Beogradske brancindžije

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca iz Sr­bi­je ko­ri­sti go­di­šnje od­mo­re, ali i po­volj­ne ce­ne u pred­se­zo­ni i post­se­zo­ni da se oku­ša u ri­bo­lo­vu na mo­ru. Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je su se uve­ri­le da se mo­že so­lid­no lo­vi­ti i na ne­po­zna­tom te­re­nu, čak i uz ri­bu ko­ja ni­je na­ro­či­to ras­po­lo­že­na za je­lo, a nji­ho­va is­ku­stva sva­ka­ko će bi­ti od ko­ri­sti mno­gim ko­le­ga­ma ko­je će na­red­nih me­se­ci ići u istom prav­cu

Tim Be­o­grad­skih bu­cov­dži­ja u ko­jem su bi­li Pe­đa, Igor, Vla­da i autor ovog tek­sta pro­veo je po­čet­kom ju­na pro­du­že­ni vi­kend na ostr­vu Evi­ja u ci­lja­nom lo­vu bran­ci­na vo­ble­ri­ma. Evi­ja je po­sled­njih go­di­na sve po­pu­lar­ni­ja me­đu srp­skim tu­ri­sti­ma, a i sa­da smo za­te­kli vi­še na­ših pe­ca­ro­ša, ko­ji su uglav­nom lo­vi­li na plo­vak i kla­sič­nom du­bin­skom me­to­dom. Tek po­ne­ko od njih blin­ke­ri­sao je uz po­moć va­ser-ku­gli ili zbi­ro­li­na i raz­li­či­tih ma­njih si­li­ko­na­ca. Pe­đa je na ovom ostr­vu već imao le­pa is­ku­stva u lo­vu bran­ci­na, šnju­re­va, igli­ca i pir­ki, pa smo pro­bra­li od­go­va­ra­ju­će vo­ble­re i po­vr­šin­ce i uži­va­li u mor­skom va­ra­li­ča­re­nju sa oba­le, ko­je od ri­bo­lov­ca tra­ži upor­nost i iz­i­sku­je če­ste pro­me­ne me­sta, va­ra­li­ca i teh­ni­ka nji­ho­vog po­vla­če­nja.

VRE­MEN­SKA PROG­NO­ZA IŠLA nam je na ru­ku: me­te­o­ro­lo­zi su na­ja­vlji­va­li tem­pe­ra­tu­re od oko 23-25 ste­pe­ni, sa­mo sa vre­li­jom su­bo­tom, te sme­nu sun­ca, obla­ka i ki­še. Upra­vo ta­kvo vre­me je i bi­lo. Ve­tar je če­sto me­njao smer i ja­či­nu, a mi smo tra­ži­li po­zi­ci­je na ko­ji­ma će nam du­va­ti u le­đa i bi­ti sa­ve­znik pri što da­ljem iz­ba­ci­va­nju vo­ble­ra. Svi Pe­đi­ni sa­ve­ti po­ka­za­li su se kao tač­ni: bran­ci­ni ov­de za­i­sta ni­su re­a­go­va­li na vo­ble­re ve­će od 11 cm, ko­je sam ja do sa­da ba­cao na grč­kim te­re­ni­ma, kao što je i na­ša upor­nost u ba­ca­nju raz­li­či­tih ja­pan­skih i Ra­pa­li­nih po­vr­ši­na­ca osta­la bez ika­kvog re­zul­ta­ta. Mo­ram pri­zna­ti da me je za­ču­di­lo i jed­no i dru­go. Za­ba­ci­va­li smo za­to raz­li­či­te vo­ble­re mi­nou (iz­du­že­nog) ob­li­ka do 9 cm du­ži­ne, po­god­ne za tvič teh­ni­ku (sa ma­lom pak­tom) i što te­že (obič­no sa ote­ža­njem u te­lu), jer su bran­ci­ni bi­li ve­o­ma opre­zni i uda­ra­li da­le­ko od oba­le, na »pr­vo ili dru­go mo­ta­nje«, ka­ko to obič­no blin­ke­ra­ši ka­žu. Sa­mo je po­sle ki­še pra­će­ne ja­kim ve­trom, ka­da se mo­re pri oba­li za­mu­ti­lo, bran­cin pri­šao oba­li pa smo u ve­čer­njem cu­gu ima­li vi­še uda­ra­ca i go­to­vo pri va­đe­nju vo­ble­ra, na te­re­nu sa ste­no­vi­tim dnom ko­ji smo za tu pri­li­ku po­seb­no oda­bra­li.

BRAN­CIN JE RA­DIO sla­bi­je od oče­ki­va­nog. Pe­đa je, na­i­me, pret­hod­na dva le­ta u ju­lu ne­u­po­re­di­vo bo­lje lo­vio. Da je ju­li bo­lji od ju­na za blin­ke­ri­sa­nje bran­ci­na sa oba­le po­tvr­dio nam je i lo­kal­ni ri­bo­lo­vac Jor­gos, ko­ji nam je po­seb­no pre­po­ru­čio sep­tem­bar, ok­to­bar i no­vem­bar kao naj­bo­lji pe­riod za ovaj tip ri­bo­lo­va.

Pa ipak, ni­je bi­lo ju­tar­njeg ili pred­ve­čer­njeg iz­la­ska na vo­du bez bran­ci­no­ve ak­tiv­no­sti. Sa­mo je­dan ulo­vlje­ni bran­cin, i to pre­va­ren još po da­nu na vo­bler Yo-Zu­ri Crystal Min­now, imao je 350 gra­ma, dok su svi osta­li, upe­ca­ni u uslo­vi­ma sma­nje­ne vi­dlji­vo­sti, te­ži­li iz­me­đu 0,5 i 1 kg. Krup­ni­ji pri­mer­ci sjaj­no su se bo­ri­li, a pri za­ma­ra­nju jed­nog od njih pri­me­tio sam pod lam­pa­ma još tri bran­ci­na iste ve­li­či­ne ko­ji su ga pra­ti­li – dva ne­po­sred­no iza i jed­nog ko­ji je sve po­sma­trao sa stra­ne, sa uda­lje­no­sti od oko dva me­tra.

Bran­ci­ni su, oče­ki­va­no, bi­li pot­pu­no ne­za­in­te­re­so­va­ni za sa­svim »rav­no« po­vla­če­nje, ali je »sec­ka­nje« vo­ble­ra pri vo­đe­nju mo­ra­lo bi­ti ma­lo bla­že, ne sa­svim ja­ko i od­seč­no. Ista teh­ni­ka pri­vla­či­la je još sa­mo jed­nu gra­blji­vi­cu – šnju­ra. Ova le­pa ri­ba uda­ra­la je na na­še vo­ble­re i po sa­mo­me mra­ku, ali če­šće po sva­nja­va­nju i pred su­mrak. Iako ni­je pre­sna­žan bo­rac, šnjur ide u ja­tu i le­po uda­ra na va­ra­li­cu, pa lov ove gra­blji­vi­ce sa­svim la­kim pri­bo­rom pru­ža pra­vo za­do­volj­stvo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 482-)