Iako ovaj va­ra­li­ča­rac ima mno­ge od stan­dard­nih ka­rak­te­ri­sti­ka pro­iz­vo­da re­no­mi­ra­ne fir­me Hardy, ve­ći­na lju­bi­te­lja vr­hun­skog pri­bo­ra pre sve­ga će ga pam­ti­ti po to­me što je bio po­sled­nji štap ko­ji je pod ime­nom ku­će iz Aln­vi­ka na­pra­vljen u ma­tič­noj ze­mlji.

Ve­ći­na onih ko­ji ni­kad ni­su bi­li na ne­kom rib­njač­kom je­ze­ru sma­tra da za pe­ca­nje na ta­kvim vo­da­ma ni­su po­treb­ni ni­ka­kvo zna­nje ni­ ve­šti­na, te da sa­ma ku­po­vi­na dnev­ne do­zvo­le i odva­ja­nje ne­ko­li­ko sa­ti ga­ran­tu­ju ulov od bar ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­la ri­be. Uop­šte, me­đu­tim, ni­je ta­ko – i naj­bo­lji ri­bo­lov­ci če­sto mo­ra­ju po­šte­no da se pri­pre­me i na­ra­de ne bi li na­pu­ni­li ču­var­ku

Mno­gi slat­ko­vod­ni ri­bo­lov­ci, zbog manj­ka is­ku­stva i in­for­ma­ci­ja, to­kom go­di­šnjeg od­mo­ra na mo­ru ni ne po­ku­ša­va­ju da pe­ca­ju ili se za­do­vo­lja­va­ju lo­vom sit­ne ri­be na pri­rod­ne mam­ce. Me­đu­tim, i to­kom naj­to­pli­jeg de­la go­di­ne i u vre­me naj­ve­ćih gu­žvi, mo­gu­će je na va­ra­li­cu hva­ta­ti raz­ne mor­ske gra­blji­vi­ce i na­u­ži­va­ti se, a pri tom se ne od­re­ći uobi­ča­je­nih tu­ri­stič­kih ak­tiv­no­sti

Mno­gi va­ra­li­ča­ri ko­ji ne lo­ve bu­co­va pot­ce­nju­ju je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ša­ran­skim ri­ba­ma. Oni ko­ji uži­va­ju u nad­me­ta­nju sa njim zna­ju ko­li­ko ume da bu­de opre­zan, ću­dljiv i ne­pred­vi­dljiv, a svoj pri­stup naj­ve­ćim de­lom ba­zi­ra­ju na po­zna­va­nju na­vi­ka nje­go­ve glav­ne hra­ne – ke­de­ra

Do pre ne­ku go­di­nu sma­tran ne­mo­gu­ćim, ci­lja­ni sport­ski lov tol­sto­lo­bi­ka pri­vla­či sve vi­še pe­ca­ro­ša, ko­ji raz­ra­đu­ju sve efi­ka­sni­je na­či­ne pri­hra­ne i si­ste­me za hva­ta­nje te krup­ne i iz­u­zet­no bor­be­ne vr­ste ci­pri­ni­da, ko­ja se pre­vas­hod­no hra­ni plank­to­nom. Ti­sa je pu­na ove ri­be i na njoj po­sto­je re­al­ne šan­se za fan­ta­stič­na pe­ca­nja i ulo­ve

Je­dan od naj­bo­ljih bu­cov­dži­ja sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je u svom pr­vom tek­stu za naš list ot­kri­va gde tra­ži jed­nu od svo­jih omi­lje­nih gra­blji­vi­ca, na ko­je va­ra­li­ce lo­vi i na ko­ji na­čin uspe­va da sva­ke se­zo­ne uhva­ti ve­li­ki broj vr­lo krup­nih ko­ma­da

Sva­ki va­ra­li­čar ima ne­ke svo­je fa­vo­ri­te: u njih naj­vi­še ve­ru­je i naj­če­šće ih ba­ca u tre­nu­ci­ma ka­da oče­ku­je ve­li­ku ri­bu i na me­sti­ma ko­ja pro­ce­ni kao po­seb­no iz­gled­na. Evo jed­nog lič­nog iz­bo­ra za­sno­va­nog na vi­še­de­ce­nij­skom is­ku­stvu i ogrom­nom bro­ju ulo­vlje­nih smu­đe­va

Naj­ve­ća ita­li­jan­ska re­ka Po pra­va je me­ka za so­mo­ve, ko­ji tu ima­ju obi­lje hra­ne i od­lič­ne uslo­ve za ži­vot, pa ih ima mno­go i do­sti­žu ogrom­ne di­men­zi­je. Iz pr­ve ru­ke vam ot­kri­va­mo ka­ko te gr­do­si­je na pri­rod­ne i ve­štač­ke mam­ce lo­vi Ju­ri Gri­sen­di, kog mno­gi sma­tra­ju naj­u­spe­šni­jim so­ma­ro­šem da­na­šnji­ce

Pe­ca­nje ša­ra­na na re­ka­ma po­put Du­na­va, Ti­se i Sa­ve iz­u­zet­no je zah­tev­na di­sci­pli­na i ka­da ri­bo­lo­vac mo­že da po­sve­ti mno­go vre­me­na pri­pre­mi i odr­ža­va­nju me­sta i sva­ko­dnev­nim iz­la­sci­ma, a još vi­še ako je ogra­ni­čen vre­me­nom. Ipak, oda­be­re­ li do­bro me­sto, vre­me pri­ma­mu i ma­mac, mo­že­ se na­da­ti uspe­hu

Ve­ći­na zna­la­ca sla­že se da je mre­na sra­zmer­no ve­li­či­ni ube­dlji­vo naj­ja­ča ri­ba na­ših vo­da. Te­le­snom gra­đom i pre­hram­be­nim na­vi­ka­ma pred­o­dre­đe­na za ži­vot u naj­br­žim de­lo­vi­ma re­ka, iz ko­jih ju je ve­o­ma te­ško iz­vu­ći, ona je iz­u­zet­no atrak­ti­van pro­tiv­nik, a pu­na se­zo­na lo­va na nju po­či­nje upra­vo sa­da