Ša­re­no i obi­la­to

Po­sle du­žeg pe­ri­o­da u kom se ove je­se­ni, na Sa­vi, na ši­rem pod­ruč­ju Be­o­gra­da, be­la ri­ba uspe­šno pe­ca­la sa­mo pre­ko no­ći, dok se pre­ko da­na od »pe­ša« (gla­vo­ča) mal­te­ne ni­šta dru­go ni­je mo­glo uhva­ti­ti, po­čet­kom de­cem­bra su stva­ri ko­nač­no po­če­le da se vra­ća­ju u nor­ma­lu, a naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki lju­bi­telj fi­der teh­ni­ke od­mah je po­žu­rio na vo­du

Iako su prog­no­sti­ča­ri za su­bo­tu 9. de­cem­bar na­ja­vi­li ki­šu još od pre­po­dne­va, po­gled u ne­bo oko osam sa­ti uju­tru dao mi je na­du da će po­no­vo po­gre­ši­ti, pa sam se od­va­žio i sa svo­jim pri­ja­te­ljem i ko­le­gom Vu­ja­di­nom kre­nuo na Sa­vu – tač­ni­je na splav ve­zan uz de­snu oba­lu re­ke, de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od Be­o­gra­da, sa kog če­sto pe­ca­mo. Bi­li smo za to mo­ti­vi­sa­ni ob­ja­va­ma na in­ter­ne­tu, iz ko­jih sam ne­dvo­smi­sle­no za­klju­čio da se ri­ba na ovoj re­ci po­sle ne­što du­žeg pe­ri­o­da za­tiš­ja po­no­vo ak­ti­vi­ra­la, pa smo pro­ce­ni­li da tu pri­li­ku ne bi tre­ba­lo pro­pu­sti­ti.

NA­ŽA­LOST, PO­SLE NE­ŠTO vi­še od sa­ta pe­ca­nja po­če­la je ki­ša, ko­ja je bi­la to­li­ko ja­ka da smo mo­ra­li da se spa­ku­je­mo i vra­ti­mo ku­ći. Me­đu­tim, i za to krat­ko vre­me bi­lo je do­sta de­ša­va­nja – uhva­tio sam svo­je pr­ve sko­ba­lje ove je­se­ni, a bi­lo je i šlji­va­ra i plo­ti­ca. Hra­ni­li­ce sam pu­nio me­ša­vi­nom Van den Eynde hra­na For­mag­gio i Sec­ret sa te­škom ze­mljom, cr­vi­ći­ma i kek­som u bo­ji, a za ma­mac sam ko­ri­stio cr­ve. Pe­cao sam šta­po­vi­ma Shi­ma­no Be­ast­ma­ster i Ener­go­te­am Black Spi­der, sa Shi­ma­no ma­ši­ni­ca­ma Stra­dic i Ca­ta­na, obe u ve­li­či­ni 4.000. Hra­ni­li­ce su bi­le AS-ove »kram­pon­ke« sa ote­ža­njem od 60 g, a udi­ce i pred­ve­ze sam stal­no me­njao, dok ni­sam na­šao do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju – Ta­ka­ra AT 200 Nic, ve­li­či­ne 20, na pred­ve­zu od naj­lo­na Col­mic RBS, de­blji­ne 0,125 mm.

DO­BAR PO­ČE­TAK pre­ra­no pre­ki­nu­tog ri­bo­lo­va sa­mo nas je do­dat­no mo­ti­vi­sao da is­ko­ri­sti­mo pr­vu na­red­nu pri­li­ku za iz­la­zak na vo­du, a ona se uka­za­la već na­red­nog da­na, u ne­de­lju, 10. de­cem­bra, kad smo se u ju­tar­njim sa­ti­ma, po pre­le­pom vre­me­nu za ovo do­ba go­di­ne, za­pu­ti­li na isto me­sto. Pe­ca­nje je po­no­vo bi­lo uspe­šno, i to ne sa­mo na­ma, već i fi­de­ra­ši­ma sa okol­nih spla­vo­va. Ri­ba je i da­lje bi­la do­sta da­le­ko od oba­le, a i gla­vo­ča (»pe­še­va«) bi­lo je u pri­lič­nim ko­li­či­na­ma, ali sam us­peo da do­bi­jem do­sta so­lid­nih sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­ca na dva cr­vi­ća... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 469-)