Podrhtavanje u dubini

Ako se va­ra­li­ča­ri ko­ji pre­te­žno lo­ve smu­đa u ne­če­mu sko­ro bez iz­u­zet­ka sla­žu, on­da je to uve­re­nje da se ta ri­ba na vo­ble­re lo­vi to­kom pro­le­ća, le­ta i pr­vog de­la je­se­ni, dok su ka­sna je­sen i zi­ma re­zer­vi­sa­ni za va­ra­li­ce od si­li­ko­na i me­ke gu­me, ko­je se mo­gu sa­svim spo­ro vo­di­ti pri dnu. Ma­lo je onih ko­ji vo­ble­re ba­ca­ju i u ovom de­lu se­zo­ne, iako nji­ho­vi re­zul­ta­ti go­vo­re da to i te ka­ko ima smi­sla

Mno­gi lju­bi­te­lji va­ra­li­ča­re­nja smu­đa ma­lo u ša­li, ali znat­no vi­še u zbi­lji, ka­žu da je naj­bo­lje do­ba za lov nji­ma omi­lje­ne vr­ste ono ka­da su ri­bo­lov­ci­ma no­se­vi cr­ve­ni, na­rav­no od zi­me. Ne tre­ba, me­đu­tim, to shva­ti­ti kao da je sa­da la­ko na­pe­ca­ti se jed­ne od naj­ce­nje­ni­jih grablji­vi­ca. Upra­vo je obr­nu­to – u ovom pe­ri­o­du su udar­ci ret­ki, a ima i da­na ka­da se za ne­ko­li­ko sa­ti ba­ca­nja ne de­si baš ni­šta, ali su za­to ri­be po pra­vi­lu krup­ne i ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no da se uhva­ti i ka­pi­ta­lac. No da bi se »sta­kle­no­o­ki« uspe­šno lo­vio u ve­o­ma hlad­noj vo­di i na tem­pe­ra­tu­ra­ma va­zdu­ha ko­je su če­sto oko nu­le, pa i ni­že, po­treb­no je ve­o­ma do­bro ko­ri­sti­ti kra­tak dan i što pre pro­na­ći me­sto na ko­me se na­la­zi ne­ki smuđ ras­po­lo­žen za je­lo, po­go­di­ti pe­riod ka­da se hra­ni i spu­sti­ti mu pred nos va­ra­li­cu ko­joj ne­će mo­ći da odo­li. Već po­čet­kom de­cem­bra ve­ći­na va­ra­li­ča­ra od­la­že ku­ti­je sa vo­ble­ri­ma, ko­ji­ma će se vra­ti­ti tek u ma­ju, po­sle lo­vo­sta­ja, a do za­bra­ne ko­ri­ste si­li­kon­ce, i to ve­ći­nom one od iz­ra­zi­to me­ke gu­me, ko­ji vi­bri­ra­ju i pri naj­spo­ri­jem vo­đe­nju, tj. i on­da ka­da ih u iole ja­čoj stru­ji dr­ži­mo u me­stu. Po­čet­kom ove go­di­ne, me­đu­tim, uslo­vi ni­su bi­li ti­pič­no zim­ski jer su i Du­nav i dru­ge rav­ni­čar­ske re­ke nat­pro­seč­no vi­so­ki i za­mu­će­ni zbog neo­če­ki­va­no obil­nih pa­da­vi­na ši­rom Evro­pe, pa i kod nas. U ta­kvim okol­no­sti­ma mo­glo se lo­vi­ti i ne­što kru­ćim gu­ma­ma, ali i vo­ble­ri­ma, što sam ja i is­ko­ri­stio da va­ra­li­ča­rim na je­dan od omi­lje­nih na­či­na.

JA SAM, NA­I­ME, JE­DAN OD ONIH ma­lo­broj­nih blin­ke­ra­ša ko­ji smu­đa zi­mi po­seb­no ra­do lo­ve baš na du­bo­ko­ro­ne­će vo­ble­re – po mom mi­šlje­nju od­li­čan iz­bor za lov krup­nih ri­ba, ko­je ni­su pre­vi­še za­in­te­re­so­va­ne za jur­nja­vu, ali su i te ka­ko volj­ne da sa ma­lo tru­da do­đu do po­ve­ćeg ple­na, ko­jim će za du­že vre­me na­mi­ri­ti po­tre­be za ka­lo­ri­ja­ma.

Vi­sok vo­do­staj Du­na­va, ko­ji je po­čet­kom ja­nu­a­ra bio i mu­tan i brz, išli su mi na ru­ku jer je smuđ bio pro­sto pri­mo­ran da se pri­mak­ne oba­li i po­tra­ži za­klon od ja­ke stru­je, u ko­joj bi mo­rao da tro­ši mno­go ener­gi­je sa­mo da bi se odr­žao u me­stu, a pri tom mu je ve­o­ma te­ško da do­đe do ko­li­či­ne hra­ne do­volj­ne da ve­li­ki utro­šak na­dok­na­di. Pre ne­go što sam kre­nuo da ga tra­žim, ura­dio sam ono što i ina­če či­nim – po­ku­šao sam da u gla­vi do de­ta­lja za­mi­slim tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju iz smu­đe­vog ugla i da ta­ko do­đem do do­bit­ne kom­bi­na­ci­je, tj. da u skla­du sa kon­kret­nim uslo­vi­ma od­re­dim na ka­kvim me­sti­ma tre­ba da ga tra­žim, na ko­joj du­bi­ni, ko­li­ko ve­li­kim va­ra­li­ca­ma, u ko­jim de­ko­ri­ma i ka­kve vi­bra­ci­je. Is­ku­stvo mi je go­vo­ri­lo da će pra­vi iz­bor bi­ti vo­bler u dre­ča­vom de­ko­ru, ko­ji će ri­ba mo­ći da pri­me­ti i u uslo­vi­ma vr­lo sla­be vi­dlji­vo­sti, u ka­kvim će joj po­mo­ći i vr­lo gla­sna »zveč­ka«. I po­ka­za­lo se da ni­sam po­gre­šio, jer sam us­peo da otvo­rim se­zo­nu ulo­vom le­pe ri­be... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 524-)