April u Beogradu

Za­vr­še­tak lo­vo­sta­ja na štu­ku pred­sta­vlja i po­če­tak naj­bo­ljeg pe­ri­o­da za lov te grabljivice na ne­kim vo­da­ma, me­đu ko­ji­ma je i Sav­sko je­ze­ro. U da­ni­ma pred iz­la­zak ovog bro­ja tu je pa­lo ne­ko­li­ko le­pih ri­ba, a je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca naj­po­pu­lar­ni­je be­o­grad­ske aku­mu­la­ci­je, ko­ji je na njoj 4. apri­la uhva­tio pra­vu ka­pi­tal­ku, ra­do je pri­hva­tio da či­ta­o­ci­ma na­šeg li­sta ot­kri­je šta sve tre­ba zna­ti da bi se sa­da uspe­šno va­ra­li­ča­ri­la štu­ka na Adi Ci­gan­li­ji

Po­če­tak apri­la ne­ke Be­o­gra­đa­ne aso­ci­ra na pe­smu Zdrav­ka Čo­li­ća, dru­ge na lju­bav, tre­će na pro­le­će, a me­ne na po­če­tak pu­ne i pra­ve ri­bo­lov­ne se­zo­ne na Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji). Vi­še­go­di­šnje is­ku­stvo, na­i­me, go­vo­ri da ja­nu­ar, fe­bru­ar i mart va­ra­li­ča­ri­ma na ovoj vo­di pro­ve­re­no ne do­no­se ni­ka­kve po­seb­ne ulo­ve već sa­mo po­ne­kog ban­da­ra i štu­ki­cu, pa ne­ma mno­go svr­he tro­ši­ti ener­gi­ju i slo­bod­no vre­me na blin­ke­ri­sa­nje na ovoj vo­di. Ali april na Adi Ci­gan­li­ji je dru­ga pri­ča, či­ji je je­dan od glav­nih ak­te­ra štu­ka (a dru­gi je som). Kao što je ve­ći­ni sport­skih ri­bo­lo­va­ca po­zna­to, lo­vo­staj na štu­ku tra­je od pr­vog fe­bru­a­ra do po­sled­njeg da­na mar­ta, a u tom pe­ri­o­du ova gra­blji­vi­ca na Sav­skom je­ze­ru uvek za­vr­ši sa mre­stom. Ni­vo te ve­štač­ke aku­mu­la­ci­je je uglav­nom sta­bi­lan, a u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u ka­snu je­sen, po za­vr­šet­ku ku­pa­li­šne se­zo­ne, vo­da se iz nje is­pu­šta ka­ko bi se u pro­le­će mo­gli oba­vi­ti ra­do­vi na ure­đe­nju pla­ža. Sta­bi­lan i ni­zak vo­do­staj omo­gu­ća­va­ju štu­ki da pro­na­đe od­go­va­ra­ju­ća me­sta za mrest bez opa­sno­sti da nje­na ikra osta­ne na su­vom, što mo­že da se de­si na onim vo­da­ma na ko­ji­ma vo­do­staj če­sto osci­li­ra. U vre­me ka­da se štu­ka pa­ri, go­to­vo da ne­ma ak­tiv­ne ri­blje vr­ste ko­ja bi mo­gla da se hra­ni nje­nom ikrom, što sve za­jed­no do­vo­di do to­ga da se ova gra­blji­vi­ca već go­di­na­ma u je­ze­ru Ada Ci­gan­li­ja uspe­šno re­pro­du­ku­je. E sad, da bi štu­ka po­ra­sla »vel’ka i de­be­la«, mo­ra ima­ti do­sta pri­rod­ne hra­ne, što na­ža­lost ni­je slu­čaj, jer su uslo­vi za mrest sit­ne be­le ri­be lo­ši. Pli­ća­ci u ka­kvi­ma se ta ri­ba pa­ri uglav­nom su »ste­ri­li­sa­ni« no­vo­na­su­tim šljun­kom, a u do­ba ka­da se sit­ni ci­pri­ni­di mre­ste, uve­li­ko su ak­tiv­ni cver­gla­ni, sun­či­ce i ban­da­ri, ko­ji ne­mi­lo­srd­no pro­ždi­ru sve­že po­lo­že­nu ikru. Da­kle, štu­ka u Sav­skom je­ze­ru ima pro­blem sa ne­do­stat­kom hra­ne, a bu­du­ći da je ka­ni­bal, ona sa­ma re­gu­li­še broj­nost svo­je po­pu­la­ci­je, pa ne mo­že­mo re­ći da je Sav­sko je­ze­ro pre­bo­ga­to štu­kom, već da je ima to­li­ko da se u od­re­đe­nim de­lo­vi­ma go­di­ne mo­že ci­lja­no lo­vi­ti sa pri­stoj­nim šan­sa­ma za uspeh, a uz do­sta upor­no­sti, zna­nja, ve­šti­ne, i na­rav­no sre­će, mo­že­mo oče­ki­va­ti i po­ne­ki ka­pi­tal­ni pri­me­rak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 399-)