od ko­jeg je iz­ra­đen blank šta­pa, struk­tu­ru vlak­na­stih slo­je­va kom­po­zi­ta, ot­por­ni mo­ment po­preč­nog pre­se­ka blan­ka i slič­ne stva­ri ko­je za ve­ći­nu ko­ri­sni­ka ne­ma­ju ni­ka­kvog zna­ča­ja.

KA­DA JE O ŠTA­PO­VI­MA ZA VA­RA­LI­ČA­RE­NJE SMU­ĐA REČ, nji­ho­ve ka­rak­te­ri­sti­ke tre­ba da bu­du pri­la­go­đe­ne uslo­vi­ma i na­či­nu lo­va na tu vr­stu ri­be. Pe­ca­nje smu­đa se ge­ne­ral­no mo­že svr­sta­ti u sred­nji ri­bo­lov, ali u za­vi­sno­sti od uslo­va na ri­bo­lov­nom me­stu, te me­to­da i teh­ni­ke ri­bo­lo­va, on mo­že bi­ti lak­ši i te­ži. Štap za lov smu­đa va­ra­li­com u svim kom­bi­na­ci­ja­ma uslo­va i na­či­na ri­bo­lo­va (tj. uni­ver­za­lan po na­me­ni) ne po­sto­ji, a ako bi­smo za sva­ku va­ri­jan­tu bi­ra­li onaj naj­pri­klad­ni­ji, tre­ba­lo bi ih ima­ti pet­na­e­stak. Na­rav­no, ni­ko nor­ma­lan ne mo­že pre­po­ru­či­ti to­li­ki broj šta­po­va za ri­bo­lov sa­mo jed­ne vr­ste ri­be, ali se uz ne­ke mi­ni­mal­ne kom­pro­mi­se, ako se mak­si­mal­no is­ko­ri­ste do­bro oda­bra­ni mo­de­li, go­to­vo sve mo­že od­ra­di­ti sa tri šta­pa raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka.

Ka­ko ih iza­bra­ti? Va­ra­li­čar­ski štap u sva­kom slu­ča­ju tre­ba da bu­de la­gan i po­uz­dan. Smuđ je ri­ba ko­ja je če­sto ak­tiv­na u de­fi­ni­sa­nim in­ter­va­li­ma i ne po­sto­ji po­tre­ba da se lo­vi po ceo dan kao dru­ge gra­blji­vi­ce, iz­u­zev u re­đim slu­ča­je­vi­ma, u ko­ji­ma su cu­go­vi raz­vu­če­ni na vi­še sa­ti. A sa lak­šim šta­pom za­mor se svo­di na mi­ni­mum. Ba­lans šta­pa, kao po­ten­ci­jal­ni fak­tor za­mo­ra, je­ste bi­tan ali ga ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca pro­ce­nju­je na po­gre­šan na­čin. Po­sta­vlja­njem ka­ži­pr­sta na blank iz­nad če­kr­ka vr­ši se pro­ce­na me­sta te­ži­šta i ako je ono bli­že če­kr­ku ba­lans je na­vod­no do­bar. Me­đu­tim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 397-)