Tvi­ste­ri, džer­ko­vi, po­vr­šin­ci i vo­ble­ri

U dru­gom de­lu pre­gle­da ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji se naj­vi­še ko­ri­ste za lov štu­ke pred­sta­vlja­mo je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ti­po­va si­li­ko­na­ca, tr­za­ju­će va­ra­li­ce od tvr­dih ma­te­ri­ja­la, po­vr­šin­ske mo­de­le, te tri vr­ste vo­ble­ra u svim nji­ho­vim za štu­ku naj­lov­ni­jim va­ri­jan­ta­ma

Tvi­ster je va­ra­li­ca od me­ke pla­sti­ke, naj­če­šće cr­vo­li­kog te­la, sa re­pi­ćem u ob­li­ku zna­ka pi­ta­nja. Naj­po­zna­ti­ji mo­del, Curly Tail Grub – po­pu­lar­no Grub Tail – či­ji je pro­iz­vo­đač ame­rič­ka fir­ma Mi­ster&Twi­ster (ko­ju je po­o­dav­no ku­pio fran­cu­ski Mepps – prim. ur.), in­spi­ri­sao je ge­ne­rič­ko ime »tvi­ster« za sve ob­li­kom slič­ne ve­štač­ke mam­ce. Pre upo­tre­be se kroz te­lo ova­kvih va­ra­li­ca pro­vu­če džig udi­ca ta­ko da rep osta­ne slo­bo­dan. No sve vi­še se na njih lo­vi i uz pri­me­nu mon­ta­ža kod ko­jih je olov­no ote­ža­nje la­ba­vom ve­zom spo­je­no sa udi­com (na ko­ju je na­tak­nu­ta va­ra­li­ca), pri če­mu mo­že bi­ti tik uz nju, ali i od­mak­nu­to, čak i do pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra. U sva­kom slu­ča­ju, pri po­vla­če­nju kroz vo­du, čak i naj­spo­ri­jem, re­pić vi­bri­ra, a fre­kven­ci­ja te vi­bra­ci­je i nje­na am­pli­tu­da za­vi­se od ob­li­ka re­pa, nje­go­ve po­vr­ši­ne i od spo­ja re­pa i te­la. Ova va­ra­li­ca se ko­ri­sti za vo­đe­nje ma­lim br­zi­na­ma pri dnu, na ve­ćim du­bi­na­ma, ali na­la­zi pri­me­nu i u ne­kim dru­gim va­ri­jan­ta­ma va­ra­li­ča­re­nja.

U sve­tu se pro­iz­vo­di ve­li­ki broj mo­de­la ko­ji su po ob­li­ku, bo­ja­ma i ma­te­ri­ja­lu slič­ni Grub Ta­i­lu, s tim što se po­sled­njih go­di­na sve če­šće po­ja­vlju­ju mo­de­li sa te­lom u ob­li­ku ri­be. Me­đu naj­po­zna­ti­jim i kod nas naj­po­pu­lar­ni­jim »tvi­ste­ri­ma« su Ka­lin's Mo­gam­bo (A), Ac­tion Pla­stics Curl Tail (B), Re­lax Twi­ster (C), Or­ka Šed Tvi­ster (D), Ber­kley Po­wer Grub (E) itd.

Za ri­bo­lov štu­ke se naj­če­šće ko­ri­ste tvi­ste­ri u ve­li­či­na­ma od 10 do 15 cm (4–6 in­ča), ma­siv­ni­jeg te­la i ši­reg re­pi­ća od mo­de­la za smu­đa, ko­ji ima­ju vi­bra­ci­ju ve­će am­pli­tu­de, ali se po­sled­njih go­di­na po­ja­vlju­ju i znat­no ve­ći mo­de­li, ko­ji se uglav­nom ka­če na si­ste­me sa džig udi­com i do­dat­nom tro­kra­kom ili na mon­ta­že sa ote­ža­njem i tro­kra­kim udi­ca­ma (naj­če­šće dve­ma, a re­đe sa jed­nom ili tri) i uglav­nom se vo­de kao svim­bej­ti – okre­ta­njem ru­či­ce če­kr­ka (tj. ma­nje-vi­še jed­na­kom br­zi­nom), u gor­njim ili sred­njim slo­je­vi­ma vo­de (ma­nji i sred­nji mo­de­li se i za­ba­cu­ju, dok se naj­ve­ći, ko­ji mo­gu ima­ti i pre­ko 25 cm i te­ži­ti i sto­ti­nak gra­ma) uglav­nom upo­tre­blja­va­ju za tro­ling (lov vu­če­njem ma­ma­ca čam­cem u po­kre­tu).

VO­BLE­RI IZ­GLE­DOM I kre­ta­njem ver­no imi­ti­ra­ju ži­vu ri­bi­cu u raz­li­či­tim sta­nji­ma i si­tu­a­ci­ja­ma. Pro­iz­vo­de se od dr­ve­ta ili od pla­stič­nih ma­sa. Sa­sto­je se od te­la kroz ko­je je pro­vu­če­na ili u ko­je je uš­ra­flje­na če­lič­na ner­đa­ju­ća ži­ca, sta­bi­li­za­to­ra (»pak­te«), olov­nog op­te­re­će­nja ili ku­gli­ca, al­ki­ca i dve do tri udi­ce (naj­če­šće tro­kra­ke, znat­no re­đe jed­no­kra­ke, a naj­re­đe dvo­kra­ke). Iz­ra­đu­ju se u bez­broj mo­de­la, a mo­gu se raz­li­ko­va­ti po kon­struk­ci­ji, du­bi­ni za­ra­nja­nja, ob­li­ku (si­lu­e­ti), za­pre­mi­ni, te­ži­ni, ba­lan­su, du­ži­ni, fre­kven­ci­ji vi­bra­ci­je, am­pli­tu­di vi­bra­ci­je, br­zi­ni po­bu­de vi­bra­ci­je, aku­sti­ci, de­ko­ru, bro­ju udi­ca i nji­ho­vom ras­po­re­du, te ti­pu udi­ca, nji­ho­voj ve­li­či­ni i kva­li­te­tu. Za ri­bo­lov­ca je ve­o­ma va­žno da vo­bler bu­de iz­ra­đen... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 467-)