U dru­gom de­lu tek­sta o pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma sa ko­ji­ma se smu­đa­roš su­o­ča­va ka­da mu se na šta­pu (ma­nje ili vi­še ne­na­da­no) na­đe kru­pan som, na re­du su pro­ble­mi pri pri­hva­ta­nju za­mo­re­nog ka­pi­tal­ca, te iz­bor pri­bo­ra (od šta­pa, pre­ko ma­ši­ni­ce, osnov­ne stru­ne, pred­ve­za i udi­ca) do si­ste­ma, ko­ji mo­ra da bu­de sa­vr­še­no uklo­pljen, jak, ali ne i pre­grub.

Bra­šna­stim hra­na­ma ko­ji­ma pri­ma­mlju­je ri­bu na otvo­re­nim vo­da­ma ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca do­da­je ku­ku­ruz še­će­rac, cr­vi­će i gli­ste. Po­sled­njih go­di­na, me­đu­tim, ra­ste broj i onih ko­ji u tu svr­hu bar po­vre­me­no upo­tre­blja­va­ju raz­ne pe­le­te, a to ni­je slu­čaj­no – mo­že, na­i­me, da­ti i od­lič­ne ulo­ve. Kao u slu­ča­ju opi­sa­nom u ovom tek­stu.

Smuđ spa­da u ple­me­ni­te ri­be, ali nje­gov lov na vo­ble­re, po­go­to­vo u ovom pe­ri­o­du, ni­je ni la­gan ni ko­mo­tan. Od­vi­ja se uglav­nom po mra­ku, da­kle po hlad­no­ći, če­sto na te­ško pri­stu­pač­nim me­sti­ma, na ko­ji­ma je ri­bo­lo­vac pri­nu­đen da se mi­ni­mal­no kre­će i da što ma­nje ko­ri­sti sve­tlo ka­ko ne bi odao svoj po­lo­žaj, a i va­đe­nje za­ka­če­ne ri­be, ko­ja mo­že da se ja­vi po­sle ne­ko­li­ko da­na bez udar­ca, ne­ret­ko je skop­ča­no sa broj­nim pro­ble­mi­ma. Sve to pred­sta­vlja po­se­ban iza­zov za pra­ve maj­sto­re.

Pe­ca­nje štu­ke na plo­vak i ži­vu ri­bi­cu je­dan je od naj­po­pu­lar­ni­jih vi­do­va ri­bo­lo­va na na­šim vo­da­ma. U ovom pe­ri­o­du ta gra­blji­vi­ca do­bro ra­di na sko­ro svim vo­da­ma, a na­ro­či­to na ba­ra­ma i dru­gim sta­ja­ći­ca­ma. Ali, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je uvek la­ko do­ći do vred­ni­jeg ulo­va, već tre­ba iza­bra­ti do­bar si­stem i ma­mac po­nu­di­ti na pra­vom me­stu, u pra­vo vre­me.

Hla­đe­nje vo­de, do kog do­la­zi već po­čet­kom je­se­ni, sva­ke go­di­ne u ovo do­ba po­kre­ne be­lu ri­bu na Sa­vi, ko­ja se in­ten­ziv­no hra­ni, ka­ko bi pri­ku­pi­la za­li­he za zi­mu i mrest ko­ji je na­kon to­ga oče­ku­je. Za­to plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši ovih da­na sve če­šće iz­la­ze na re­ku i tra­že na­či­ne da do­đu do što bo­ljeg ulo­va. Ovog put, ključ je bio u na­či­nu po­sta­vlja­nja mam­ca na udi­cu.

Iako se ta­mo gde ih ima mno­go i ba­bu­ška i dru­gi ma­nji ci­pri­ni­di mo­gu od­lič­no lo­vi­ti na raz­ne mam­ce, vr­lo če­sto sve te ri­be ume­ju da bu­du ve­o­ma iz­bir­lji­ve i da na ne­ki ma­mac re­a­gu­ju mno­go bo­lje ne­go na sve osta­le, ali i da pro­me­ne je­lov­nik usred da­na, bez ika­kvog na­ma ja­snog raz­lo­ga. Za­to se za sva­ko pe­ca­nje tre­ba do­bro spre­mi­ti, a u ovom pe­ri­o­du to pod­ra­zu­me­va da je po­želj­no da pri ru­ci ima­mo bar ne­ko­li­ko po­sla­sti­ca ko­ji­ma ša­ran­ske vr­ste te­ško odo­le­va­ju