Od singla do meduze

Ne tre­ba da ima­mo mno­go ri­bo­lo­vač­kog is­ku­stva da bi­smo zna­li da po­sto­je ma­li, sred­nje ve­li­ki i ve­li­ki mam­ci. Za njih se opre­de­lju­je­mo pre sve­ga za­vi­sno od ve­li­či­ne ri­be ko­ju u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji oče­ku­je­mo. Ali mno­ge ko­le­ge gu­be iz vi­da da je ve­o­ma če­sto na­čin po­sta­vlja­nja mam­ca jed­na­ko bi­tan fak­tor nje­go­ve pri­vlač­no­sti kao i vr­sta i ve­li­či­na na udi­ci po­nu­đe­nog za­lo­ga­ja, pa ih na tu či­nje­ni­cu vre­di po­vre­me­no podsetiti...

Mam­ci su je­dan od ključ­nih či­ni­la­ca uspe­ha u re­kre­a­tiv­nom i tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu. Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­voj ra­zno­vr­sno­sti i či­nje­ni­ci da su sko­ro sve tzv. mir­ne ri­be sva­što­je­di (ko­ji prak­tič­no pod­jed­na­ko ra­do uzi­ma­ju hra­nu i bilj­nog i ži­vo­tinj­skog po­re­kla) po­sto­ji bez­broj na­či­na da se oni kom­bi­nu­ju i ko­ri­ste. Ovo­ga pu­ta po­za­ba­vi­će­mo se ti­me ka­ko ih mo­že­mo ka­či­ti na udi­cu  i ko­li­ki bi tre­ba­lo da bu­du za se­lek­tiv­no pe­ca­nje ri­ba ra­znih ve­li­či­na (pre sve­ga iz ugla fi­der ri­bo­lo­va, prem­da sko­ro sve što će bi­ti na­pi­sa­no va­ži i za pe­ca­nja na plo­vak i kla­sič­nu du­bin­ku). Ova pi­ta­nja vr­lo su bit­na, a za­ne­ma­re­na, jer ih ri­bo­lov­ci uglav­nom ola­ko shva­ta­ju, pa če­sto ni­su ni sve­sni da su mo­gli da pro­đu mno­go bo­lje da su sa­mo ma­lo pro­me­ni­li pri­stup, tj. pri­la­go­di­li ga okol­no­sti­ma i po­na­ša­nju ri­be

»SO­LO« ILI »SINGL« po­stav­ka, tj. ka­če­nje sa­mo jed­nog mam­ca oda­bra­ne vr­ste na udi­cu, naj­pri­rod­ni­ja je uto­li­ko što u pri­ro­di ri­ba naj­če­šće hra­nu na­la­zi u ta­kvom ob­li­ku, pa joj je to naj­ma­nje sum­nji­vo. Naj­če­šće pri­me­nu na­la­zi u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne (tj. od kra­ja je­se­ni pa ne­gde do po­čet­ka ka­len­dar­skog pro­le­ća), ali i po ve­li­kim vru­ći­na­ma i pri ve­ćim ko­le­ba­nji­ma vo­do­sta­ja, tj. u svim uslo­vi­ma ka­da je ri­ba sla­bo ak­tiv­na.

Po­je­di­nač­ni mam­ci mo­gu se ka­či­ti za sam kraj, po sre­di­ni ili šni­ra­njem. Ma­nji se ko­ri­ste ce­li, a ve­ći, po­put gli­sta, mo­gu se i se­ći na sit­ni­je ko­ma­de (ve­ro­va­li ili ne, ne­ki fi­de­ra­ši u naj­ek­strem­ni­jim zim­skim uslo­vi­ma skal­pe­lom se­ku i me­sne cr­ve na­po­la, ka­da im se či­ni da je ri­bi i je­dan ce­li cr­vić pre­ve­li­ki za­lo­gaj, i tvr­de da to ne­ka­da po­ma­že da se ulo­vi ko­ja je­din­ka vi­še – prim. ur.). Naj­pro­vo­ka­tiv­ni­ji je ma­mac ko­ji se ka­či za sam kraj, jer ta­ko naj­pri­rod­ni­je de­lu­je i du­go osta­je u ži­vo­tu, ali je ma­na ta­kve pre­zen­ta­ci­je to što sit­na ri­ba zna br­zo da na­sr­ne na ta­kav za­lo­gaj i ski­ne ga sa udi­ce pre ne­go što ne­ka ve­ća do­đe do nje­ga. Na ovaj na­čin uglav­nom se po­sta­vlja­ju lar­va (ver de vaz), pin­ki cr­vi, be­li i obo­je­ni me­sni cr­vi, ka­ste­ri (ča­u­re), gli­ste i sit­ni­je ku­va­no zr­ne­vlje.

DU­PLI (ENG. »DABL«/»DO­U­BLE«) ili »ste­reo« ma­mac – kao što i na­ziv ka­že – je­su za­pra­vo dva mam­ca iste vr­ste na udi­ci. To je če­sto se­lek­tiv­no re­še­nje, u smi­slu da do­no­si krup­ni­je ri­be od onih ko­je se lo­ve na isti ta­kav sa­mo po­je­di­nač­ni ma­mac. U re­kre­a­tiv­nom i tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu se pod­jed­na­ko če­sto ko­ri­sti ova va­ri­jan­ta pre­zen­ta­ci­je, pri če­mu mo­že­mo na sve mo­gu­će na­či­ne kom­bi­no­va­ti sva tri go­re­po­me­nu­ta vi­da ka­če­nja (obra­ti­te pa­žnju na mam­ce na­kon ulo­va ili pro­ma­še­nog tr­za­ja, jer će­te ne­ka­da pri­me­ti­ti da ri­ba ra­di­je na­pa­da ma­mac oka­čen na je­dan na­čin – npr. onaj ko­ji slo­bod­no vi­si ili onaj ko­ji je »na­šni­ran«, pa pre­la­ze­ći u pot­pu­no­sti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 524-)