Jutro je promenilo sve

Pro­men­lji­vo vre­me, do­sta pa­da­vi­na i hla­đe­nje vo­de uči­ni­li su da pro­leć­na se­zo­na na na­šim ve­li­kim re­ka­ma do­bro oka­sni. Ne­ke vr­ste još ni­su po­če­le da ra­de, a dru­ge se ja­vlja­ju ret­ko i pro­seč­na ve­li­či­na je­din­ki ko­je se lo­ve če­sto ni­je im­pre­siv­na. Ipak, ima i ne­kih iz­u­ze­ta­ka

Pro­leć­na se­zo­na pe­ca­nja ša­ra­na i ba­bu­ške fi­der teh­ni­kom na me­ni omi­lje­nim te­re­ni­ma na Du­na­vu kod Go­lup­ca još ni­je u pu­nom je­ku, ali se ri­ba ipak po­kre­nu­la iz zim­ske le­tar­gi­je i po­ne­što se mo­že uhva­ti­ti. Za­to sam i is­ko­ri­stio pri­li­ku da kra­jem mar­ta iza­đem na vo­du, tač­ni­je na Du­nav kod se­la Usi­je, i po­ku­šam da ne­što ulo­vim.

OD­MAH MO­RAM DA NA­GLA­SIM da sam u to­me de­li­mič­no us­peo, bu­du­ći da mi se ša­ran ni­je ja­vio, ali sam za­to le­po pe­cao ba­bu­šku i uz­gred do­bio ko­ju je­din­ku be­le ri­be. Isti­na, po­če­tak – u ve­čer­njim sa­ti­ma – ni­je obe­ća­vao: po mir­nom vre­me­nu, uz sit­nog šlji­va­ra (no­sa­ru, gi­bor­ta), ja­vi­la se tek po­ne­ka ma­nja ba­bu­ška. Ali pred zo­ru, ka­da je kre­nu­la ko­ša­va, ak­ti­vi­ra­la se ona krup­na.  

Is­pro­bao sam to­kom ovog ri­bo­lo­va raz­ne mam­ce na ko­je na ovom te­re­nu ina­če pe­cam, ali sam ovog pu­ta (kao i pret­hod­nog) naj­vi­še uspe­ha imao na one ži­ve (me­sne), kon­kret­no na cr­ve­nu gli­stu »za­tvo­re­nu« sa dva me­sna cr­vi­ća i na snop od 4-5 cr­va. Pe­cao sam na da­lji­ni od oko 60 m, gde je du­bi­na bi­la 2,5 m, a ri­bo­lov je bio uto­li­ko ko­mo­tan što tra­ve još ne­ma, ta­ko da ni­je bi­lo pro­ble­ma sa za­pi­nja­njem si­ste­ma ili sa za­vla­če­njem upe­ca­ne ri­be u gu­stiš, iz kog bi je on­da tre­ba­lo ču­pa­ti sa po­ve­li­kom ko­li­či­nom »sa­la­te«.(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 660-)