Dobre i loše vibracije

Ka­da bi po­sto­ja­li ve­štač­ki mam­ci ko­ji su ne­spor­no naj­lov­ni­ji za po­je­di­ne gra­blji­vi­ce u svim si­tu­a­ci­ja­ma, ri­bo­lov bi bez ika­kve sum­nje bio ma­nje in­te­re­san­tan i iza­zo­van. No, na efi­ka­snost va­ra­li­ca uti­če mno­go fak­to­ra, pa na pi­ta­nje ko­ji tre­ba pri­me­ni­ti u od­re­đe­nim uslo­vi­ma, za kon­kret­nu vr­stu ri­be, naj­če­šće ni­je ni­ma­lo la­ko da­ti kon­kre­tan od­go­vor. Ipak, ne­ke smer­ni­ce mo­gu­će je da­ti, na osno­vu vi­še­go­di­šnjeg is­ku­stva sa vo­de i ana­li­zi­ra­nja hi­lja­da iz­la­za­ka

Če­sto mo­že­mo ču­ti od ko­le­ga va­ra­li­ča­ra da ne­ka va­ra­li­ca ima iz­van­red­nu vi­bra­ci­ju i da je iz­u­zet­no lov­na, dok dru­ga slič­na njoj ne do­no­si ri­bu, po nji­ho­vom mi­šlje­nju za­to što ne vi­bri­ra iza­zov­no. Nor­mal­no je za­pi­ta­ti se ko­ja je to vi­bra­ci­ja do­bra, a ko­ja lo­ša, šta ih od­li­ku­je i raz­li­ku­je, te ka­kva iri­ti­ra ko­ju ri­bu i u ko­jim si­tu­a­ci­ja­ma.

Vi­bra­ci­ja ni­je je­di­na oso­bi­na va­ra­li­ce i uspe­šnost u ri­bo­lo­vu ne za­vi­si is­klju­či­vo od nje, ali po­sto­ji ve­za iz­me­đu ni­voa iri­ta­ci­je ko­ji se po­sti­že ne­kim ti­pom va­ra­li­ce, vr­ste ri­be i nje­nog tre­nut­nog ras­po­lo­že­nja, kao i uslo­va u ko­ji­ma se va­ra­li­ca ko­ri­sti.

Mno­gi mo­de­li ve­štač­kih ma­ma­ca uop­šte ne­ma­ju vi­bra­ci­ju ali su ipak lov­ni. U njih se ži­vah­nost uno­si br­žim ili spo­rim po­kre­ti­ma šta­pa, krat­kim ili du­žim po­te­zi­ma, pa­u­za­ma, a ra­de i već ti­me što to­nu ili iz­ra­nja­nju... Ne­kim gra­blji­vi­ca­ma su si­lu­e­ta ple­na i po­kret do­volj­ni za na­pad. Me­đu­tim, ni­je ta­ko uvek i kod svih pre­da­to­ra. Ras­po­lo­že­nje za na­pad mo­že bi­ti ta­kvo da ni­jan­se bu­du pre­sud­ne.

AKO PO­SMA­TRA­MO va­ra­li­ce ko­je pro­iz­vo­de vi­bra­ci­ju po­vla­če­njem kroz vo­du, pr­vo što će­mo uoči­ti je­ste da one, za­vi­sno od ti­pa, či­ne to na raz­li­či­te na­či­ne. Spi­ne­ri (lep­ti­ri i spi­ner­bej­to­vi) i već sko­ro sa­svim za­bo­ra­vlje­ni tur­ble­ri pro­iz­vo­de je ro­ta­ci­jom (okre­ta­njem oko svo­je uz­du­žne ose), a ka­ši­ka­ste va­ra­li­ce le­lu­ja­njem i tek po­ko­jim obr­tom oko uz­du­žne ose (i to po pra­vi­lu sa­mo ako ih br­zo po­vla­či­mo). Vo­ble­ri i gla­vi­nja­re osci­lu­ju te­lom, a dži­go­vi ti­pa šed i tvi­ster pre­te­žno rep­nim de­lom, ali po­je­di­ni mo­de­li ra­de i ce­lim te­lom (na­ro­či­to oni »gra­nič­ni«, ko­ji su za­pra­vo svim­bej­ti, tj. va­ra­li­ce ko­je naj­bo­lje ra­de pri rav­no­mer­nom vo­đe­nju i pr­ven­stve­no su na­me­nje­ne lo­vu štu­ke i so­ma, ali da­ju i ba­sa, smu­đa, bu­co­va i raz­ne mor­ske gra­blji­vi­ce – prim. ur.).

OSIM NA­ČI­NA NA KO­JI vi­bra­ci­ja na­sta­je, ona se raz­li­ku­je i po vi­si­ni fre­kven­ci­je i am­pli­tu­di osci­la­ci­je. Sve na­ve­de­ne raz­li­ke uti­ču na spe­ci­fi­čan eho ko­ji va­ra­li­ce stva­ra­ju kre­ta­njem kroz vo­du i trag vr­tlo­že­nja ko­ji osta­vlja­ju za so­bom. Ri­ba taj po­kret, eho i trag u vo­di re­gi­stru­je ču­li­ma i na njih re­a­gu­je na na­ma uglav­nom po­znat na­čin. Na­rav­no, ni­ka­da ne­će­mo u pot­pu­no­sti zna­ti ka­kva je tač­no ri­blja per­cep­ci­ja na­šeg mam­ca, ali is­ku­stvo nas upu­ću­je na od­re­đe­ne re­ak­ci­je pre­da­to­ra u od­no­su na ono što im nu­di­mo, u za­vi­sno­sti od uslo­va u ko­ji­ma to či­ni­mo.

Na osno­vu sve­ga po­me­nu­tog, mo­že­mo za­klju­či­ti da je za iz­bor vi­bra­ci­je va­ra­li­ce klju­čan od­nos oso­bi­na ri­blje vr­ste ko­ju lo­vi­mo, uslo­va ri­bo­lo­va i teh­nič­kih ka­rak­te­ri­sti­ka va­ra­li­ce. A da bi­smo u prak­si ta tri fak­to­ra uspe­šno po­ve­za­li, mo­ra­mo do­bro po­zna­va­ti sva­ki od njih po­seb­no.

U slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu naj­če­šća me­ta va­ra­li­ča­ra su če­ti­ri pre­da­to­ra: štu­ka, som, smuđ i bu­cov. Sva­ka od ovih gra­blji­vi­ca ima spe­ci­fič­no sta­ni­šte i po­na­ša­nje, kao i uslo­ve u ko­ji­ma naj­ak­tiv­ni­je lo­vi.

ŠTU­KA PRE­TE­ŽNO NA­SE­LJA­VA plit­ke i bi­stri­je vo­de spo­ri­jeg to­ka i pri­li­kom lo­va se pr­ven­stve­no osla­nja na do­bar vid pri dnev­nom sve­tlu. Ima naj­ve­ći »ko­e­fi­ci­jent pro­ždr­lji­vo­sti« od svih pre­da­to­ra, od­no­sno »naj­kra­ći fi­tilj« za na­pad na plen, i kao ta­kva je naj­ma­nje iz­bir­lji­va ka­da je vr­sta va­ra­li­ce u pi­ta­nju. Bu­du­ći da bo­ra­vi pre­te­žno u plit­koj vo­di, lo­ci­ra­na je ta­ko da je do­stup­na va­ra­li­ca­ma ve­ći­ne ti­po­va. Ve­li­či­na ko­ju do­sti­že i ni­vo agre­siv­no­sti u lo­vu je od­re­đu­ju kao gra­blji­vi­cu ko­ja na­pa­da ve­će ve­štač­ke mam­ce. Ve­li­ka va­ra­li­ca stva­ra ve­ći ot­por po­vla­če­nju kroz vo­du, usled če­ga je am­pli­tu­da vi­bra­ci­je ve­ća, a ti­me i uče­sta­lost osci­la­ci­je ili ro­ta­ci­je ni­ža. Iz ovo­ga se ja­sno mo­že za­klju­či­ti da za ri­bo­lov štu­ke tre­ba ko­ri­sti­ti »buč­ni­ju« va­ra­li­cu, iz­ra­že­ne i la­ko uoč­lji­ve vi­bra­ci­je, na­ro­či­to u za­mu­će­noj vo­di i pri lo­šem sve­tlu. Iz­u­zet­no, u hlad­ni­joj i bi­stri­joj vo­di ili u pe­ri­o­di­ma ni­že ak­tiv­no­sti, tre­ba joj po­nu­di­ti vi­zu­el­no i aku­stič­no ma­nje upa­dlji­vu va­ra­li­cu, i to naj­spo­ri­jom pre­zen­ta­ci­jom. Tri­ko­vi ko­je ko­ri­sti­mo da pre­va­ri­mo ma­nje pri­mer­ke u pri­o­ba­lju br­zim po­vla­če­njem ma­njeg spi­ne­ra ili tvi­ste­ra ni­su do­bit­na kom­bi­na­ci­ja za krup­ni­ju štu­ku, ko­ja ra­di­je na­pa­da »ma­sni­ji« plen, tj. ve­ći i spo­ri­ji.

KAD JU­RI­MO SO­MA va­ra­li­com, de­ša­va se jed­na pri­vid­na ne­lo­gič­nost... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 482-)