Indijanski pristup

Ve­o­ma če­sto sklo­ni smo da tra­ži­mo ri­bu ono­li­ko da­le­ko ko­li­ko mo­že­mo da za­ba­ci­mo, ne­ka­ko ve­ru­ju­ći da ona na­sto­ji da se što vi­še od­mak­ne od sva­ke po­zi­ci­je sa ko­je po­ku­ša­va­mo da je ulo­vi­mo. A to je ve­o­ma ret­ko slu­čaj. Če­šće se de­ša­va su­prot­no – da nam ona bu­de prak­tič­no pod no­ga­ma, kao što je u ovom pe­ri­o­du slu­čaj sa ba­bu­škom iz sta­ja­ći­ca

Zi­ma 2018/2019. za­vr­ši­la se znat­no ra­ni­je ne­go pret­hod­na, ko­ja je u mar­tu do­ne­la ni­že tem­pe­ra­tu­re ne­go u ja­nu­a­ru i fe­bru­a­ru. Za­to sam sa­da već pr­vih da­na mar­ta is­ko­ri­stio le­po vre­me, nat­pro­seč­no to­plo za ovo do­ba go­di­ne, da kre­nem u po­tra­gu za ba­bu­škom na kom­plek­su ba­ra u se­lu Do­bro­tin, de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nom od Le­skov­ca. Tu ima ne­ko­li­ko sta­ja­ći­ca na­sta­lih is­ko­pa­va­njem pe­ska i šljun­ka, od ko­jih dve naj­ve­će ujed­no ima­ju i naj­ve­ću du­bi­nu – od pre­ko tri me­tra.

NA­RAV­NO, TE VE­ĆE STA­JA­ĆI­CE u ovom pe­ri­o­du ne for­si­ram, jer se nji­ho­va du­blja vo­da za­gre­va znat­no spo­ri­je od pli­će, pa su bo­lji iz­bor za pro­le­će ma­nje do­bro­tin­ske ba­re, preč­ni­ka oko 150 m, do­brim de­lom ob­ra­sle tr­skom i še­va­rom, uz ko­je se ri­ba sa­da i ja­vlja, po­što tu, bu­du­ći da je vo­da plit­ka, naj­pre i poč­ne pro­leć­no bu­ja­nje ži­vo­ta ovih eko-si­ste­ma. Ni­vo ba­ra je ove zi­me i na sa­mom po­čet­ku pro­le­ća ne­što ma­nji ne­go što je bio pro­šle go­di­ne, jer du­go ni­je bi­lo obil­ni­jih pa­da­vi­na, ali je i da­lje do­volj­no vi­sok da vo­de za ba­bu­šku i dru­gu ri­bu ima ko­li­ko je po­treb­no i u uva­la­ma ko­je su i do 90% ob­ra­sle še­va­rom, a ko­je su uvek po­čet­kom se­zo­ne naj­za­ni­mlji­vi­je za plov­ka­re­nje.

Za pe­ca­nje sam iza­brao bo­lo­njez od šest me­ta­ra i pe­tljaš od pet me­ta­ra, sa ko­ji­ma sam mo­gao da pre­ci­zno uba­cu­jem si­ste­me u »bu­nar­či­će« u ve­ge­ta­ci­ji, od ko­jih su oni naj­ma­nji preč­ni­ka je­dva dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra. Ko­ri­stio sam osnov­ni naj­lon od 0,18 mm i pred­ve­ze od 0,16 mm, što je re­al­no pre­vi­še s ob­zi­rom na ve­li­či­nu ri­ba ko­je sam hva­tao, ali je neo­p­hod­no zbog ka­rak­te­ri­sti­ka te­re­na na ko­me se pe­ca, jer ka­da se iole krup­ni­ja ba­bu­ška za­bi­je u še­var ili tr­sku, sa ta­njim naj­lo­nom ki­da­nje je ne­mi­nov­no. Pe­cao sam na plov­ke no­si­vo­sti i do 2,5 g, po­što je te­ži si­stem lak­še uba­ci­ti u ma­lu ru­pu u ve­ge­ta­ci­ji. Udi­ce su bi­le ve­li­či­na 8 ili 10, a za ma­mac sam ko­ri­stio ili ce­lu cr­ve­nu gli­stu ili čak dve gli­ste od­jed­nom, jer je to pra­vi za­lo­gaj za krup­ni­je ba­bu­ške, ka­kvi­ma sma­tram one te­že od po­la ki­lo­gra­ma, sa ko­ji­ma je pra­vo uži­va­nje nad­mu­dri­va­ti se, a i bo­ri­ti, ka­da upo­tre­bi­mo od­go­va­ra­ju­ći pri­bor.

JU­TRA SU BI­LA SVE­ŽA u da­ni­ma ka­da sam uspe­šno pe­cao, pa se ri­ba ni­je ja­vlja­la do de­vet sa­ti, ni­ti je uop­šte po­ka­zi­va­la bi­lo ka­kvu ak­tiv­nost. Ali čim bi ma­lo oto­pli­lo, po­če­la bi da se pra­ća­ka i is­ka­če, što je na­go­ve­šta­va­lo da će se i hra­ni­ti i ta­ko je i bi­lo. Uda­ra­ca ni­je bi­lo mno­go, ali je pri sva­kom tre­pe­re­nju plov­ka uz­bu­đe­nje bi­lo ve­li­ko... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 476-)