4 izlaska – 6 vrsta

Pa­kle­ne vru­ći­ne, ni­zak vo­do­staj i još ne­ko­li­ko ne­po­volj­nih fak­to­ra uči­ni­li su šan­se za ulov iole ve­će ri­be go­to­vo sim­bo­lič­nim, pa su dvo­ji­ca ko­le­ga od­lu­či­la da pro­ba­ju da ura­de ne­što ne­sva­ki­da­šnje – da na ve­štač­ke mam­ce uhva­te bar po­ne­ki ko­mad od svih šest vr­sta ri­ba ko­je se mo­gu ci­lja­no lo­vi­ti oko ušća Dri­ne

Dok smo se u su­bo­tu 21. ju­na oko 22 č nje­go­vim čam­cem vra­ća­li sa ve­čer­njeg va­ra­li­ča­re­nja smu­đa na Dri­ni bli­zu nje­nog ušća u Sa­vu, ko­je nam je na plit­ko­ro­ne­će vo­ble­re te­škom mu­kom do­ne­lo sa­mo dve ri­bi­ce du­ge tek tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, moj pri­ja­telj i do­ma­ćin, ša­bač­ki va­ra­li­čar Želj­ko Jan­ko­vić, ko­ji ne­da­le­ko od ma­čvan­skog se­la Cr­na Ba­ra ima ma­lu vi­ken­di­cu, re­kao je ne­što što mi se uči­ni­lo ve­o­ma iza­zov­nim: »Po ova­ko ma­lom vo­do­sta­ju, ko­ji će još i da opa­da u na­red­na dva da­na, mi­slim da su nam iz­gle­di da uhva­ti­mo iole ve­ću ri­bu i da o to­me na­pra­viš pri­ču za no­vi­ne mi­ni­mal­ne. Či­ni mi se da je za­ni­mlji­vi­je da pro­ba­mo da uhva­ti­mo bar po­ne­ki ko­mad od svih gra­blji­vi­ca ko­je se ov­de ci­lja­no va­ra­li­ča­re; šan­se su nam ve­će, a ne se­ćam se da sam u Ri­bo­lo­vu na­i­šao na tekst o ne­kom ta­kvom po­ku­ša­ju«. Zna­ju­ći da je Želj­ko i is­ku­san ri­bo­lo­vac i ozbi­ljan čo­vek, ko­ji do­bro od­me­ra­va šta će re­ći i ura­di­ti, bez pre­mi­šlja­nja sam pri­hva­tio taj pred­log, uz ko­men­tar da u kraj­njoj li­ni­ji opi­si­va­nje ta­kvog iza­zo­va i či­ta­nje o nje­mu mo­že bi­ti in­te­re­sant­no čak i ako cilj ne bu­de is­pu­njen.

NA­RED­NOG JU­TRA IZA­ŠLI SMO NA deo Sa­ve niz­vod­no od ušća, da duž ka­me­nih na­pe­ra po­tra­ži­mo bu­co­va, kog je u pr­vim pre­po­dnev­nim sa­ti­ma, sma­trao je Želj­ko, naj­i­zve­sni­je ulo­vi­ti. I is­po­sta­vi­lo se da ni­je po­gre­šio – isti­na, po­vr­šin­ske ak­tiv­no­sti sko­ro uop­šte ni­je bi­lo – za dva sa­ta vi­de­li smo bu­kval­no dva ra­u­ba, ali nam je na sre­ću i to bi­lo do­volj­no. Na­i­me, na­kon što sam ma­lo pre­ko tač­ke u ko­joj se ri­ba ja­vi­la ba­cio 5 cm dug vo­bler Sal­mo Thrill i po­čeo da ga br­zo pri­vla­čim, ka nje­mu se is­pod sa­me po­vr­ši­ne ustre­mio bu­cov, pra­ve­ći trag u vi­du ja­sno pri­met­nog ta­la­sa. Si­lo­vit uda­rac pra­ti­la je le­pa bor­ba i ma­nje od mi­nu­ta ka­sni­je upi­sa­li smo dru­gu gra­blji­vu vr­stu ko­ja se mo­že ci­lja­no lo­vi­ti na te­re­nu oko ušća Dri­ne... i sre­ća je da je bi­lo ta­ko, jer u na­red­nih sat i po, ko­li­ko smo po­ku­ša­va­li sve što smo zna­li i ume­li, pre­tre­sa­ju­ći te­ren duž ka­me­nih na­pe­ra uz obe oba­le, vi­še ni­smo ima­li ni čvrk ni na raz­ne va­ra­li­ce ni na stri­me­re ve­za­ne is­pred njih na boč­nim pred­ve­zi­ma.

Pre ne­go što je vru­ći­na po­sta­la te­ško pod­no­šlji­va i ote­ra­la nas u hla­do­vi­nu vi­ken­di­ce, pro­ba­li smo da uhva­ti­mo ne­ku štu­ki­cu ili ban­da­ra na jed­noj ba­ri uz sa­mu Sa­vu, ko­ja po Želj­ko­vim re­či­ma ni­ka­da ne pre­su­šu­je, a po ve­li­kom vo­do­sta­ju ri­ba ula­zi u nju. I u to­me smo za­ma­lo us­pe­li jer je po­sle 2-3 za­ba­ča­ja ne­što na­pa­lo 4,5 cm du­gu pla­stič­nu gla­vi­nja­ru Se­bil­le Flat Shad (po či­jem je ob­li­ku i ak­ci­ji i na­pra­vlje­na bez kon­ku­ren­ci­je naj­pro­da­va­ni­ja i naj­lov­ni­ja gla­vi­nja­ra na srp­skom tr­ži­štu), ali se, na­ža­lost, ta ma­la ri­ba, po udar­cu bih sko­ro si­gur­no re­kao – ban­dar, ni­je za­ka­či­la.

U PR­VI MRAK SMO PO­NO­VO BI­LI na Sa­vi, ali sa­da na de­lu ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra pre ušća Dri­ne, gde smo vo­ble­re ba­ca­li na od­se­ku br­za­ka sa šljun­ko­vi­tim dnom i du­bi­nom ne ve­ćom od 0,5 m. Sre­ća nam je po­no­vo bi­la na­klo­nje­na, iako je naj­pre Želj­ku ma­nja ri­ba uda­ri­la na po­vr­ši­ni, kod sa­mog čam­ca, prak­tič­no pri va­đe­nju 7 cm du­gog plit­ko­ro­ne­ćeg Ra­pa­la Shad Ra­pa u CLN de­ko­ru, i se­kund ka­sni­je spa­la. Me­đu­tim, ima­li smo dva re­a­li­zo­va­na udar­ca, ko­ji su sa sta­no­vi­šta na­šeg ci­lja do­šli kao po­ru­če­ni – na dre­ča­vi Nils Ma­ster In­vin­ci­ble od 8 cm sam ja na da­lji­ni »pu­nog« iz­ba­ča­ja do­bio kle­na od oko 400 g (dva­de­se­tak se­kun­di na­kon što sam imao ne­re­a­li­zo­va­ni uda­rac znat­no bli­že čam­cu), a moj pri­ja­telj je bu­kval­no par mi­nu­ta ka­sni­je na go­re­po­me­nu­tu Ra­pa­lu ulo­vio som­če ne­što du­že od 60 cm (ko­je je po­sle sli­ka­nja vra­će­no, kao i sve osta­le ri­be ko­je smo u če­ti­ri iz­la­ska upe­ca­li).

Sa­da nam je cilj bio znat­no bli­ži, ali smo, s dru­ge stra­ne, ima­li pre po­la­ska ku­ći još par sa­ti ju­tar­njeg pe­ca­nja u po­ne­de­ljak, to­kom ko­jih je tre­ba­lo da uhva­ti­mo još dve vr­ste – štu­ku i ban­da­ra.

MA­LO NAM JE PO­SAO OLAK­ŠA­VA­LO i to što je osta­lo da upe­ca­mo gra­blji­vi­ce ko­je ima­ju iste pre­fe­ren­ci­je u po­gle­du sta­ni­šta, pa se mo­gu lo­vi­ti bu­kval­no na istim me­sti­ma, a i to što se ve­li­či­nom ri­ba ni­smo op­te­re­ći­va­li jer smo se u star­tu do­go­vo­ri­li da ri­ba ne mo­ra bi­ti u me­ri. Kre­nu­li smo opet od te­re­na na Sa­vi ko­ju sto­ti­nu me­ta­ra uz­vod­no od ušća Dri­ne, i to obo­ji­ca na »zi­her« va­ra­li­ce – Želj­ko je za po­če­tak oda­brao la­ga­nu Pro­fi Blin­ker ka­ši­ku od 8 cm, dok sam ja, vo­de­ći se ne­pi­sa­nim pra­vi­lom da kad igraš na si­gur­no ko­ri­stiš spi­ner, ba­cao lep­ti­ra, i to Lav–MD Ava, ve­li­či­ne 3, ko­ji ima 4 cm du­go kril­ce ob­li­ka vr­bo­vog li­sta i me­tal­no te­lo ob­li­ka su­ze (vr­lo slič­no le­gen­dar­nom mo­de­lu ABU Gar­cia Dro­pen). Ni­je pro­šlo mno­go i baš na tu me­tal­nu va­ra­li­cu ko­ja se vr­lo da­le­ko za­ba­cu­je a po­tom ve­o­ma la­ko uvo­di u rad (jer kril­ce po­či­nje da ro­ti­ra i pri spo­rom vo­đe­nju) ja­vi­la se štu­ki­ca, isti­na du­ga tek oko 35 cm, ali sve­jed­no – i pret­po­sled­nji za­da­tak ko­ji smo se­bi po­sta­vi­li je tim ulo­vom ostva­ren.

Ka­ko se u na­red­nih po­la sa­ta vi­še ni­šta ni­je de­si­lo, na Želj­kov pred­log pre­šli smo u Dri­nu da još ne­ku štu­ku i ban­da­ra po­tra­ži­mo u prak­tič­no sta­ja­ćoj vo­di ne­ko­li­ko po­ve­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 640-)