Nešto se mora desiti!

Ka­da se či­ni­lo da će krat­ka ali do­bro pla­ni­ra­na kam­pa­nja pro­ći bez vred­ni­jeg ulo­va, usle­dio je uda­rac ko­ji će vr­sni ri­bo­lo­vac za­u­vek pam­ti­ti jer mu je do­neo ulov ži­vo­ta

Iz­u­zet­no ni­zak let­nji vo­do­staj i mr­šav ri­blji fond Du­na­va u oko­li­ni No­vog Sa­da uči­ni­li su da u dru­goj po­lo­vi­ni le­ta na­pra­vim krat­ku pa­u­zu od ri­bo­lo­va. Ali ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de pa­la na oko 20 ste­pe­ni, sre­di­nom sep­tem­bra, znao sam da bi to ša­ra­na tre­ba­lo da pod­stak­ne da ma­lo bo­lje je­de, ako ga još iole ima tu gde sam na­vi­kao da ga pe­cam. Upr­kos to­me što je ni­vo i da­lje bio vr­lo ma­li, re­šio sam da dva-tri da­na pro­ve­dem na vo­di, pa ka­ko bu­de.

PR­VO SAM IZ ČAM­CA PO­MO­ĆU klo­ce­ra (alat­ke na­lik ma­lom si­dru, ko­jom ri­ba­ri i ri­bo­ču­va­ri tra­že po­to­plje­ne ala­te) oči­stio me­sto od is­ki­da­nih naj­lo­na dru­gih ri­bo­lo­va­ca, a za­tim sam ba­cio 4 kg Me­leg Ba­it Fast Feed boj­li­ja od 18 mm, sa aro­mom M1, i de­se­tak ki­la ku­va­nog ku­ku­ru­za tre­ti­ra­nog CSP pra­hom i pre­li­ve­nog Match atrak­to­rom istog pro­iz­vo­đa­ča. Vo­da je prak­tič­no sta­ja­la i bi­la ve­o­ma ma­la, ta­ko da je du­bi­na tu gde sam pla­si­rao pri­ma­mu bi­la od 2,2 do 2,5 m, pa sam bio si­gu­ran da će sve pa­sti i osta­ti ta­mo gde že­lim, te da ću mo­ći pre­ci­zno da pla­si­ram si­ste­me u hra­nje­nu zo­nu.

Po­sle tri da­na sam po­no­vo do­šao na me­sto i sa­da ba­cio sa­mo oko 1 kg boj­li­ja od 14 i 18 mm, i to Me­leg Ba­it Fast Hybrid Pe­ach Mel­ba i Whi­te Cho­co­la­te, a dva da­na ka­sni­je sam do­šao na po­zi­ci­ju sa pri­bo­rom.

NA RU­KU MI JE IŠAO PO­RAST, na ko­ji sam na osno­vu prog­no­ze i ra­ču­nao, i za ko­ji sam se na­dao da bi mo­gao ma­lo da po­kre­ne ri­bu, što se i de­si­lo. I pr­vog i dru­gog da­na sam imao po ne­ko­li­ko uda­ra­ca, ali sa­mo u ju­tar­njim i pred­ve­čer­njim ča­so­vi­ma, i to ma­njih ša­ra­na, te­ži­ne od 3 do 5,5 kg. Tre­ćeg da­na je ša­ran ve­o­ma sla­bo ra­dio, a ba­bu­ška i be­la ri­ba ni­su hte­le ni da pip­nu ili ih ni­je bi­lo u toj zo­ni.

Oti­šao sam za­to ku­ći i tek su­tra­dan oko po­dne­va od­lu­čio da se ipak vra­tim i pe­cam još po­la da­na. Prać­kom sam ba­cio oko 150 g boj­li­ja, tek da znam da ih ima na dnu oko mo­jih si­ste­ma. Pre mra­ka mi se ja­vio ša­ran, ali se na po­la pu­ta ot­ka­čio, po svoj pri­li­ci za­to što je do­bio udi­cu u »kost« jer joj je vrh bio sa­svim tup.

MRAK JE PA­DAO A JA SAM BIO čvr­sto re­šen da sa­če­kam još ma­lo, jer mi je ne­ki unu­tra­šnji glas upor­no po­na­vljao: »Ne­što se mo­ra de­si­ti!«. I ta­ko je i bi­lo. Oko 21 č ri­ba je uda­ri­la na štap ko­ji je bio za­ba­čen ko­ji me­tar van hra­ni­li­šta. Us­peo sam da je po­dig­nem sa dna, ma­da je bi­lo do­sta te­ško, kao kad vu­čem ne­kog so­ma. Po­la­ko sam je pri­vla­čio, dok je ona tro­mo pum­pa­la – ni­je bi­lo po­tre­be da išta for­si­ram, a znao sam da je dril do­bro po­de­šen, tj. spre­man za slu­čaj da ri­ba kre­ne u beg, u ko­ji se na­po­slet­ku i da­la. Ipak, po­sle sva­kog od ne­ko­li­ko iz­vla­če­nja naj­lo­na sa špul­ne, uspe­vao sam da je vra­tim i ma­lo vi­še pri­bli­žim oba­li, a on­da se ko­nač­no po­ja­vi­la na po­vr­ši­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 646)