Pecam danju, pecam noću...

Vr­sni fi­de­raš ko­ji od­lič­no po­zna­je sjaj­ne te­re­ne za lov ba­bu­ške oko Go­lup­ca u krat­kom raz­ma­ku ob­i­šao je dva me­sta na ko­ji­ma ni­je ra­ni­je pe­cao. Okol­no­sti su ga na­te­ra­le da pri­me­ni do­ne­kle raz­li­či­te pri­stu­pe, a i ri­ba se ni­je isto po­na­ša­la, ali je uz ma­lo tru­da i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja oba pu­ta na­šao for­mu­lu uspe­ha

Na te­re­ni­ma oko Go­lup­ca sam pro­te­klih go­di­na do­sta če­sto pe­cao, ali se to ove, sti­ca­jem okol­no­sti, ma­lo pro­me­ni­lo, pa sam na­pra­vio ne­ko­li­ko me­se­ci du­gu pa­u­zu. Nju sam pre­ki­nuo kra­jem av­gu­sta, i to jed­nim iza­zov­nim ri­bo­lo­vom. Na­i­me, iako sam imao po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je da ri­ba do­bro ra­di u sa­mom Go­lup­cu, ka­ko na grad­skom ke­ju ta­ko i na ula­zu u me­sto, na lo­ka­li­te­tu ko­ji ri­bo­lov­ci zo­vu »Kod klu­ba« (sa­da je tu re­sto­ran Kar­pa­ti), od­lu­čio sam se za jed­no me­sto u Vin­ci­ma sa kog ni­sam ni­ka­da pre lo­vio.

BI­LO JE OD­MAH JA­SNO DA ĆE BI­TI te­ško, jer je uz oba­lu bi­lo mno­go gu­ste vo­de­ne tra­ve, kroz ko­ju ni­je jed­no­stav­no iz­vu­ći iole ve­ću ba­bu­šku ili ša­ra­na. Opre­de­lio sam se za pri­lič­no jak pri­bor – šta­po­ve du­ži­ne 3,9 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 150 g i ma­ši­ni­ce sa špul­na­ma ve­ćeg ka­pa­ci­te­ta (ve­li­či­ne 5500). Osnov­na stru­na bi­la je ple­te­ni­ca od 0,14 mm, a 10 cm du­gi pred­ve­zi  na­či­nje­ni od flu­o­ro­kar­bo­na preč­ni­ka 0,18 mm. Udi­ce su bi­le ve­li­či­ne 12, sa ma­lim kon­tra­ku­ka­ma, a hra­ni­li­ce AS-ove, i to ka­ve­znog ti­pa sa ote­ža­njem od 40 i 50 g, te Met­hod – od 45 g.

SA HRA­NOM NI­SAM eks­pe­ri­men­ti­sao već sam se opre­de­lio za kom­bi­na­ci­ju ko­ja mi je u vi­še na­vra­ta na ovom de­lu Du­na­va da­va­la do­bre re­zul­ta­te. Po­me­šao sam jed­na­ke de­lo­ve bra­šna­stih pri­ma­ma Gi­ca Mix World Cham­pion Med i Gi­ca Mix Royal Ba­bu­ška, pa to­me do­dao pre­zlu u bo­ji i keks u bo­ji od istog pro­iz­vo­đa­ča. Za ma­mac sam ko­ri­stio pop-apo­ve Gi­ca Mix Ex­tre­me Ba­its Dum­bells Fluo Smo­ke sa aro­ma­ma me­da, ana­na­sa i man­ga, ko­je sam po mra­ku, ka­da ne­ma »pe­ša« (gla­vo­ča, »ru­ži­ce«), kom­bi­no­vao sa me­snim cr­vi­ći­ma.

Iako sam se na­mu­čio sa sva­kom za­ka­če­nom ri­bom, ko­ju sam mo­rao da vu­čem kroz pri­o­bal­nu »džun­glu«, usled če­ga mi je ne­ko­li­ko baš le­pih ba­bu­ški spa­lo, ipak sam na kra­ju bio za­do­vo­ljan i to­kom ri­bo­lo­va i ulo­vom, pa ću se na ovo me­sto si­gur­no vra­ti­ti čim se uka­že pri­li­ka.

PO­SLE SA­MO NE­DE­LJU DA­NA po­no­vo sam bio na ovom de­lu Du­na­va, ali sa­da u sa­mom Go­lup­cu. Pr­vo sam bio »po­dr­ška« mla­dom pri­ja­te­lju i ko­le­gi Alek­si Mi­la­di­no­vi­ću na fi­der ku­pu za tak­mi­ča­re sta­ro­sti do 25 go­di­na, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao Sa­vez sport­skih ri­bo­lo­va­ca Sr­bi­je, a na­kon to­ga smo nas dvo­ji­ca osta­li da se opro­ba­mo u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu na od­lič­noj tak­mi­čar­skoj sta­zi, na ko­joj se već du­že vre­me od­lič­no pe­ca na fi­der (o če­mu Ri­bo­lov re­dov­no iz­ve­šta­va u ru­bri­ci Ku­da na pe­ca­nje).

Is­po­sta­vi­lo se da je ov­de si­tu­a­ci­ja pot­pu­no dru­ga­či­ja ne­go »Kod klu­ba« i u Vin­ci­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 645-)