Fini sistem i krupna riba

Go­di­na­ma pre sve­ga po­zna­to po ulo­vi­ma štu­ka i so­mo­va, Zvor­nič­ko je­ze­ro pri­vla­či i broj­ne lju­bi­te­lje ci­lja­nog lo­va ša­ra­na, kao i fi­de­ra­še, ko­ji uz pra­vi­lan pri­stup i re­dov­no hra­nje­nje me­sta mo­gu hva­ta­ti i le­pe ba­bu­ške i de­ve­ri­ke »lo­pa­ta­re«

Na Zvor­nič­kom je­ze­ru, tač­ni­je na lo­ka­li­te­tu Či­tluk, već go­di­na­ma imam ri­bo­lo­vač­ku ku­ći­cu i dr­ve­nu plat­for­mu, ko­ju sam na­pra­vio sa jed­nim ri­bo­lov­cem, i tu re­dov­no pe­cam, po­go­to­vo u let­njem de­lu se­zo­ne. U ne­po­sred­noj bli­zi­ni na­la­zi se još ne­ko­li­ko ku­ći­ca u ko­ji­ma bo­ra­ve dra­ge ko­le­ge iz Ko­sje­ri­ća, me­đu ko­ji­ma je i moj ri­bo­lo­vač­ki uči­telj i pri­ja­telj Mi­hec, pra­va le­gen­da ko­sjer­skog ri­bo­lo­va i čo­vek ko­ji je i me­ne i mno­ge dru­ge na­u­čio pe­ca­nju, na če­mu sam mu i dan-da­nas ne­iz­mer­no za­hva­lan.

PRED­MET MOG IN­TE­RE­SO­VA­NJA pre sve­ga su fi­der i mo­der­ni ša­ran­ski ri­bo­lov, s tim što pri­stup sva­ki put pri­la­go­đa­vam kon­kret­nim uslo­vi­ma, a cilj­na vr­sta mi ni pri upo­tre­bi ša­ran­skog pri­bo­ra ni­je pr­ven­stve­no ša­ran već su to po­naj­pre krup­ne de­ve­ri­ke i ba­bu­ške, ko­je se na ovoj aku­mu­la­ci­ji ra­do ja­vlja­ju na sta­ti­čan si­stem (ko­ji se ne va­di če­sto iz vo­de) ali sa fi­nom pre­zen­ta­ci­jom mam­ca.

Za fi­der ko­ri­stim šta­po­ve Tu­ber­ti­ni Op­ti­mo Plus MK II (du­ži­ne 3,6 m, te­ži­ne ba­ca­nja 150 g) i Tra­buc­co Pre­ci­sion (3,6 m, t.b. 20–120 g), sa ma­ši­ni­ca­ma Spro Red Arc 4000 od­no­sno Pre­ston Mag­ni­tu­de 420.

Ša­ran­ski kom­ple­ti su mi sa­sta­vlje­ni od šta­po­va Fox EOS Pro (du­ži­ne 3,6 m, t.v. 3.5 lbs) i ma­ši­ni­ca Fox EOS 10.000.

Od ma­ma­ca ko­ri­stim še­će­rac, gu­me­ni ku­ku­ruz mon­ti­ran na »dla­ku«, te raz­ne vaf­te­re i pop-apo­ve, a ri­bu če­sto da i ne­ko­li­ko cr­vi­ća na ma­loj udi­ci.

LET­NJE PE­CA­NJE NA ZVOR­NIČ­KOM JE­ZE­RU uvek do­no­si uži­va­nje, ali mo­že bi­ti i do­brog ulo­va. Noć­ni i ra­ni ju­tar­nji sa­ti su pro­duk­tiv­ni­ji ne­go dnev­ni, a osim le­pih de­ve­ri­ka ume da se na hra­nje­nim me­sti­ma ja­vi i vr­lo krup­na ba­bu­ška.

Naj­če­šće za fi­der ko­ri­stim me­ša­vi­nu Van Den Eynde hra­ne Gold Pro Bre­am Big Ri­ver, »ve­zi­va« PV1 Col­lant (istog pro­iz­vo­đa­ča) i te­ške ze­mlje. Mi­mo to­ga, ka­da sa ko­le­gom do­đem na plat­for­mu, pr­vo pri­hra­ni­mo me­sto iz čam­ca ru­kom ba­ca­ju­ći me­ša­vi­nu ku­va­nog sta­rog ku­ku­ru­za, pše­ni­ce, ko­no­plje i ječ­ma, a ne­kad za­mo­li­mo i ko­le­ge sa okol­nih po­zi­ci­ja da ba­ce ma­lo zr­na­ste pri­ma­me pre ne­go što mi do­đe­mo. U ovom de­lu se­zo­ne ne­delj­no na me­sto pla­si­ra­mo ot­pri­li­ke ono­li­ko »spo­da« ko­li­ko sta­je u jed­nu ve­li­ku kan­tu Ju­po­la.

KAO ORI­JEN­TIR ZA PLA­SI­RA­NJE HRA­NE nam slu­ži bo­va ko­ja stal­no sto­ji is­pred na­šeg me­sta, ali za­pra­vo hra­ni­mo do­sta ši­rok po­jas jer fi­der si­ste­me ja za­ba­cu­jem na da­lji­nu od oko 30 do 50 m, dok ša­ran­ske uvek pla­si­ram ne­što da­lje, na 40 do 60 m, u za­vi­sno­sti od vo­do­sta­ja i dru­gih fak­to­ra. Du­bi­na na tom de­lu se pri nor­mal­nom let­njem vo­do­sta­ju kre­će iz­me­đu 3 i 4 m. Za fi­der upo­tre­blja­vam ka­ve­zne hra­ni­li­ce sa »kram­po­ni­ma« i ote­ža­njem od 60 do 90 g, za­vi­sno od to­ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 642-)